Prepoznatljivost poput francuskog Bordoa - Da li će srpsko vino i ove godine "opiti" evropske potrošače?

(Foto: Suzana Obradović)

Srbija je 2012. godine izvezla vino u vrednosti od 20 mil USD, a najviše u zemlje Evropske unije. Da je izvoz vina u EU u ekspanziji, govori podatak Uprave carina o prošlogodišnjem plasmanu od oko 14 miliona litara, što je u odnosu na 2011. godinu 2,6 puta više, dok je vrednost izvezenog vina skoro duplo veća.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu Aleksandar Senić izjavio je u subotu da jedan od prioriteta Vlade Srbije u pregovorima s EU treba da bude povećanje kvote za izvoz vina.

Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija ima mogućnost da bez carine u EU izveze 53.000 hl flaširanog vina i 10.000 hl rinfuznog vina. Za razliku od 2011, kada je iskorišćeno tek upola bescarinske kvote koju Srbija ima za izvoz flaširanog vina, prošle godine je plasman bio 1,35 puta veći od odobrene kvote. Kada je reč o rinfuznom vinu, 2011. godine Srbija je izvezla 2,8 puta više od odobrene kvote, dok je prošlogodišnji izvoz rinfuznog vina bio veći 6,8 puta.

Kako su nam rekli u Ministarstvu poljoprivrede, očekuju da se trend rasta izvoza vina nastavi i u narednom periodu, s obzirom na mogućnost bescarinskog izvoza vina u EU, kao i na tržište Ruske federacije.

Povećan i uvoz

Iako je izvoz sve bolji, čini se da su na našem tržištu zastupljenija strana vina nego buteljke domaćih vinarija. U 2012. godini ukupno je uvezeno 47.372.989 litara vina, odnosno količina uvezenog vina je veća za 72% u odnosu na 2011. godinu, dok je vrednost uvezenog vina veća za 13%, što pokazuje da su uvezene veće količine jeftinijeg vina.

Kao i u prethodnim godinama, u Srbiji se 2012. najviše pilo vino iz Makedonije. Iz te zemlje uvezeno je čak 42 miliona litara vina, što je 89% od ukupno uvezene količine, odnosno 58% od ukupne vrednosti uvezenog vina.

Za "eKapiju" u Ministarstvu poljoprivrede kažu da je potražnja za vinom iz Makedonije velika pre svega zbog dosta niske cene tog vina.

- Osim cene, još jedan razlog visokog uvoza vina iz Republike Makedonije je što su pojedine velike vinarije iz Srbije investirale, odnosno kupile određene velike vinarije sa vinogradima u Makedoniji. Ti vinogradi i vinarije služe, pre svega kao sirovinska baza pojedinim našim proizvođačima, pošto se vino uvozi u rinfuzu, a dorađuje se, odnosno puni u našoj zemlji – objašnjavaju u Ministarstvu.

Dr Slobodan Jović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ističe u razgovoru za "eKapiju" da je Srbija od zemlje izvoznice vina postala zemlja koja uvozi velike količine tog pića.

- Dosta vina stiže iz uvoza i to niskog kvaliteta. Nekad smo imali vinograde na 100.000 ha, sada se ne zna tačno, ali neke procene kažu da imamo samo 15.000 ha. Vagonima se izvozilo u Nemačku, Poljsku, Češku, Rusiju. Danas malo vinarija izvozi, a i to su veoma male količine. Problem je u tome što nema velikih sistema, već su 60-70% male vinarije koji imaju posede na 1 do 5 ha. Njima treba pomoći, pre svega na odabiru tehnologije, jer prave vina lošeg kvaliteta, koja treba prevesti u višu kategoriju. Nedostaci u proizvodnji mogu lako da se otklone – ukazuje ovaj vrsni poznavalac vina i dodaje da treba da edukujemo ljude da piju dobra vina.

U Ministarstvu se slažu da bi trebalo raditi na "podizanju svesti korišćenja domaćeg vina i vinskoj kulturi"

- Na tome treba najviše da rade udruženja proizvođača vina, koja na žalost u Srbiji nemaju tako intenzivne aktivnosti. Od ove godine, Ministarstvo poljoprivrede uvešće i pomoć udruženjima čiji je cilj uspostavljanje, održavanje i promocija oznakia geografskog porekla, po ugledu na mere Evropske unije.

Kvalitetno domaće vino

U Ministarstvu navode da su zahvaljujući subvencijama mnogi proizvođači podigli nove vinograde, kupili novu opremu i unapredili kvalitet vina.

- Vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji se poslednjih godina naglo razvija, pre svega zahvaljujući pojavi i jačanju malih porodičnih vinarija, čija vina polako postaju sve prisutnija na tržištu. Srpska vina su sve bolja i kvalitetnija, pa raste i broj vina sa geografskim poreklom, a sa druge strane ona osvajaju mnogobrojne nagrade na međunarodnim sajmovina.

Kada neko naše vino osvoji prizanje na svetskom takmičenju, ono izazive veliko interesovanje stranih kupaca. Jedan od takvih primera je Podrum vina "Aleksandrović", koji je pobrao mnogobrojne nagrade u Engleskoj, Nemačkoj, Italiji. Vina iz vinarije u Topoli nalaze na vinskim kartama hotela i restorana u Londonu, Cirihu, Ženevi, od 2011. godine u Moskvi, Sankt Peterburgu, Novosibirsku i Jekaterinburgu, od prošle ih mogu piti i gosti hotela u Pekingu, Šangaju i Hong Kongu, a od ovog leta i ljubitelji vina u Kaliforniju.

Malo ljudi zna da je proizvodnja vina u Srbiji regulisana još u srednjem veku, a da je moderno zakonsko uređenje počelo još od 1929. godine

- Cilj novog zakona o vinu i regulative je pre svega usklađivanje sa novom regulativom EU, koju u korak pratimo, i prilagođavanje propisa aktuelnoj situaciji u domaćem vinogradarstvu i vinarstvu. Uvedene su nove oznake za vina sa geografskim poreklom, kao i markice kvaliteta i porekla za sve kategorije, odnosno potkategorije vina sa geografskim poreklom. Sa određenim oznakama, domaćim vinima se obezbeđuje dodata vrednost i pojačava ugled – kaže za naš portal Milada Lukešević, samostalna savetnica Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu PKS.

Naša sagovornica kaže da se radi na tipizaciji vina iz određenih srpskih vinogradarskih područja.

- Time se doprinosi ostvarivanju strateškog cilja da se geografsko poreklo i srpske oznake za vina posebno istaknu i popularišu. Takođe, ovo doprinosi jačanju poverenja potrošača vina prema državnom sistemu geografskog porekla, kao i prepoznavanju domaćih vina na osnovu oznaka, a tek onda na osnovu naziva proizvođača ili imena sorte vinove loze. Želja nam je da domaći i strani potrošači biraju i konzumiraju naša vina na osnovu područja gde su ona proizvedena, odnosno naziva srpskih oznaka kao što su Negotinska Krajina, Knjaževac, Vršac, Fruška gora, na isti način kao što se prepoznaju vina iz poznatih evropskih oznaka kao što su Kjanti, Rioja, Bordo, Burgonj i druge.

Suzana Obradović