Smanjuju plate, povećavaju PDV - Šest mera za oporavak privrede

Vlada Srbije na otvorenoj sednici predstavila je nove ekonomske mere koje treba da donesu uštede u državnom budžetu, obezbede fiskalnu stabilnost i privredni rast. Paket novih ekonomskih mera predviđa smanjenje plata u javnom sektoru, povećanje niže stope PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto. Mere predviđaju i restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija, uštede u domenu roba i usluga, uzimanje jeftinijih kredita, poboljšanje poslovnog ambijenta.

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić, koji je predstavio paket mera, u uvodnoj analizi ocenio je da je ekonomska i fiskalna politika u Srbiji od 2008. godine bila u najmanju ruku neodgovorna i netransparentna.

- Od 2009. godine imamo hroničan deficit i jedina smo zemlja u istočnoj Evropi koja do sada nije uspela da ga smanji - rekao je Krstić.

Sada smo u situaciji da 28 % budžeta odlazi na penzije, 27% na plate u javnom sektoru, a niko tačno ne zna koliko odlazi na subvencije, naglasio je Krstić.

Ministar finansija je mere grupisao u šest oblasti. Bez ovih mera, istakao je Krstić, država Srbija bankrotirala bi u naredne dve godine.

Smanjenje plata u javnom sektoru

Prva mera odnosi se na smanjenje plata u javnom sektoru od 2014. godine. Iznosi preko 60.000 dinara biće smanjeni za 20 odsto, a preko 100.000 za 25 odsto. Preciznije, biće smanjivan samo deo plate koji prelazi navedene sume.

- To znači da će oni koji primaju 60.000 ili manje i dalje primati isto toliko, ko prima 70.000 primaće 68.000, ko prima 90.000 primaće 84.000, a ko prima 130.000 primaće 114.500 - rekao je Krstić i dodao da je ta mera neophodna dok se ne reformiše državna administracija.

Očekuje se ušteda od 100 do 150 mil EUR (0,3% BDP-a), što zavisi od procena broja zaposlenih u javnoj upravi. Prema podacima iz registra o zaposlenima u javnom sektoru na osnovu najnovije računice, u javnoj upravi radi oko 660.000 zaposlenih, ali Krstić napominje da taj broj može na kraju da iznosi i 700.000.

Povećanje niže stope PDV-a sa 8 na 10%

Druga mera odnosi se na prihodnu stranu budžeta - najniža stopa poreza na dodatu vrednost biti povećana za osam na 10% za neegzistencijalne proizvode. Pored toga, pojedini proizvodi i usluge mogli bi da budu "premešteni" u kategoriju za koju se plaća veća stopa poreza od 20%.

Pored toga, najavljuje Krstić, radiće se na suzbijanju sive ekonomije, biće uvedeni jedinstveni elektronski poreski obrasci, onlajn kontrola fiskalnih računa, pojačana terenska kontrola, a biće obavljena i temeljna reorganizacija Poreske uprave.

Povećanjem PDV-a sa 8 na 10%, obrazložio je ministar, prosečna potrošačka korpa koja sada vredi 65.000 dinara biće skuplja za 450 dinara.

Krstić je naveo da bi uvođenjem ovih mera trebalo da godišnje bude obezbeđeno oko 200 miliona evra, dok bi se još oko 150 mil EUR dobilo suzbijanjem sive ekonomije, šverca i nelegalne prodaje duvana.

Restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija

Treće mera odnosi se na restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija.

Budžet Srbije će na početku svake od naredne četiri godine biti u minusu od 200 do 400 mil EUR zbog dugovanja javnih preduzeća.

- Kroz proces restruktuiranja javnih preduzeća borićemo se da što manji deo tog duga pređe na državu, da ih dovedemno u stanje da ih sami servisiraju, ali je realno stanje da će veliki deo tih dugova preći na državu - naveo je ministar. Kako je dodao, problem je ono što je već učinjeno i što ćemo morati da platimo u naredne četiri godine.

Krstić je, osim restrukturiranja velikih javnih sistema, najavio i završetak privatizacije 179 preduzeća. Podsetio je da su u Srbiji subvencije koje daje država dvosturuko veće nego u drugim zemljama.

- Možda najbolnije je to što imamo najnetransparetniji model dodele tih subvencija. Neretko se dešava da novac od subvencija završava kod onih koji su bliski sa političkim sistemom - rekao je Krstić.

Srbija je krenula ka EU i, kaže Krstić, ne sme više da daje državnu pomoć osim poljoprivredi i železnici. Ipak, najavio je da će država nastaviti da daje subvencije u skladu sa finansijskom situacijom, navodeći kao primer kredite privredi i olakšice za strane investicije i zapošljavanje, ali u smanjenom obimu.

Uštede u domenu roba i usluga

Sledeća mera odnosi se na uštede u domenu roba i usluga. Krstić napominje da su sva ministarstva dobila zadatak da sama odrede koje će uštede napraviti u okviru deset odsto sniženja cena roba i usluga.

- Možda to nije bilansno najefeketnija mera, ali je zato manje bolno i pokazuje disciplinu, kao i želju da se promeni svest i odnos svih nas prema državnim parama, najpre nas u vladi - rekao je Krstić, koji očekuje da se na taj način uštedi 30 do 40mil EUR.

Uzimanje jeftinijih kredita

Kao jednu od mera, ministar finansija naveo je i korišćenje jeftinijih kredita, do kojih ćemo, kako je rekao, doći pre svega bileteralnim kontaktima i diplomatskim vezama.

- Tim načinom mi priznajemo da smo bolesni i krećemo u ozdravljenje koristeći mere i političko jedinstvo koje stoji iza predloženih poteza - rekao je Krstić.

Poboljšanje poslovnog ambijenta

Radićemo na značajnom poboljšanju poslovnog ambijenta, za šta je potrebno promeniti zakonsku regulativu, pre svega Zakon o radu, ali i pojednostaviti proceduru za dobijanje građevinskih dozvola, dok će država morati da promeni i model infrastrukturnih investicija, najavio je Krstić.

Srbija će morati značajno da poboljša ugled i percepciju ambijenta, jer je to prva i osnovna prepreka svima kad razmišljaju da li da investitraju u našu zemlju.

Da bi se to postiglo, biće nužna promena pojedinih zakona, posebno Zakona o radu, čime bi bilo omogućeno fleksibilnije zapošljavanje i otpuštanje.

Potrebno je i da procedura dobijanja građevinskih dozvola bude jednostavnija, rekao je ministar i dodao da će Ministarstvo finansija morati da promeni propise koji se odnose na visinu naknada, ali i da ih učini transparentnijim.

- Moraćemo da promenimo model infrastrukturnih investicija, država više neće moći da bude finansijer, a jedan od modela biće javno-privatna partnersta, pri čemu ćemo se truditi da što veći deo posla izvode domaće firme - rekao je ministar finasija.

O strukturnim reformama 2014, efekti mera 2015.

Krstić je najavio je da će se o strukturnim refomama razgovarati detaljnije 2014. godine, a da se efekti mera koje Vlada Srbije predlaže očekuju 2015.

Najavljujući da je nužno povećanje izdataka za socijalnu zaštitu najugroženijih i to za 50%, a za šta je potebno 60 mil EUR, Krstić je najavio da slede i reforma državne uprave, uvođenje jedinstvenih platnih razreda i koeficijenata među različitim organima u vlasti.

- Biće promenjen i zakon o državnim službenicima, da bismo mogli da nagrađujemo one koji vredno rade", rekao je Krstić i predočio nastavak refrome penzionog sistema uz dalju indeksaciju penzija u 2015. i u 2016. od po 0,5% dva puta godišnje.

Plan je, kako navodi, da do 2020. približimo granicu za penzionisanje za muškarce i žene i da to do tog roka ona bude za žene 63 godine, a za muškarce 65 godina.

- Moraćemo da razgovaramo 2014. i o uključivanju penala za raniji odlazak u penziju - rekao je ministar.

Navodeći da se razmatra reforma poreskog sistema, kao i ukidanje olakšica kod poreza na dobit preduzeća, Krstić je naglasio da su zdravstvo, školstvo i nauka stubovi održivog razvoja

Srbije, te da zbog toga treba da imaju specijalan tretman, uz neophodnost da funkcionišu efikasnije.

- Ne možemo da štedimo, ali ne treba da dozvolimo neracionano ponašanje i neefikasnost u tim sektorima - istakao je Krstić.

Prihodi u budžetu manji od planiranih

Ministar Lazar Krstić ističe da su procene da će prihodi biti za 20 milijardi dinara manji nego što je to bilo planirano rebalansom budžeta za 2013. godinu.

"Moramo da ograničimo troškove za taj iznos", rekao je Krstić i naglasio da će do sredine novembra biti poznato da li smo u tome uspeli.

Misija Međunarodnog monetranog fonda je, napominje ministar finansija, ukazala na dodatne rizike u prihodima budžeta.

DAČIĆ: Cela Vlada stoji iza ekonomskih mera

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić poručio je da čitava vlada stoji iza danas saopštenih finansijskih i ekonomskih mera, čije je sprovođenje, upozorio je, u najboljem interesu budućnosti Srbije.

Kako je objasnio, vlada je nastojala da napravi mere koje će najmanje pogoditi najsiromašnije slojeve, ali i kod građana stvoriti osećaj pravednosti jer će teret najviše pasti na one koji najviše imaju.

VUČIĆ: Mere za spas Srbije

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da su predložene ekonomske mere nužne za spas Srbije i njene ekonomije koji u suprotnom ne bi mogli da opstanu.

- Veoma je važno da podržimo ono što je izneo ministar Krstić. Lično sam saglasan sa svakom rečju koju je izgovorio ministar finansija. On to nije izveo politički vešto nego stručno. Sve to što je rekao važno je za spas srpske ekonomiije i opstanak srpske države i mi drugačije ne možemo da opstanemo - rekao je Vučić.

Očekuje da će predložene ekonomske mere podržati i Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet i istakao da su mere bile neophodne, "jer smo svi trošili mnogo više nego što smo zaradili". Vučić je rekao da za razliku od Grčke i Argentine koji su u situaciji velikih dugova imale pomoć spolja, Srbija to ne bi imala ako bi nastavila da se ponaša neodgovorno.

On je rekao da je izbegnuto da se ekonomske mere stavljaju na teret penzionera.

- Oni neće platiti nijedan jedini dinar. Oni su svoje penzije zaslužili - rekao je Vučić.

Kako je dodao, ministar finansija je mislio da treba da se uzme i od penzija, kao i od plata nižih od 60.000 dinara, jer bi to dodatno osnažilo državu, ali da vlada to nije dozvolila.