"Ford" - sinonim za novi automobil

Toliko dugovečnih automobilskih brendova broji se samo na dve ruke: 15. jula 1903. lekaru iz Čikaga, dr E. Pfenningu, kompanija "Ford motor" je prodala svoj prvi automobil - malo bolje karuce pokretane jednostavnim dvocilindarskim motorom od 8 KS, s kojim je na ravnom putu prvo "Fordovo" vozilo moglo da postigne brzinu od 30 milja (oko 50 km) na sat. Od tada do danas, u proteklih 110 godina, u svetu je prodato više od 300 miliona automobila koji na maski nose poznati plavi oval! I milioni drugih vozila s istim imenom – od lakih traktora do teških kamiona. U analima poznate kompanije iz Dearborna, u američkoj državi Michigan, u moru zanimljivih podataka je i jedan o kojem se malo zna: od 1942. do 1945. pod "Fordovim" znakom je nastalo i više od 8.600 bombardera B-24 Liberator.

Legende T i A

Ipak, slavu, novac i prosperitet su doneli automobili, pre svih modeli T i A kojima je Henry ostvario svoju glavnu zamisao - da Sjedinjene Države, Evropu, Latinsku Ameriku i Australiju "stavi na točkove". Model T, koji se proizvodio od 1. oktobra 1908. do 27. maja 1927. bio je istinski "narodni" automobil: relativno jednostavne konstrukcije, lak za upravljanje i održavanje, a zbog masovne proizvodnje (Ford je 1913. u automobilsku industriju prvi uveo montažnu liniju koja se "hrani" delovima proizvedenim na drugom mestu) prodavao se po ceni prihvatljivoj širokim masama. Koliko je bio popularan svedoči podatak da je za 19 godina u SAD, Kanadi, Argentini, Brazilu, Španiji, Danskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Irskoj napravljeno čak 15 miliona tih automobila u različitim verzijama – sa dvoja i četvora vrata.

Nasledilo ga je model A, kojeg je za samo tri godine (od 1928. do 1931.), na više lokacija po svetu, napravljeno u skoro 4,85 miliona primeraka. I sledeći, model B, nekoliko godina je takođe bio vrlo tražen, posebno od bogatijih kupaca koji su želeli njegovu moćniju verziju: "Ford" je, naime, 1932. baš u ovaj model ugradio svoj prvi V8 benzinski motor. Od važnijih datuma iz perioda između dva svetska rata, hroničari kompanije posebno ističu 4. februar 1922. kada je Henryjev sin Edsel (u porodični biznis uveden već 1919), obelodanio da je za osam miliona ondašnjih dolara kupio bankrotiralog proizvođača luksuznih automobila "Lincoln motor company". To je i jedina marka koju je u svom vlasništvu zadržao do danas.

Poznati pod "Fordovom" upravom

Nekoliko poznatih su, ispostavilo se, ipak imali "epizodnu" sudbinu: od 1939. do 2011. pod vlasničkom palicom familije "Ford" u Severnoj Americi je poslovao nekada poznati "Mercury", od 1958. do 1960. marka "Edsel", od 1985. do 1989. marka "Merkur" (obe samo u SAD i Kanadi), od 1989. do 2007. (nekada britanski) "Aston Martin", od 1989. do 2008. (takođe nekada britanski) "Jaguar", od 1999. do 2010. švedski ponos "Volvo", a od 2000. do 2008. Land Rover. Mercury, Edsel i Merkur više ne postoje kao brendovi - ostali su u vlasništvu Italijana ("Aston Martin"), Indusa ("Jaguar" i "Land Rover") i Kineza ("Volvo Cars"). Za priču o "Fordovim" vlasničkim pohodima važno pomena je i to da je od 1979. do 2010. američka kompanija imala udeo u japanskoj "Mazdi" – od 7% do svih 33,3%. Pod "administracijom" aktuelnog izvršnog direktora, Alana Mulallyja, "Ford" je od 2008. do 2010. postepeno smanjivao svoj udeo i on sada u "Mazdi" iznosi tek 3%.

Na šest kontinenata

No, "Ford" je i dalje zadržao reputaciju kompanije sa izuzetnom internaconalnom angažovanošću – po celom svetu. Danas proizvodi ili distribuira automobile na šest kontinenata, a zapošljava oko 177.000 radnika u čak 65 fabrika širom planete! U Evropi je od 1903, kada su dva tadašnja modela A poslata u London. Već 1911. otvorena je i prva "Fordova" fabrika van Severne Amerike – upravo u Velikoj Britaniji, u Trafford Parku. Šest godina kasnije, 1917. s radom je počela fabrika u Corku, u Irskoj; 1920. je otvorena montaža za model T u Cadizu, u Španiji; 1922. je formirana "Fordova" kompanija u Antverpenu , u Belgiji; 1926. počela montaža modela T u Nemačkoj; 1929. "startovala" fabrika u Dagenhamu, u Velikoj Britanji; 1930. počela proizvodnja u Kelnu, u Nemačkoj. Na nekim od tih lokacija posluje i danas (i dalje je u Kelnu i Dagenhamu), ali su "Fordove" fabrike (za finalizaciju automobila i proizvodnju komponenti) u proteklih nekoliko decenija sagrađene i u Saarlouisu (Nemačka), Genku (Belgija), Southamptonu (Velika Britanija), Valensiji (Španija), Craiovi (Rumunija), dok u Rusiji automobile proizvdi na tri lokacije u fabrikama nastalim kao zajednička ulaganja.

Od Ka do Mustanga

Naslednici legendarnog Henryja su kroz geneacije brižljivo negovali "Fordovo" načelo da automobil mora da bude dostupan svakom kupcu. Zato je proizvodni portfolio izuzetno bogat – od najmanjeg modela za evropsko tržište Ka, do luksuznih predsedničkih limuzina Lincoln, ali i do prave ikone među "masovnim" sportskim automobilima, čuvenog Mustanga (u proizvodnji skoro 49 godina, od polovine 1964). S nekim od aktuelnih modela "Ford" je u novije vreme postigao izuzetne prodajne rezultate: recimo, "Fiesta" je od 1976. kroz šest generacija stigla do više od 16 miliona kupaca širom sveta. U prošloj i ovoj godini na 19 evropskih tržišta taj model je vodeći u segmentu kompaktnih automobila (najtraženiji je "Fordov" automobil i u Srbiji). Svetsku slavu stekao je i "Focus", koji je prošle godine postao najprodavaniji automobil u čitavom svetu. Uporedo s automobilima, za prestiž se "takmiče" i neka "Fordova" aktuelna tehničko-tehnološka rešenja – trocilindarski EcoBoost pogonski agregat (mali po gabaritima, ali izuzetno snažan, agilan i ekonomičan) već dva puta zaredom nosi titulu internacionalnog motora godine u svetu.

"Transit" – drugo ime za svestrani kombi

Osim po automobilima, "Ford" je u svetu poznat i po proizvodnji komercijalnih vozila, još od 1908, kada je napravljen prvi mali "teretnjak". Kroz čitav jedan vek oprobao se u različitim teretnim segmentima – sve do "ozbiljnih", pravih američkih teškaša. Danas je u Severnoj Americi suvereni lider upravo po prodaji velikih pickapova (kategorija vrlo popularna u tom delu sveta). U Evropi je "Fordovo" lako komercijalno vozilo "Transit" bezmalo pola veka drugo ime za kombi – svestrano upotrebljivo vozilo koje može da prevozi samo robu (u forgon verziji) ili i putnike i teret. Preteča "Transita", "Taunus Transit" se proizvodio u Nemačkoj od 1953. do 1965, kada se produkcija "pravog" "Transita" premešta na "Fordovu" fabriku u Velikoj Britaniji. Aktuelna, osma generacija se, međutim, većim delom proizvodi u Turskoj, u fabrici Ford-Otosan u Kocaeliu (zajedničko ulaganje "Forda" i turske mega grupe "Koc"), a neke verzije se još montiraju i u Velikoj Britaniji. S osmom genercijom je promenjeno označavanje ovih popularnih kombija – teretne verzije se sada imenuju kao "Transit Custom", a putničke (kombinovane) kao "Tourneo Custom". Slično je i sa mlađom "braćom" Connect (u ponudi su od 2002.). "Solo" naziv Transit je namenjen za nova vozila (po formi vrlo bliska "Transitu Custom" i "Tourneu Custom"), korisne nosivosti 3,5 tona. Taj "veliki" "Transit" bi uskoro trebalo da se pojavi ne samo u Evropi, već i u SAD (tamo će se i proizvoditi za severnoameričko tržište). Naredne godine u dilersku mrežu bi tebalo da krene i nova generacija (nekada popularnog) "Forda Couriera". Prva se, na bazi tadašnje "Fieste", pojavila 1991, ali je taj proizvodni niz ugašen 2002, pojavom "Connecta".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz magazina "InStore", septembar 2013.)