Depozit u banci, kupovina stana ili dobrovoljna penzija - Kako da štednjom obezbedite dodatne prihode?

Stari srpski običaj da čuvamo novac u slamarici nije nas napustio. Prema istraživanju Erste banke o štednji, čak polovina ispitanika i dalje svoju ušteđevinu čuva na ovaj način. Istraživanje pokazuje i da građani Srbije nastoje da štede što više, pa čak 74% ispitanika smatra da je odvajanje novca po strani važno. Štednja je kažu ekonomsiti vid da oplodite svoj novac i da ga dalje sačuvate, pa se deo stanovništa za štednju odlučuje i kako bi dodatno zaradili.

U susret predstojećoj Nedelji štednje, svi koji su prethodnih godina uspeli da sa strane ostave određene svote novca razmišljaju da oroče svoju ušteđevinu i novac iz svojih fioka stave u banke. Sigurnost, visina kamtne stope i sveopšte poverenje uzimaju se kao glavni kriterijumi pri odabiru kojoj banci će poveriti svoj novac, pri čemu visina kamate obično odigra presudnu ulogu.

Poslednjih godina, međutim, u Srbiji i zemljama u regionu prisutna je tedencija smanjenja kamatnih stopa na štedne uloge. Kamate na štedne uloge u evrima, kojih je i najviše, oročene na najčešći rok od godinu dana iznose od 2,8 do 3,50%, što je gotovo upola manje nego prošle i pretprošle godine, a čak trostruko manje nego pre šest, sedam godina. Zarada građana, kako kažu sami bankari, sve je manja.

- U periodu do pre nekoliko godina kada je ogromna količina novca bila u slamaricama, i kada je tek građen savremeni srpski bankarski sistem, banke su se utrkivale gde će taj novac otići, ali tako visoke kamatne stope nisu održive i ovo je prirodan trend – kaže za "eKapiju" Vladimir Todorović iz službe za eksterne komunikacije Erste banke.

- Kamate u Srbiji pri tom i dalje su više nego u zemljama u regionu, ali generalno trend smanjenja kamata na štedne uloge će se nastaviti i u narednim godinama. Za koliko, to niko ne može da predvidi.

Narodna banka Srbije uputila je pismo bankama u kome od njih zahteva da ne podižu kamate na štednju povodom predstojećeg Dana štednje 31. oktobra i Nedelje štednje.

To bi značilo da kamatne stope na štednju građana ne bi trebalo značajnije da odstupaju od prosečnih kamatnih stopa na taj vid ulaganja, što samo potvrđuje da se ni u narednom periodu ne možemo radovati većoj zaradi po osnovu kamatnih stopa.

Otuda, građani iznalaze i druge načine da "udome" svoje ušteđevine i istovremeno ostvare profit.

Miloš Stanojević, izvršni direktor prodaje kompanije "Blok 67 Associates" – naselje "Belville", tvrdi da se građanima više isplati ulože u kupovinu stana i izdaju ga, nego da ulože u banku i zarade na kamati.

- Kamatne stope gotovo su prepolovljene u poređenju sa prošlom godinom (bile cca 6% danas su cca 3%), dok je za nepokretnosti održive vrednosti cena najma vraćena na nivo iz 2008. U naselju "Belville" cene najma stanova kreću se od 8 do 12EUR/m2, a dostižu cifre čak i od 15-20EUR/m2 za lux opremljene stanove većih kvadratura – kaže za "eKapiju" Stanojević.

To bi značilo da građanin koji recimo ima ušteđevinu od 70.000EUR ima opciju da kupi stan ili da taj novac položi kao deviznu štednju, a računica je, objašnjava Stanojević, sledeća:

- Da je klijent štedeo prošle godine 70.000EUR (6% kamata) na ime kamate bi dobio 4.200 EUR zarade na godišnjem nivou. Državi bi dao 15% poreza dakle prihod 3570 EUR. Ako bi klijent ove godine štedeo 70.000 EUR (3.3% kamata) na ime kamate bi dobio 2310 EUR zarade na godišnjem nivou. Državi bi dao 15% poreza dakle prihod 1963 EUR. Ukoliko bi klijent kupio stan u "Belville"-u za 70.000 EUR i izdao ga za 350 EUR zaradio bi 4200 EUR na godišnjem nivou. Državi bi platio 20% poreza dakle prihod bi bio 3360EUR, što je za 71% više od štednje.

Ukoliko se klijent odluči za ovakvu štednju, Stojanović kaže i da bi mu se ovakav vid isplatio za kraći vremenski period.

- To bi značilo da ako klijent kupi stan za 70.000 EUR, izda ga za 350 EUR mesečno, plati porez državi i godišnje zaradi 3360 EUR za otplatu investicije trebalo bi mu 20.8 godina. Ukoliko bi taj novac deponovao u banku, dobio po kamati 1963 EUR zarade sa plaćenim porezom, što znači da mu treba 27 godina, ukoliko ostvarenu kamatu (1963EUR) ponovo oroči sa glavnicom (70.000+1963EUR). Ukoliko ostvarenu kamatu (1963EUR) troši, a svake godine nanovo oroči samo 70.000EUR isplatila bi mu se štednja za 35 godina.

Očekivanja

Odluka o tome u kom obliku će građani sačuvati svoju ušteđevinu na kraju je ipak stvar očekivanja onoga ko plasira novac. Tako bar tvrdi ekonomista Saša Đogović.

- Ukoliko želi da sačuva novac da može da raspolaže sa njim u svakom trenutku i ne želi da ga zatvori u nekretnini, bolja opcija za građane je da čuvaju svoj novac u bankama. Ulaganje u nekretnine isplativije je na duže staze i zavisi od tražnje na tržištu.

Prosečna mesečna ušteđevina u Srbiji 4.185 dinara

Istrživanje Erste banke pokazuje da se štednih proizvoda najviše koriste oročena štednja, životno osiguranje i štednja po viđenju.

Prosečan štediša u ovoj banci je zaposlen je u privatnom sektoru, ima između 40 i 50 godina sa ušteđevinom od 10.500 EUR oročenom na 12 meseci.

Prema istraživanju, prosečan mesečni iznos koji se odvaja za štednju u Srbiji iznosi 4.185 dinara, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada su ispitanici tvrdili da mesečno odvajaju 4.770 dinara. Između 2.000 i 6.000 RSD odvaja 41% ispitanika.

Kao razloge za štednju ispitanici su naveli vanredne okolnosti i hitne slučajeve, odnosno "crne dane", o kojima brine čak 75% štediša. Ostali važni razlozi za štednju su odvajanje novca kako bi sebi kasnije priuštili nešto (45 odsto), a zatim manje ili veće nabavke u koje spada.

Najveća briga koju stanovnici Srbije imaju u vezi sa štednjom tiče se i dalje makroekonomskih faktora – čak 69% njih brine zbog mogućeg slabljenja valute, opadanja kupovne moći ili visoke inflacije, što predstavlja porast u odnosu na prošlu godinu. Polovina ispitanika ima bojazan da više neće biti u stanju da odvaja za štednju, a isto toliko ljudi strahuje da neće dovoljno uštedeti za budućnost.

Dobrovoljna penzija

Iz Delta Generali dobrovoljnog penzijskog fonda tvrde da dobrovoljna penzija omogućava građanima da štednjom u dugom vremenskom periodu obezbede sebi dodatne prihode u starosti. Kako navode, glavna prednost ovakve štednje je fleksibilnost. Član sam bira iznos i dinamiku uplate.

Od osnivanja društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Genetali, pre sedam godina, imovina njihovih fondova uvećana je za više od 20 puta i iznosi više od 5 milijardi dinara.

I.B.