Konferencija Ekonomist magazina: Regionalno ekonomsko povezivanje na prostoru bivše Jugoslavije: Neminovnost ili opcija - TRGOVCI

Da li su regionalno povezane kompanije na Balkanu put do transparentnog tržišta i do veće konkurencije koja potrošačima nudi jeftiniju, a kvalitetniju robu? Ili takve veze predstavljaju „incestuozne brakove balkanskih tajkuna“ namerenih da se tako odbrane od globalnih kompanija, stvarnih donosilaca zdrave konkurencije? Odgovor na tu dilemu pokušala je da ponudi konferencija Ekonomist magazina “Regionalno ekonomsko povezivanje na prostoru bivše Jugoslavije - neminovnost ili opcija”, održana 14. novembra u beogradskom hotelu Hajat.

Stvar, verovatno, nije tako jednoznačna, kakvom je doživljava veliki deo javnosti. Dragan Karanović, partner u advokatskoj kancelariji Karanović i Nikolić, kaže da je povezivanje za potrošače i nacionalne ekonomije dugoročno gledano - „manje zlo“.
„Interes potrošača je da što jeftinije kupuje kvalitetnu robu. Koncentracija vlasništva, na prvi pogled, ne vodi ka interesima potrošača. Ali, ako bi se koncentracija sprečila, posle izvesnog vremena male igrače bi „progutali“ još veći, čime bi opet bila ugrožena konkurencija. Ohrabrivanje koncentracije na duži rok dovodi do optimuma konkurencije“, rekao je Karanović.

Trgovci
No, da rasprava ne bude strogo akademska, već i da ima praktičan ugao, pobrinule su se dve ključne dame balkanske trgovinske industrije. Predsednica Delta holdinga Ivana Veselinović i njena koleginica iz hrvatskog Agrokora (potpredsednica Grupe) Ljerka Puljić objavile su da su dve kompanije „ušle u proces strateškog partnerstva i udruživanja svojih trgovinskih lanaca“.

Za nešto više od godinu dana trebalo bi da bude završeno spajanje maloprodajnog dela Delta M grupe i Agrokorovog trgovinskog lanca Konzum. Već 2009. godine zajednička firma (koja još nema ime) mogla bi da se pojavi na inostranim berzama.
Inače, dva trgovinska lanca imaju promet između pet i deset milijardi evra godišnje. Poređenja radi, na listi 30 najvećih svetskih trgovinskih lanaca nema ni jednog čiji je godišnji promet manji od 25 milijardi evra.

(Ivana Veselinović i Ljerka Puljić)

Veselinovićeva je navela da je odluka o čvršćem povezivanju dva trgovinska lanca doneta pošto su vlasnici obe kompanije procenili da bi spajanje bilo ekonomski najracionalnije, čime bi se povezalo hrvatsko i srpsko tržište, na kojima su one već lideri, i spremno dočekala konkurencija iz sveta. Na tržištu Srbije Agrokor trenutno učestvuje sa manje od jednog procenta, dok Delte na hrvatskom tržištu nema. Ona je dodala da će nastup zajedničke kompanije biti moguć na tržištima Bugarske, Albanije, Rumunije, Ukrajine.
Prema rečima potpredsednice za strategiju Agrokora Ljerke Puljić, kompanije će udruživanjem povećati svoju konkurentnost kroz nabavku, čime će biti moguće snižavanje cena na oba tržišta. „Da bi bili konkurentni moramo da budemo veliki“, rekla je ona.

Direktor Delta-Maksi trgovina Dragan Filipović podsetio je da u istočnoj Evropi nema lokalnih trgovinskih lanaca, da tamo „reč vode svetske trgovine“ jer se lokalni maloprodajni lanci nisu blagovremeno pripremili za konkurenciju iz inostranstva: „Jedino udružene trgovine na Balkanu mogu da dočekaju inostranu konkurenciju. U ovom trenutku, svaki trgovinski lanac u zemljama Balkana nema problema u poslovanju, jer oko tih zemalja i dalje postoje ograde. Kad u narednoj deceniji te ograde nestanu, biće kasno da se pripremamo za dolazak konkurencije. Zato sad treba da se integrišu maloprodaje“.

Goruće pitanje kad je reč o regionalnom povezivanju – spajanje balkanskih trgovinskih lanaca, izazvalo je i najžešću diskusiju na konferenciji. Najpre su dve predstavnice Delte i Agrokora, obrazlažući spajanje, „propustili“ da se osvrnu na efekte koje će takav potez imati na potrošače, ističući jedino koristi koje će od tog spajanja imati srpski i hrvatski proizvođači. „I Delta i Agrokor brane domaće proizvođače. Obe firme stvaraju jake nacionalne privredne subjekte“, rekla je Veselinović i dodala da će naročitu korist od spajanja imati proizvodne kompanije sa kojima Delta ima poslovnu saradnju. Ljerka Puljić je takođe istakla da dve kompanije već podržavaju svoje partnere, odnosno hrvatske i srpske proizvođače, u nastupima na tržištima obe zemlje.

Takve ocene naravno da su otvorile pitanje koliko će potrošači i slobodna konkurencija biti ugroženi, ukoliko dominantan položaj među trgovinama zauzmu preduzeća koja pored mnogobrojnih dućana imaju i sopstvenu proizvodnju hrane, a uz to su glavi uvoznici inostranih brendova. Dakle, da li će pored sopstvenih proizvoda u njihovim prodavnicama biti prostora i za druge proizvođače, kao i kakve će uslove ti proizvođači morati da ispune ne bi li svoju robu prodavali u dućanima u vlasništvu dve kompanije.

Stanislav Brodnjak, pomoćnik predsednika uprave Merkatora, rekao je da bi koncentracija vlasništva, osim povećanog profita vlasnicima, trebalo da odgovara i kupcima. On je, međutim, dodao da kompanije koje su vlasnici trgovinskih lanaca treba da se specijalizuju za maloprodaju. Brodnjak je istakao da, osim trgovaca, i proizvođači moraju da se povezuju. „Ukoliko se brendovi ne udruže, prestaće da postoje. Ostaće samo brendovi kakva je, na primer, Podravka. Kompanije će se pretvoriti u proizvođače trgovačkih brendova. Predviđanja su da će 2010. godine na trgovačkim rafovima biti više od 50 odsto trgovačkih robnih marki i da će one doneti 440 milijardi eura prometa“, rekao je on.

(Damir Firšt, Metro Cash&carry)

Merkator je nedavno kupio lanac trgovina kompanije Rodić i time dospeo na drugo mesto po obimu prodaje u Srbiji. Ranije ideja formiranja trgovinskog lanca Delte, Agrokora i Merkatora propala je su vlasnici tih firmi, kako je rekao Brodnjak, „različiti vrednovali ko šta ima“.

Damir Firšt, predsednik Upravnog odbora kompanije Metro za jugoistočnu Evropu, imao je nekoliko značajnih opaski na najavljenu integraciju trgovačkih kuća Delte i Agrokora. „Te firme poseduju sopstveni proizvodnju i trgovinu. Prirodni cilj im je rast prometa kroz plasman svojih proizvoda. Neće trgovci tražiti proizvode van svoje kuće, ako imaju sopstvenu proizvodnju. Zato su ove dve kompanije promoteri zaštite domaće prozvodnje i regionalnih igrača“, rekao je Firšt. On je dodao da je veliko pitanje da li je interes regiona da postoji jedna kompanija koja će biti „vlasnik svega“ i postavio i drugo pitanje - da li je u interesu Balkana da se odupire globalnim kompanijama. „Metro je lider sa 12 milijardi eura prometa u regionu jugoistočne Evrope zato što nema nacionalnih interesa. Što je dobro za kompaniju ne mora da bude dobro za region. Čak ni u SAD više ne važi pravilo da je to što je dobro za General Motors dobro i za zemlju“, rekao je Firšt i dodao da je Metro velika kompanija jer „ne brani nacionalne interese“. On je dodao i da Metro snižava svoje troškove, između ostalog, i na taj način što kompanija poseduje samo nekoliko automobila, a nema „ ni avione, helikoptere niti jahte“.

„Sve sam ovde čuo, ali najmanje se čula reč potrošač. Sve što je Metro postigao, postigao je zato što u prvi plan stavlja potrošača, a ne štiti proizvodnju“, rekao je Firšt.
Ovakve ocene izazvale su žustro reagovanje potpredsednica Agrokora Ljerka Puljić, ističući da spajanjem neće doći do koncentracije, jer će svaka kompanija na svom tržištu ostati sa onim udelom koji ima sada, ali da će regionalno one predstavljati silu. „Dva sistema nisu dovoljno velika da bi predstavljala monopol“, rekla je Puljić. Ona je dodala da proizvođačke kompanije koje su u sastavu Agrokora najveći deo svoje robe ne plasiraju kroz dućane te kompanije. „Agrokoru nije potrebna vertikalna koncentracija“, rekla je Puljić i dodala da Agrokorova fabrika Ledo tek 16 odsto svojeproizvodnje distribuira kor Agrokorovu maloprodaju Konzum.

Sličnoj je mišljenja bio i Dragan Filipović: „U kompaniji Delta zabranjena je burazerska ekonomija. Mesna industrija Juhor i uljara Sunce, dve firme u sastavu Delta holdinga, tek petinu svoje robe prodaju kroz trgovine te kompanije“.

.... nastaviće se ....

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu