NavMenu

NIS najviše zaradio, FAS zabeležio najveći rast - Predstavljena lista "Top 500" kompanija u Srbiji

Izvor: eKapija Četvrtak, 26.09.2013. 16:12
Komentari
Podeli

"Naftna industrija Srbije" (NIS) je najveće preduzeće u Srbiji u 2012. godini - sa poslovnim prihodima većim od 2 mlrd EUR i neto dobiti od 402,489 mil EUR, objavljeno je danas na predstavljanju specijalne publikacije nedeljnika NIN - "Top 500".

Posmatrano u načelu, za prethodnu godinu bi se moglo reći da je bila godina povratka u recesiju, nakon blagog oporavka 2011. Posmatrajući poslovanje 500 najvećih privrednih subjekata u Srbiji, koja ostvaruju više od polovine (52%) prihoda svih privrednih društava, mogu se sagledati bitni trendovi poslovanja u našoj zemlji, navodi se u publikaciji koju je pripremio tim za ekonomska istraživanja Hypo Alpe Adria banke, u saradnji sa "Certus Consalting"-om i nedeljnikom NIN.

Najveća preduzeća u Srbiji relativno su solidno poslovala u uslovima krize, bez obzira na zbirni gubitak tokom 2012. godine - jedan je od zaključaka ovog istraživanja.

U toj specijalnoj publikaciji, ove godine je po drugi put dat prikaz 500 najvećih privrednih subjekata u Srbiji, mereno poslovnim prihodima. Na najnovijoj listi, za NIS-om slede "Elektroprivreda Srbije", "Telekom Srbija", "Delhaize Srbija", "Srbijagas", "Tarkett", "Mercator S", "Delta Holding", "Victoria Group" i "Koncern Farmakom".

Prihodi rastu, dobit na nizbrdici

U protekloj godini, 500 najvećih preduzeća ostvarila su rast poslovnih prihoda od oko 3,6% u realnim dinarima, odnosno 0,7% u evrima. Njihov ukupan poslovni prihod iznosio je 37,7 mlrd EUR, a zajedno imaju 11,7 mlrd EUR kredita (što je oko 40% zaduženosti svih preduzeća u Srbiji). Takođe, u "top 500 firmi" radi 390.000 ljudi.

Aleksandar Ilić, izvršni direktor "Certus Consulting"-a, objasnio je da je, posmatrano u evrima, 300 preduzeća zabeležilo rast, a 200 pad poslovnih prihoda.

Najveći rast poslovnih prihoda zabeležila je fabrika "Fiat automobili Srbija" (FAS) - 435,1%.

NIS na prvom mestu po prihodima i neto dobiti (Foto: nis.rs)NIS na prvom mestu po prihodima i neto dobiti

- Važno je napomenuti da poslovna dobit pre amortizacije, kamata i poreza (EBITDA) beleži blagi rast. No, sa druge strane, ukupna neto dobit najvećih 500 preduzeća je značajno smanjena – sa 1,352 mlrd EUR u 2011, na 174 mil EUR u 2012 - kaže Ilić.

- Najveći pad neto profita dolazi od visokih finansijskih rashoda (troškova kamata i negativnih kursnih razlika), kao rezutat značajne depresijacije dinara u 2012. godini od oko 12%. Drugi bitan razlog pada neto dobiti dolazi od značajnog umanjenja profita, odnosno produbljivanja gubitaka velikih državnih sistema, delom i usled računovodstvenih politika.

Kada je reč o profitabilnosti, 78% najvećih kompanija bilo je prošle godine "u plusu", a ukupno su ostvarili dobit od 1,843 mlrd EUR. NIS je prvi na listi, a naftaš je sam ostvario više od petine neto dobiti svih kompanija iz "Top 500". Za njim slede – "Telekom", "Telenor", "PTT Srbija" i "Tarkett".

Sa druge strane, iako je svega oko 22% preduzeća sa liste "Top 500" ostvarilo gubitak, on se po visini skoro pa približio dobitku onih kompanija koje su bile u plusu, i iznosio je 1,669 mlrd EUR EUR.

Inače, "gubitaši" sa liste "Top 500", koji generišu najveći manjak, jesu – državne kompanije, sa učešćem od 61% u ukupnim gubicima.

Čelno mesto neslavnog spiska drži "Srbijagas" (gubitak od 330 mil EUR). Za njim slede "Železnice", "Petrohemija", EPS, "VIP mobile", "Putevi Srbije", "Delhaize Srbija", "Inter-kop", "Galenika" i "Velefarm" u stečaju.

Raste značaj domaćeg privatnog kapitala

Među najvećim firmama u Srbiji našlo se 257 sa većinskim domaćim privatnim vlasništvom, 190 stranih i 53 državna preduzeća. Sudeći po rastu poslovnih prihoda koji strane kompanije ostvaruju u našoj zemlji, njihov značaj relativno raste iz godine u godinu. Neto dobit stranih direktnih investicija (SDI) sa spiska 500 najvećih u prošloj godini iznosila je oko 600 mil EUR, a od čega je 400 mil EUR samo dobit NIS-a.

Ipak, iako strane direktne investicije imaju sve veći značaj za privredu Srbije, raste značaj i domaćeg privatnog kapitala – bez NIS-a, zbirni rezultati domaćeg i stranog privatnog kapitala su slični. Domaći privatni sektor imao je i veći prinos na kapital, što možda može zvučati neobično.

- Ne treba, ipak, zaboraviti i da je domaći kapital mnogo više zadužen u odnosu na strani, koji je, značajnim delom, još uvek u fazi razvoja, objasnio je Ilić.

Da strani direktni investitori relativno dobro posluju u Srbiji, pokazuje činjenica da dobar deo njih nastavlja da investira i širi kapacitete, doj Ilić.

(FAS zabeležio ogroman rast poslovnih prihoda)

Najviše trgovaca na veliko

Na listi "Top 500", najbrojnija su preduzeća iz oblasti trgovina na veliko, ali i prehrambene industrije, građevinarstva, trgovine na malo i poljoprivrede. Ipak, najveći zbirni promet ostvarila je, očekivano, energetika, pa tek potom trgovina na veliko i poljoprivredno-prehrambeni kompleks.

Nova preduzeća na listi u 2012, njih ukupno 72, pretežno su iz oblasti poljoprivrede, trgovine poljoprivrednim proizvodima, prehrambene i metalske industrije.

Sa druge strane, među onima koji su "ispali" sa liste iz 2011, najviše je ih iz sektora građevinarstva i trgovine na veliko.

- Ukupan rast prihoda najveći je u sektoru mašina u uređaja, tu su "Fiat", "Gorenje", "Leoni", "Grundfos", "Alfa plam", namenska industrija... - kaže Jasna Atanasijević, glavna ekonomistkinja Hypo Alpe Adria banke.



Zbog odlaska "U.S. Steel", metalska industrija beleži pad, dodaje ona.

Najprofitabilnije grane su IT, igre na sreću, građevinski materijal, poljoprivreda, hrana i piće. Najneprofitabilniji, ako posmatramo celokupan sektor, bili su proizvodnja lekova, građevinarstvo, trgovina na malo i transport.

Stara boljka zvana nelikvidnost

- Bolna tačka srpske privrede, na šta smo ukazivali u prošloj publikaciji, jeste pitanje nelikvidnosti – podsetila je danas Atanasijević.

Ova boljka tradicionalno je izražena u velikim državnim sistemima i velikim maloprodajnim lancima.

- Nedostajuća likvidnost u velikim državnim sistemima se uvećava, dok se kašnjenja maloprodajnih lanaca u plaćaju dobavljača smanjuju. Tom boljitku je svakako doprineo i dolazak "Delhaize", koji je rešio pitanje dugovanja "Maxi"-ja - dodaje Atanasijević.

Šta dalje

Rezultati koje je ova publikacija pokazala, značajni su pre svega jer se iz njih mogu izvući zaključci za budućnost.

- Skup velikih državnih sistema koji posluju sa nedostajućom likvidnošću ima veliku ulogu u privredi Srbije kroz odnose kupac-dobavljač sa ostalim segmentima privrede, pa se jedan deo njihove (ne)uspešnosti prevaljuje i na ostatak privrede - objašnjava Jasna Atanasijević i dodaje da nema dileme da je put uvođenja finansijske discipline pravi put.

Važna podrška finansijskoj disciplini privrede, ali i povoljnijim uslovima finansiranja treba da dođe od države, koja bi kontrolom budžetskog deficita pa time i javnog duga izbegla problem istiskivanja domaćih investicija, ali i smanjila percepciju rizika cele zemlje.

Top 10 po poslovnim prihodima (u milionima evra)

1. NIS 2.069 (u 2011. takođe 1. mesto)
2. EPS 1.638 (u 2011. na 2. mestu)
3. "Telekom Srbija" 1.056 (u 2011. na 3. mestu)
4. "Delhaize Srbija" 912 (5)
5. "Srbijagas" 658 (6)
6. "Tarkett" 558 (10)
7. "Mercator S" 528 (9)
8. "Delta Holding" 507 (4)
9. "Victoria Group" 488 (10)
10. "Koncern Farmakom MB" 484 (14)

Top 5 po rastu poslovnih prihoda

1. FAS (435,1%)
2. Građevinska direkcija Srbije 363,1%
3. "RST Corporation" 215,4%
4. "CRBC Serbia" 178%
5. "Kompanija Jovanović" 177,5%

Za detaljnije informacije i više podataka o poslovanju "Top 500" kompanija u Srbiji u 2012. godini



Preuzmite PDF dokument

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.