Ušteda energije, novca i vremena - Sistemom "Simprolit" izgrađeno na hiljade kvadrata u Rusiji i okolnim zemljama, dok se u Srbiji o njemu malo zna

(Aerodrom Anadir)

Već nekoliko godina u Srbiji se proizvode elementi "Simprolit" inovativnog sistema gradnje koji štedi novac i vreme izgradnje, a čijem korišćenjem se doprinosi ne samo energetskoj efikasnosti, već i ekološki podobnoj, zdravoj, dugovečnoj i jeftinoj gradnji. Iako je njime izgrađeno na hiljade kvadrata u Rusiji i okolnim zemljama, pa i aerodrom čuvenog Romana Abramoviča na Čukotki iza polarnog kruga, čini se da u matičnoj zemlji građevinci, ali i investitori ne znaju dovoljno o njemu.

- "Simprolit" sistem je najjeftiniji ekološki sistem gradnje u koji je ugrađeno više od 50 pronalazaka i četiri robne marke, sve zaštićeno patentima. Osnovni materijal je "Simprolit" polistirolbeton, koji se sastoji se od kuglice stiropora obloženih sa šest aditiva i vibracijom povezanih sa cementom u cementnu resetku - kaže dr Milan Dević, autor "Simprolit" sistema i vlasnik i direktor firme "Simprolit" doo iz Beograda, koja proizvodi ovaj građevinski materijal u Belegišu, nadomak Beograda.

Inače, za svoj rad i doprinos razvoju ovog inovativnog sistema gradnje, dr Milan Dević je nagrađen brojnim nagradama i priznanjima, među kojima se ističu: Zlatna WIPO medalja Svetskog saveza pronalazača, Zlatan IFIA kup Evropskog saveza pronalazača, Zlatan Arhimed u Moskvi, Grand prix i zlatne medalje "Nikola Tesla", Grand Prix Saveza pronalazača Srbije, Zlatna medalja "Mihajlo Pupin" i još desetak međunarodnih i domaćih priznanja. Laureat je Aprilske (ranije Oktobarske) nagrade grada Beograda, akademik Ruske akademije tehnoloških nauka, akademik međunarodne akademije tehnoloških nauka, akademik Ruske inženjerske akademije, akademik i počasni predsednik Srpske akademije inovacionih nauka, doktor tehnologije građenja i inženjeringa u građevinarstvu...

"Simpolit" je sistem izgradnje objekata koji štedi energiju koliko i trenutno aktuelne "pasivne kuće", ali kod njega zidovi još i "dišu", tako da se u zidovima "Simprolit" sistema ne zadržavaju štetne materije. Pored toga, objekti u "Simprolit" sistemu ne menjaju svoje karakteristike ni u izuzetno vlažnim sredinama, a energiju štede ne samo kod grejanja objekata zimi, već i kod "hlađenja" objekata leti, gde je skupa električna energija za hlađenje bez alternativnih energenata.

- Energija je socijalna kategorija i njena cena ne može da se povećava u nedogled. Zato su mnogobrojne zemlje u svetu, a naročito članice Evropske unije, "naredile" kroz regulativu građanima da grade "štedljive objekte". Dakle, zgrade koje nisu dobro izolovane uskoro neće moći da se prodaju, a ni uknjiže. Recimo, stanovnici Kipra i Nemačke, koji ne budu izolovali zidove svojih stanova, plaćaju ili će plaćati i do duplo veći porez. Slično je predviđeno i kod nas, kao druga etapa u primeni najnovijih propisa o energetskoj efikasnosti - objašnjava dr Dević.

U "Simprolit" sistemu proizvode se 23 tipa blokova, 6 tipova fasadnih ploča, 4 tipa međuspratnih ploča, slojevi za termoizolaciju i pad kod ravnih krovova i umesto klasičnih cementnih košuljica i mnogi drugi elementi, kao što su protivpožarne pregrade, dimnjaci, ventilacioni kanali, ukrasi na fasadi i dr.. Svi ti elementi plutaju po vodi, otporni su na dejstvo požara i više od tri sata, a pritom imaju znatno bolje termičke karakteristike od uslova koji su propisani kod nas i u Evropskoj uniji, čije sertifikate i poseduju, osim srpskih i ruskih sertifikata.

Nisu to sve prednosti objekata sagrađenih u "Simprolit" sistemu. Zidovi takvih objekata su, kako kaže dr Dević, neuporedivo lakši od onih u klasičnoj gradnji, pa su samim tim i bezbedniji u slučaju zemljotresa i poželjniji su za nadogradnju. A s obzirom na to da su i tanji, dobija se i preko 10% dodatne korisne površine. Pri tome, zidaju se i do dva puta brže ili sa upola manje radne snage i gradilišne mehanizacije

- I ono što je najvažnije, dugovečni su. "Simprolit" se ne menja najmanje pola veka, o čemu poseduje Sertifikat Ruske akademije RAASN za sve klimatske uslove na celoj teritoriji Ruske Federacije. Najdugovečniji je materijal za gradnju pri temperaturaa od -50 0C do +50 0C i pri vlažnosti od 0%-100%, čak deset godina duže od cigle – kaže sagovornik "eKapije".

Montažne kuće i licence

Osim što proizvodi građevinske elemente sa kojima je moguće sagraditi kuću od temelja do krova, dr Dević prodaje i tehnologiju. U celoj ovoj priči dr Dević nije sam. Naime, posle patenata i tehnološki inovativnih rešenja, trebalo je obezbediti sredstva. U dogovoru sa nekoliko bankara, uspeo je, a danas je suvlasnik licencnih prava. Po njegovoj licenci u svetu ima oko 10 fabrika (Rusija, Gruzija, Bugarska) koje proizvode simprolit elemente. Uskoro kreće proizvodnja u Španiji, a u toku su pregovori sa Saudijskom Arabijom, Angolom, Džibutijem...

Mnogo je upita, kaže dr Dević, za montažne kuće u Iraku, Maroku i Libiji, gde se planira da uskoro bude postavljeno 300 ovih stambenih jedinica, a dve ogledne kuće za tridesetak dana u kontejnerima kreću za Džibuti. Ukoliko se kupci odluče za montažne kuće od simprolit materijala, na udaljenost do 100 km od Beograda kvadrat je 330- 360 EUR, po sistemu ključ u ruke.

Na pitanje koliko je potrebno da se pokrene fabrika za proizvodnju ovakvog materijala, dr Dević kaže da sve zavisi od tržišta, ali da je red veličine ulaganja 400-500.000 EUR, ako se u to uračuna i licenca.

Prema biznis planu koji nam je dr Dević pokazao, uloženi novac se vraća za nešto više od godinu dana posle početka serijske proizvodnje, a čista dobit bi, pri punoj realizaciji, mogla da bude i preko 1,7 mil EUR.

Građevina se mora oporaviti

Iako stanje u građevinarstvu odavno nije na zadovoljavajućem nivou, dr Dević je uveren da će se situacija promeniti.

- Svaki veliki oporavak privrede u bilo kojoj zemlji vezan je za građevinarstvo, jer je više od jedne petine ukupne proizvodnje vezano za građevinarstvo. Bilo da je reč o građevinskom materijalu, završnim radovima (parketu, keramici), preko proizvodnje recimo tapeta ili sijalica, pa sve do izgradnje pristupnih puteva i druge infrastrukture. Ulaganjem u građevinarstvo, uz primenu inovativnih tehnologija jeftine, energetski efikasne, dugovečne i ekološke gradnje, vi zapravo dižete privredu iz pepela - kaže dr Milan Dević za "eKapiju".

Autor "Simprolit" sistema i direktor "Simprolita" u Srbiji, vidi nekoliko potencijalnih projekata gde bi investitori mogli da razmisle o korišćenju njegovih pronalazaka.

To je utopljavanje visokih stambenih i poslovnih objekata u skladu sa novim zakonom o energetskoj efikasnosti, uz mogućnost istovremene sanacije devastiranih fasada ili seizmičko ojačanje objekata – bez podizanja skele i po ceni jeftinijoj od uobičajenog utopljavanja kamenom vunom.

Zatim, tu je i zajednička izgradnja nove (ili rekonstrukcija postojeće) fabrike po ceni pristupačnih, ekološki podobnih, vatrootpornih i brzomontažnih Simprolit-KIT kuća, jednostavnih za montažu čak i bez specijalizovane radne snage (po principu "uradi sam"), za brzu masovnu izgradnju i smeštaj ugroženog stanovništva posle vandrednih situacija (poplave, kklizišta...). Tu postoje varijante sa nosivim betonskim, drvenim ili stubićima od pocinkovanog lima sa simprolit ispunom, kako je to prikazano na sajtu www.simprolit.rs .

Iz Ministarstva građevine najavljena je realizacija projekta "Srpske kuće". I tu dr Dević vidi prostor za "Simprolit" sitem, kao i u izgradnji jeftinih, a energetski efikasnih, komfornih i ekološki podobnih kuća za raseljena lica i socijalno zbrinjavanje romske populacije.

Tu je i projekat izgradnje fabrike "Simprolit" elemenata na teritoriji buduće Zajednice srpskih opština na Kosovu, koji je dr Dević ponudio Vladi Republike Srbije. Navedenim projektom omogućilo bi se rešenje ne samo stambenih već i socijalnih problema zapošljavanja na teritoriji buduće Zajednice, izgradnja kuća za povrtanike na Kosovo i Metohiju, izvoz na tržište Albanije koja se uveliko gradi, što bi sve, u krajnjem, značilo i smanjenje materijalnih davanja tamošnjem stanovništvu iz fondova Republike Srbije.

J.Đ.