Konferencija Ekonomist magazina: Regionalno ekonomsko povezivanje na prostoru bivše Jugoslavije: Neminovnost ili opcija - Korist za sve

Od ekonomskih integracija benefite će imati svi - proizvođači, trgovci i građani-potrošači. Dokle će politika imati uticaj na ekonomski život država jugoistočne Evrope i mogu li trgovci „ubiti balkanskog viteza“? Da li iza domaćih trgovačkih lanaca treba da stoje nacionalni interesi ili je slobodno tržište preduslov konkurencije? Zašto su sevnule varnice između Delte i Agrokora s jedne i Metroa s druge strane? .....

Trgovci su prvo rekli svoje, a onda ...

Predstavnike proizvođača razočaralo je to što gotovo ni jedan menadžer trgovačkih lanaca nije sačekao kraj konferencije da čuje i njihove probleme ali i dilemu Veselina Vukotića, profesora Ekonomskog fakulteta u Podgorici, koji se u jednom trenutku zapitao „može li trgovački duh danas da ubije balkanskog nacionalisti kao što je pre šest vekova ubio feudalnog viteza“. Balkanske kompanije kao glavnu prepreku razvoja biznisa, vide lokalne političare, iako Branimir Gvozdenović, crnogorski ministar ekonomije, smatra da je interes najveća motivacija preduzetnika, najjača platforma povezivanja i da za to nije potreban državno-politički angažman. Preduzetnici, međutim, smatraju da najviše prepreka nastaje zbog neusklađenih i često protivrečnih zakona država u regionu. Privrednicima smetaju carine, brojne necarinske barijere, skupe takse za transport robe, razlike u pravilnicima vezanim za tretman robe prilikom uvoza ili izvoza. Tome u prilog navedeno je samo nekoliko ilustrativnih primera.

Ivana Veselinović, generalni direktor holdinga Delta, navela je primer da je ta kompanija u dogovoru sa prethodnom vladom Makedonije već investirala 113 miliona eura za kupovinu lokacije u Skoplju za izgradnju velikog poslovnog kompleksa koji obuhvata šoping mol i hipermarket, zatim u razvoj poljoprivrede i fabriku mineralne vode. „Sve to sada stoji i mi nemamo odgovor od nove vlade Makedonije šta se dešava. Sve ugov orne obaveze smo platili i pitamo dali su poslovni ugovori sa državom trajni ili zavise od promene vlade“, kaže Veselinović.

(Ivana Veselinović)

Da bi roba doputovala od BiH do Makedonije, mora da pređe tri granice, a čekanje na svakom prelazu je najmanje šesto do osam sati. Takođe, roba koja ulazi u Makedoniju mora da prođe pregled na radioaktivnost koji košta oko 300 evra za jedan proizvod.
„Roba duže putuje i transport je skuplji od Beograda do Sarajeva, nego od Pariza do Berlina“, primetio je Jerko Ivanković Lijanović, predsednik nadzornog odbora BH kompanije za proizvodnju i preradu mesa Lijanovići.

Kamil Befa, generalni direktor beočinske cementare Lafarž BFC, smatra da treba da postoji izvestan period u kome će se domaća preduzeća pripreme za dolazak konkurencije, ali da „treba voditi računa da se ne dođe do situacije da se štite privatni interesi“.

Jerko Ivanković Lijanović tvrdi da političari u regionu na pogrešan način upravljaju razvojem Balkana, gde se regionalnim povezivanje mnogo dobija a ništa ne gubi: „Evropski političari su u proteklih 16 godina svojim privrednicima proširili tržište na oko pola milijarde potrošača. Balkanu je, u najmanju ruku, potrebna carinska unija. Ali, uzaludno je da privrednici znaju šta je potrebno, kad to ne znaju političari“, rekao je Lijanović i cinično dodao da će „privrednici na kraju moći da se teše u jeftinom alkoholu u jeftinom duvanu“.

(Jerko Ivanković Lijanović)

I Slobodan Vučićević, izvršni direktor kompanije Droga Kolinska za jugoistočnu Evropu, potvrdio je tezu o „maksimalnim dobicima i minimalnim gubicima“ u regionalnim integracijama ocenom da se „Grand Promu posle merdžovanja sa Drogom Kolinska nije dogodila ni jedna loša stvar, naprotiv, domaće kompanije su kadrovski ojačale, postale su lideri u Makedoniji i Bosni i Hercegovini i posle dve godine ide nam sve bolje i bolje - godišnji rast proizvodnje je devet odsto, a finanijski rast je 20 odsto“.

(Slobodan Vučićević)

Da bi ukazao na neminovnost ekonomskog povezivanja Marko Mrzel, direktor firme Gorenje-Srbija, naveo je podatak da ta kompanija za 14 dana proizvede robu potrebnu za tržište Slovenije i da je zato njena strategija dislokacija proizvodnje prema ostalim tržištima.

Taj preduzetnički interes za regionalnim širenje do sada je pomno pratila i finansijski podržavala Evropska bankla za obnovu i razvoj (EBRD). Dragica Pilipović Čefi, direktor EBRD Za Srbiju i Crnu Goru, kaže da je ta finansijska institucija tražila pobedničke firme u svakoj zemlji koje će kasnije biti nosioci regionalnih integracija i da je samo u Srbiji za 60 takvih projekata potrošila preko milijardu eura. „Finansirali smo svakoga ko je želeo da pređe granice svoje države“, kaže direktorka EBRD i nabraja kompanije kao što su Ist point, Marbo, Grand Prom, Hemofarm, Frikom i gotovo sve banke.

(Dragica Pilipović)

Sa nešto više optimizma nastupili su predstavnici konsultantskih kuća. Jan Van Der Ord, potpredsednik kompanije A.T. Kearney za jugoistočnu Evropu, rekao je da za firme ne mora da bude bitno šta političari čine. „Dobar menadžer može da nađe način da uspešno vodi kompaniju bez obzira na to šta političari čine. U svetu, svega jedna petina kompanija raste i ostvaruju profit u isto vreme. Ali, u svakoj industriji i u svim privredama postoje uspešne kompanije. U odlučivanju je najbitnija brzina“, rekao je on.

Majk Ahern, partner u konsultantskoj kući PriceWaterhouseCoopers, kaže da nema sumnje da će velike svetske kompanije sve više poslovati na Balkanu i da ne treba razmišljati da li je to šansa ili pretnja za lokalne firme. „Lokalna preduzeća nemaju izbora. Ona moraju od toga da naprave svoju šansu“, rekao je Ahern.

Iako kritikovani i političari se složili da su integracije neminovnost. Ministar privrede Srbije Predrag Bubalo izjavio je da očekuje da će sva otvorena pitanja oko potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi biti rešena do sredine decembra. “Srbija neće odustati od svojih zahteva oko uvoza duvanskih proizvoda, ali ni od ulaska u sporazum CEFTA”, rekao je on.

Branimir Gvozdenović, ministar ekonomije Crne Gore, istakao je da privredna saradnja treba da predstavlja zajednički interes, ali da politika treba što manje da se meša u biznis. On je dodao da je velika prednost regionalnog povezivanja činjenica da su balkanska tržišta veoma bliska jedna drugom.

(Sve vas gledamo : Branimir Gvozdenović, Predrag Bubalo, Aleksandar Vlahović)

Peter Frankl, direktor i glavni i odgovorni urednik slovenačkog dnevnog poslovnog lista Finance, rekao je da je problem balkanskih zemalja što postoji mogućnost da biznis i dalje bude u kandžama politike. I kao ilustraciju naveo prodaju Ljubljanske mlekare: „Pre dve godine tu mlekaru htela je da kupi hrvatska Lura, a sad to želi Salford. Pitanje je šta će reči Narodna stranka, jer je ta kompanija u državnom vlasništvu i kroz nju se, navodno, štite slovenački seljaci. Kroz taj primer pokazuje se kako nacionalni interesi mogu biti štetni za regionalne integracije“. Na takvu opasku reagovala je Ljerka Puljić tvrdnjom da nije nacionalni interes Slovenije da čuva propalu firmu kakva je Ljubljanska mlekara i savetom Slovencima da „poklone Mlekaru investicionom fondu Salford ako je i dalje zainteresovan za tu firmu“.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu