Krister Asp, ambasador Švedske u Srbiji - Stiže još investitora iz Skandinavije

(Krister Asp)

Na koji način bi Srbija trebalo da se pripremi za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, kako se promenila birokratija u Srbiji, kako Srbija može da se ugleda na Švedsku po pitanju zaštite životne sredine, da li možemo očekivati nove investitore iz Švedske?

Na ta i druga pitanja za časopis "Indsutrija" govorio je Krister Asp, ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji.

Kada ste pre tri godine stupili na dužnost ambasadora u Srbiji, kakav je bio Vaš prvi utisak o privrednim prilikama i da li se od tada nešto promenilo na bolje?

- Kao prvo, video sam ekonomiju koja se borila sa mnogo poteškoća ali nisam bio preterano iznenađen, jer ako pogledate u bližu prošlost, videćete takve probleme i u ostalim zemljama bivše Jugoslavije. Dok je situacija počinjala da se stabilizuje, nastupila je ekonomska kriza svetskih razmera - koja je negativno uticala i na mnogo jače ekonomije od srpske. Ja sam ovde došao sa jednim posebnim razlogom, a to je da pomognem u više aspekata približavanje Srbije zajednici evropskih naroda, gde je možda i najvažniji upravo aspekt ekonomije. Naravno, buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji neće rešiti mnoge probleme, ali će svakako stvoriti bolje uslove za ekonomski razvoj. Tu će Srbija dobiti i veliku podršku za reforme i poboljšanje i u drugim sektorima.

Pitali ste me da li sam primetio promene? Da, svakako da su promene vidljive. Kada sam stupio na funkciju ambasadora u Srbiji, bio sam zabrinut, jer u razgovoru sa predstavnicima 18 švedskih kompanija koje posluju ovde dobio sam informacije da ima poteškoća u mnogim segmentima poslovanja, a najviše u birokratiji - što se u poslednje vreme vidno menja na bolje, zahvaljujući trudu srpskih zvaničnika i promenama u vladajućoj strukturi koja je svesna šta stranim ulagačima u Srbiji najviše smeta. Svakako je primetno da se stvaraju bolji uslovi za strane ulagače i investicije.

Kako vidite sadašnju poziciju Srbije kada je reč o zaštiti životne sredine i koliko bi po Vašem mišljenju Srbija trebalo da promeni svoje zakone i regulative u toj oblasti, sa ciljem da se približi Evropskoj uniji?

- Pitanje životne sredine će biti veoma važno u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, i ova pitanja će doći u ranoj fazi tih pregovora, što će tehnički biti veoma teško a politički veoma bitno za sam proces pregovora. Mislim da je Srbija već dobro započela taj proces, tako što je harmonizovala regulative u toj oblasti i pre zvaničnog početka pregovora, ali naravno tek predstoji puno posla. Situacija u mnogim sektorima nije na zadovoljavajućem nivou, a to se naročito odnosi na sektor voda, kao i na odlaganje čvrstog otpada i hemikalija. Tu vidim dva glavna izazova koji se nameću Srbiji. Prvi je da će do završetka pregovora, Srbija morati da u rešavanje tih pitanja uloži veliku količinu novca, a to je preko 5 mlrd EUR u periodu od 15 godina, kako bi svoje standarde usaglasila prema standardima zaštite životne sredine evropske zajednice. A pošto taj novac ne može biti prikupljen od poreskih obveznika u Srbiji, onda se ukazuje i drugi veliki izazov, a to je da Srbija mora da napravi strategiju, kao i da oformi projekte koji će omogućiti stranim investitorima i donatorima da pomognu u rešavanju i približavanju evropskim standardima. To je posebno važno kako bi se zainteresovali i pojedinačni ulagači kao što je moja zemlja, multilateralne investicione banke, i drugi bilateralni donatori.

Već više godina unazad, Švedska je treći po veličini bilateralni donator, a jedna od oblasti na koje se odnosi donatorska pomoć je zaštita životne sredine. Do sada, Švedska je donirala ukupno 30 mil EUR, od kojih je 15 miliona uloženo u projekte koji su još uvek u toku.

Za nas je zaštita životne sredine veoma važna, jer je to sektor budućnosti i nešto što želimo da ostavimo budućim generacijama, naravno i otvaranje ovog pitanja u Srbiji je blizu - jer će biti veoma važna tema u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Zato želimo da nastavimo sa podrškom u toj oblasti.

Sredinom leta u julu mesecu, Švedska je donirala 1,72 mil EUR Srbiji – kako bi se naša zemlja lakše pripremila za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine. Da li će Švedska pored novčanog iznosa biti sprema da pomogne i na tehničkom planu?

- Želim da napomenem da ukupan iznos nije bio samo 1,72 mil EUR, već da je to jedan deo od ukupnog iznosa od 3 mil EUR koje smo uplatili u dve različite rate za taj projekat.

Ta sredstva su namenjena upravo onome o čemu sam govorio, a to je ulaganje u reforme i regulative koje Srbija treba da promeni - kako bi lakše došla do investicija i donacija u sektoru zaštite životne sredine. Ovaj projekat pomoći će srpskim vlastima da formulišu druge projekte kojima će privući donatore iz međunarodne zajednice.

Da li biste mogli da nam kažete koje je to reforme, po modelu Švedske, potrebno sprovesti u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine?

- Mislim da će jedna oblast biti veoma važna, a to je da se u svim delovima Srbije primeni održiva ekološka služba, koja će, nažalost morati da i individualne objekte po celoj zemlji uskladi sa evropskim standardima. Znam da ovo političarima neće biti omiljena tema, sa kojom će morati da izađu pred narod i objasne im zašto moraju da se primene novi ekološki standardi - ali to je deo onog o čemu sam pričao na početku, da srpski narod mora da odluči u kakvom ekološkom okruženju želi da živi i kakvu životnu sredinu želi da ostavi budućim generacijama. Kada se tako sagleda problem, videće se da su ta ulaganja veoma mala u odnosu na to šta će doneti sadašnjim i budućim generacijama.

Na koji način se u Vašoj zemlji rešavaju aktuelna pitanja iz oblasti ekologije? Odnosno, da li država pomaže malim i srednjim kompanijama u sprovođenju ovih mera i koliko je njena podrška značajna kao podsticaj upravo za razvoj ove bitne sfere?

- Da, naravno da je država uključena u rešavanje ovih pitanja. Klimatske promene su na vrhu političkih tema u našoj zemlji, dok je još 1991. godine uveden i porez na zagađenje ugljen dioksidom kako bi se uticalo na odluku kompanija da se okrenu ka obnovljivim izvorima energije i sada se možemo pohvaliti da je ekološka situacija u Švedskoj mnogo bolja nego u ostalim zemljama. Mislim da je veoma važno to da su naše kompanije uvidele da je ulaganje u ekološke tehnologije veoma isplativo, kada je u pitanju buduća industrijska ekspanzija. U narednih pet do deset godina Švedska vlada je planirala da uloži 130 mil EUR u ovoj oblasti, kako bi podržala ove projekte kod kompanija.

Vi ste zagovornik teme da se Evropska unija i dalje treba širiti. Šta bi zajednica evropskih naroda dobila pristupanjem zemalja zapadnog Balkana koje čekaju na prijem?

- Mislim da se često zaboravlja suština, pa kada se priča o EU uglavnom se pominju samo tehnička pitanja, ekonomija, slobodno kretanje građana zajednice, ali Evropska unija jeste i biće mirotvorni projekat. Iz te perspektive je veoma bitno da zemlje zapadnog Balkana pristupe evropskoj zajednici, gde je Srbija ključna država na ovom prostoru kada su u pitanju mir i stabilnost regiona. Po mom mišljenju, ovo je osnovni razlog zašto moja država snažno podržava Srbiju u evropskim integracijama i njenom punopravnom članstvu. Naravno, sa članstvom u Evropskoj uniji dolaze i mnoge druge stvari, kao što su lakše rešavanje ekonomskih problema i bliža kulturna i socijalna saradnja između država članica. Ovo naravno nije pitanje samo na državnom nivou, već je najbitnije da građani Evropske unije ostave iza sebe nesporazume i konflikte, kao i da se fokusiraju na socijalni i ekonomski razvoj.

Da li je i zašto švedskim kompanijama Srbija interesantna kao zemlja u koju mogu investirati?

- Da, da, ovo je veoma interesantno pitanje. Baš sam nedavno bio u Gornjem Milanovcu na proslavi jubileja švedske kompanije "Tetrapak" koja ove godine obeležava 50 godina rada i poslovanja u Srbiji. Ova kompanija je napravila proizvodne pogone koji nisu samo primer za efikasnu proizvodnju, već je i pokazatelj kako treba da se radi i drugde u svetu. A to je odličan pokazatelj kako država treba da se postavi da bi privukla još stranih investitora. Imate veoma kvalitetno obrazovane ljude, odličnu geografsku poziciju i relativno jeftine troškove proizvodnje za razliku od ostalih evropskih zemalja, tako da svi ovi razlozi zajedno stavljaju Srbiju u veoma dobar položaj za privlačenje stranih ulaganja. Ali i da bi oni došli, moraju se promeniti određeni birokratski problemi i primeniti se evropski standardi - kako bi se investitori osećali sigurno. Mi očekujemo da će IKEA veoma brzo doći u Srbiju kao jedna od trenutno najvećih investicija, a to je oko 250 mil EUR, zatim imamo nekoliko švedskih kompanija koje su od nedavno u Srbiji, a jedna od njih je i "H&M", kao i "Lindex", i naravno tu su kompanije koje duži niz godina već posluju u Srbiji. Mnoge od ovih kompanija, koriste Srbiju i Beograd kao svoje sedište u regionu jugoistočne Evrope.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Industrija". Poziv na pretplatu http://www.industrija.rs/srpski/pretplata)