Faktoringom brže do novca - Sve više malih i srednjih firmi se odlučuje za prodaju potraživanja

"Termomont" je našao način da ranije obezbeđuje obrtna sredstva za proizvodnju, da partnerima u inostranstvu daje povoljnije uslove za kupovinu pa da dobija i veće porudžbine. Ovaj proizvođač kotlova iz Šimanovaca je naplatu potraživanja vrednu 5,3 mil EUR od 2008. do 2012. putem faktoringa prepustio Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).

- Koristimo faktoring jer nam je cilj da uvek imamo obezbeđen novac za dalju proizvodnju. Od 2006. uspešno sarađujemo sa AOFI. Na svaki naš zahtev reagovili su brzo i pokušali da ga reše tako da nam pomognu i omoguće nesmetano poslovanje, za razliku od banka koje ne žele da se bave nama, proizvodnim, izvoznim preduzećem, koje zapošljava 100 radnika, već nas posmatraju kroz "zadate kriterijume" i ako ih ne zadovoljavamo, odbijaju na bez želje i namere da nam pomognu – kaže za "eKapiju" Verica Putinčanin iz "Termomonta".

Sve je više privrednika u našoj zemlji koji putem faktoringa rešavaju glavne probleme poslovanja u ekonomskoj krizi – likvidnost, brza i sigurna naplata potraživanja, rizik naplate u inostranstvu.

Iako je faktoring u Srbiji prisutan od 2005. godine, Zakon o faktoringu donet je tek u julu ove godine, tako da se očekuje da će zakonodavni okvir doprineti bržem razvoju tog oblika finansiranja u Srbiji.

Faktoring je finansijski instrument kojim faktor (banka ili faktoring kompanija) finansira preduzeće na osnovu budućih (nedospelih) potraživanja proisteklih iz prodaje roba ili usluga na domaćem ili inostranom tržištu. U suštini predstavlja otkup tuđih potraživanja tj. finansiranje putem faktoringa je specifičan oblik pribavljanja sredstava i to putem prodaje potraživanja.

Faktoring može biti sa ili bez regresa. U prvom slučaju podrazumeva se da je faktor preuzeo rizik naplate potraživanja na sebe, dok to kod faktoringa sa regresom nije slučaj.

Faktoring je prvenstveno namenjen malim i srednjim preduzećima koja tradicionalno imaju otežan pristup bankarskim kreditima, usled niske kreditne sposobnosti ili neadekvatnih sredstava obezbeđenja kredita. Faktoring je važan i za izvoznike, iz razloga što osim finansiranja putem avansne naplate omogućava preuzimanje rizika naplate i upravljanje i monitoring potraživanja, čime se povećava konkurentnost i izvozni potencijali ovih preduzeća na međunarodnom tržištu.

Domaći faktoring podrazumeva da se prodavac i kupac robe ili usluga nalaze u istoj zemlji, odnosno da se promet robe ili usluga odvija na teritoriji Srbije, a u slučaju međunarodnog faktoringa prodavac i kupac se nalaze u različitim zemljama.

Prema podacima Međunarodnog udruženja faktoring kompanija (FCI) u 2006. godini ostvareno je 150 mil EUR prometa, od čega 100 mil EUR u domaćem faktoringu, a 50 mil EUR u međunarodnom. Do 2010. promet se popeo na 570 mil EUR, od čega 500 mil EUR u domaćem i ostalo u međunarodnom faktoringu.

U 2011. godini promet je povećan na 926 mil EUR, a prošle godine je bio oko 950 mil EUR od čega je manje od 10% bio međunarodni faktoring.

Cena faktoringa

Cena faktoringa sastoji se od dve komponente: provizije, koja se izražava u procentu nominalne vrednosti fakture i koja se odbija prilikom isplate avansa, i faktoring kamate, koja se obračunava po ugovorenoj stopi na iznos finansiranja od momenta korišćenja sredstava do izvršenja naplate od kupca.

U Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza kažu da je kamata u proseku oko 7%, a da cena zavisi od planiranog obima prometa koji će biti ustupljen faktoru na naplatu, roka plaćanja, rizika zemlje u koju se izvozi, rizika koji zavisi od toga da li faktor preuzima na sebe rizik naplate.

U firmi "Termomont" sugerišu da bi troškovi odnosno kamata mogla da bude manja nego do sada.

Ko se bavi faktoringom?

Preduzeća u Srbiji se za ovaj finansijski instrument mogu obratiti poslovnim bankama, faktoring kompanijama i Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).

Kako su nam rekli u Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza, mesečno im se obrati od 5 do 7 firmi za uslugu faktoringa. Jedini uslov koji AOFI ima je da firma koja podnosi zahtev godišnje izvozi najmanje 300.000 EUR.

- Sada imamo 60 aktivnih ugovora. Mi smo prevashodno okrenuti međunarodnom faktoingu odnosno kompanijama koje izvoze, a imamo i mogućnost za domaći. Ne prihvatamo sve zahteve, već radimo proveru boniteta određenog dužnika i sagledavamo celokupni posao domaće kompanije. Do septembra ove godine smo ostvarili promet od oko 53 mil EUR. Nema ograničenja kada je u pitanju vrednost potraživanja - kaže za "eKapiju" Tanja Kursar, direktorka sektora za faktoring u AOFI.

Naša sagovornica kaže da im se obraćaju mala i srednja preduzeća koja žele da imaju sigurniju naplatu tako da su likvidni za dalju proizvodnju, a u finansijskim pokazateljima preduzeća nema podatka o tom zaduženju.

Kursar navodi da se dešava da velike firme zabranjuju manjim firmama prenos potraživanja, ali da se prema Zakonu o faktoringu zabrana prenosa potraživanja ne može odnositi na faktoring.

Ivan Latas, predstavnik prodaje faktoringa Societe Generale banke, ukazuje da faktoring do sada nije bio među privrednicima široko razmatran kao alternativa postojećim finansijskim mehanizmima.

- Uprkos nesumnjivoj potrebi za finansiranjem, nije bilo velikog interesovanja za faktoring u našoj zemlji. Razlog leži u nepoznavanju prirode ove transakcije. Zakon o faktoringu je stvorio ambijent za njegovu punu primenu, ali i da se podigne svest o ovom vidu finansiranja kod malih i srednjih preduzeća - kaže u razgovoru za "eKapiju" Latas.

Latas navodi da je Societe Generale banka prošle godine zabeležila oko 60 mil EUR prometa u domaćem faktoringu.

- Međunarodni faktoring nismo radili ranije, sa tom uslugom startujemo od novembra – najavljuje naš sagovornik.

Prema podacima Sekcije za faktoring pri Privrednoj komori Beograda, u 2012. godini, najveće učešće u faktoringu je imao sektor trgovine, prerađivačka industrija, prehrana, telekomunikacije, zatim hemijska industrija, transport, građevinska industrija.

U oktobru bi trebalo da se na sajtu Agencije za privredne registre pojavi spisak svih organizacija koje vrše usluge faktoringa sa detaljnim informacijama kako bi kompanije znale kome da se obrate i koja kompanija ima potreban kapital.

Faktoring - šansa za preduzetnice

Da je faktoring dobar izvor finansiranja i za žene u biznisu, jedan je od zaključaka okruglog stola, održanog 8. oktobra, koji su organizovali USAID Projekat za bolje uslove poslovanja i Unija poslodavaca Srbije.

- Preduzeća na čijem čelu su žene manje pozajmljuju novac od banaka nego preduzeća koja vode muškarci jer često nemaju nekretnine na sebi koje bi stavile pod hipoteku. Međutim, preliminarni rezultati ankete koju smo i ove godine sproveli među 1.000 preduzeća pokazuju da su se žene više nego u 2012. godini okrenule bankama kao izvorima finansiranja, a porodici i prijateljima manje nego ranije - izjavila je na skupu Ana Jolović, liderka tima za razvoj finansijskih tržišta USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.

Ona je ukazala da je malo je alternativnih izvora finasiranja, tako da faktoring ženama preduzetnicama može da bude nov finansijski instrument u prevazilaženju problema nelikvidnosti.

Privrednice koje su prisustvovale okruglom stolu, imale su priliku da saznaju više informacija o funkcionisanju faktoringa i Zakonu o faktoringu, kao i da dobiju savet kako da koriste faktoring za podršku rasta njihovih preduzeća.

Suzana Obradović