Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupio na snagu 1. septembra - Šta donosi SPP?

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane, stupa na snagu 1. septembra 2013. godine nakon što je EU 24. jula 2013. godine izvestila Srbiju da je okončan postupak ratifikacije, saopštila je Vladina Kancelarija za evropske integracije.

Stupanjem na snagu SSP biće obrazovana tela koja će pratiti sprovođenje Sporazuma a u kojima će predstavnike imati Srbija i EU - Savet za stabilizaciju i pridruživanje, Odbor za stabilizaciju i pridruživanje, kao i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Na dan stupanja na snagu SSP prestaje primena Prelaznog sporazuma o trgovini, a rokovi koji su počeli da teku sa početkom primene Prelaznog sporazuma od 1. januara 2009. nastaviće bez prekida da teku i nakon prestanka njegovog važenja.

Dosadašnji efekti procesa pridruživanja i primene Prelaznog sporazuma

Srbija i EU su 1. januara 2013. godine ušle u petu godinu primene PS. Taj period je praćen stalnim rastom obima trgovine između Srbije i EU, sa izuzetkom 2009. godine, zbog ekonomske krize. Kao i u periodu koji je prethodio potpisivanju SSP/PS, EU je najveći trgovinski partner Srbije i sa kojom obavlja oko 60% trgovine.

Primenu Prelaznog sporazuma je takođe obeležio stabilan rast izvoza Srbije u EU i rast pokrivenosti uvoza izvozom koji je 2012. godine iznosio skoro 60%.

Od 2001. godine do 2013. godine u Srbiju je uloženo oko 19 mlrd EUR direktnih stranih investicija. Od tog iznosa oko 60% su investicije iz zemalja Evropske unije, što potvrđuje visok stepen ekonomske povezanosti Srbije i EU. U poslednje dve godine skoro 90% ukupnih stranih ulaganja dolazi iz EU.

Suficit Srbije u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa EU u periodu 2010-2012. je u proseku 400 mil EUR.

Politički aspekt SSP

Ciljevi SSP u smislu člana 1. SSP, su: podrška naporima Srbije u jačanju demokratije i vladavine prava, doprinos političkoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji; stabilizacija regiona, obezbeđivanja odgovarajućeg okvira za politički dijalog i razvoj bliskih političkih veza između strana; podrška naporima Srbije da razvija privrednu i međunarodnu saradnju, između ostalog, i kroz usklađivanje svog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU; podrška naporima Srbije da završi tranziciju u funkcionalnu tržišnu privredu, unapređivanja skladnih ekonomskih odnosa i postepenog stvaranja zone slobodne trgovine između EU i Srbije; i podsticanje regionalne saradnje u svim oblastima obuhvaćenim ovim Sporazumom.

Ovim sporazumom Srbija dobija status države pridružene Evropskoj uniji i po prvi put, kao nezavisna država, uspostavlja sveobuhvatan ugovorni odnos sa Evropskom unijom i njenim državama članicama u kome su prava i obaveze ugovornih strana jasno definisane. Status pridružene države je status najbližih veza sa EU koji država nečlanica može imati.

Odnos SSP i pregovora za zaključenje Sporazuma o pristupanju Srbije EU

Prema dosadašnjoj praksi EU, i imajući u vidu ranije i važeće Pregovaračke okvire za Hrvatsku i Crnu Goru, efikasno i delotvorno sprovođenje obaveza koje je država kandidat preuzela kroz SSP biće jedno od merila za ocenu i praćenje napretka u pregovaračkom procesu.

Trgovinski aspekt SSP

Zaključivanjem SSP Srbija je privredi obezbedila bescarinski pristup tržištu od pola milijarde potrošača na ugovornoj osnovi, sa manjim izuzecima. Sa druge strane, Srbija se obavezala da fazno u roku do 1. januara 2014. godine ukine carine na industrijsku robu kao i carine za oko 75-80 odsto poljoprivrednih proizvoda poreklom iz EU prema ugovorenoj dinamici.

Sporazum ukidaju sve carine, količinska ograničenja, kao i mere sa istim dejstvom na uvoz industrijskih i poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU i predviđa zabranu fiskalne diskriminacije proizvoda iz Srbije na tržištu EU. Od ovakvog režima razmene odstupa se samo u slučaju jednog broja poljoprivrednih proizvoda poput šećera, junetine, vina, ribe. Utvrđena je godišnja, bescarinska kvota od 180.000 tona za šećer, preferencijalna kvota od 8.700 tona za junetinu i bescarinske kvote za pastrmku i šaran od 15 tona, odnosno 60 tona. Takođe je obezbeđena i bescarinska kvota za izvoz vina u EU od 63.000 hektolitara godišnje.

Ugovorne strane mogu postići dogovor o dadatnoj uzajamnoj liberalizaciji na osnovu klauzule o reviziji u članu 31 SSP ukoliko smatraju da za to postoji uzajamni interes.

Sa druge strane, Srbija je preuzela obavezu da ukine sve carine, količinska ograničenja, kao i mere sa istim dejstvom na uvoz u Srbiju robe iz Evropske unije, kao i da ukine postojeće i ne uvodi nove mere fiskalne diskriminacije robe poreklom iz EU na svom tržištu.

Poljoprivredni proizvodi su podeljeni u četiri grupe proizvoda i posebno pregovarani u domenu primarnih poljoprivrednih proizvoda, prerađenih poljoprivrednih proizvoda, ribe i ribljih proizvoda i vina i alkoholnih pića.

Zbog velikog strateškog značaja, u slučaju poljoprivrednih proizvoda uvedena je i kategorija posebno osetljivih proizvoda za koje se uopšte ne predviđa liberalizacija ili ne u potpunosti. U ovu kategoriju proizvoda spadaju paradajz, slatka paprika, šljive, jabuke, određeni mlečni proizvodi, meso i mesni proizvodi, duvan itd. Za ove proizvode će i nakon 1. januara 2014. ostati određeni stepen carinske zaštita.

Srbija i EU su ovim sporazumom jedna drugoj dale neograničen tranzit kopnenim putem preko teritorije druge strane do odredišta u nekoj trećoj državi. Za Srbiju je ovo od posebnog značaja budući da ovakva pogodnost omogućava neograničen pristup teritoriji Rusije-Belorisije-Kazahstana sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Korišćenje ovih sporazuma bi bilo drastično otežano ako bi Srbija morala da traži dozvole za prelaz preko teritorije članica EU. Isto važi i za trgovinu Srbije sa Turskom i Švajcarskom.

Harmonizacija zakonodavstva sa zakonodavstvom EU

Prema članu 72. Srbija je u obavezi da od dana potpisivanja SSP otpočne usklađivanje u svim oblastima prava EU koje su obuhvaćene SSP. Kako bi ispunila ovu obavezu, i na sveobuhvatan i sistemski način utvrdila višegodišnji program usklađivanja svog zakonodavstva sa pravom EU, dokazujući pri tom postojanje neophodnog administrativnog kapaciteta, Srbija je 9. oktobra 2008. usvojila Nacionalni program integracije Republike Srbije u EU za period 2008-2012 (NPI).

Koliki je kvalitativni pomak u procesu usklađivanja zakonodavstva i sposobnosti strateškog planiranja celog procesa doneo NPI, govore i podaci o uspešnosti njegovog sprovođenja koja iznosi odličnih 88%, budući da je od 1.172 planiranih mera usvojeno 1.030. Od toga od 243 planirana zakona je usvojeno 201, odnosno 83%.

Konstituisanjem Vlade Srbije jula 2012. godine nastavljene su aktivnosti na sprovođenju NPI, koje je završeno 31. decembra 2012. godine. Vlada je na sednici 28. februara 2013. godine usvojila Nacionalni program usvajanja pravnih tekovina EU (NPAA) za period 2013-2016. NPAA predstavlja organiski nastavak aktivnosti usklađivanja sadržanih u NPI. NPAA za 2013. godinu predviđa usvajanje 337 propisa od čega 65 zakona.

U prvoj fazi SSP je dao prioritet pravnim tekovinama EU u oblasti funkcionisanja unutrašnjeg tržišta, kao što su: zaštita konkurencije i državna pomoć, zaštita potrošača, pitanje standardizacije i tehničkih propisa, zaštita prava intelektualne svojine i nediskriminatoran pristup javnim nabavkama.

U cilju sprovođenja Prelaznog sporazuma, doneto je nekoliko bitnih zakona među kojima se po značaju ističu Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o kontroli državne pomoći, Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, Carinski zakon, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o žigovima, Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna i Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola i Zakon o autorskom i srodnim pravima.