Milion novih radnih mesta do 2020. - Usvojena dugoročna strategija razvoja zemalja Jugoistočne Evrope

Predstavnici ministarstava privreda država Jugoistočne Evrope usvojili su 21. novembra u Sarajevu strategiju dugoročnog razvoja regiona, do 2020. godine.

Glavni cilj strategije je da u tom periodu bude otvoreno do milion novih radnih mesta.

Strategija precizira uslove jačanja povoljnog okruženja za razvoj privrede u državama regiona, uz uklanjanje administrativnih prepreka i privlačenje dodatnih investicija.

Na konferenciji Investicione komisije za jugoistočnu Europu, koju je organizovalo Regionalno veće za saradnju (RCC), učestvovali su predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Bugarske, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Makedonije i Evropske komisije, kao i drugih regionalnih i međunarodnih partnera i inicijativa.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović je ocenio da je "ključ svega rešenje pitanje nezaposlenosti, ali i zaostatka za državama-članicama Evropske unije", prenosi Hina.

- Otvaranje novih radnih mesta je ključni problem - poručio je Svilanović.

Kao ilustraciju stanja naveo je da je za poslednjih pet godina izgubljeno, čak, 800.000 radnih mesta u regiji, pa je otvaranje novih "apsolutni prioritet".

Svilanović je podsetio i da je prosečni BDP u regionu iz 2010. jedva bio na nivou od 36% proseka u tadašnjih 27 članica Unije.

- Za mene su to strašne brojke koje se moraju približiti i na to se moramo usmeriti - kazao je Svilanović i dodao da je "optimista" da se to može i postići na osnovu regionalne strategije.

Strategija razvoja regiona do 2020. godine pokušava da prati strateške ciljeve Evropske unije u tom periodu.

Cilj od milion novih radnih mesta u stvarnosti znači povećanje prosečne stope zaposlenosti u regionu sa sadašnjih 39 na 44%, s tim da bi oko 300.000 radnih mesta bilo namenjeno visokokvalifikovanim kadrovima.

Istovremeno je projektovano udvostručenje ukupnog regionalnog trgovinskog prometa i to sa 94 na 210 mlrd EUR, što bi u završnici dovelo do povećanja bruto domaćeg proizvoda u regionu sa sadašnjih 36 na 44% evropskog proseka.