(Ekonomist) Zašto je odložena prodaja DDOR Novi Sad - Prete milionske štete

Prodaja osiguravajuće kompanije DDOR Novi Sad odložena je za mart iduće godine. To je, kako je Ekonomist magazin saznao odmah po završetku sastanka, odluka koju je Agencija za osiguranje depozita donela u četvrtak 30. novembra.

Džabe je desetak najvećih čekalo kao zapete puške dan koji se sve brže približavao. Brojali su se milione evra i spremalo se javno nadmetanje, s nadom da će 12. decembra oni postati „novi Telenor“. I da će baš oni postati vlasnik trenutno tržišno dobro pozicionirane srpske osiguravajuće kuće DDOR Novi Sad. Ali, ništa od toga.

Na startnoj crti je bila sve sama svetska elita - nemački “Allianz” i “VHV Gruppe”, francuski “AXA” i “Grupama”, švajcarski “La Baloise”, češka “Pojistovna”, grčki “Ethniki”, italijanski “Generali” i “Fondaria SAI”, belgijski “KBC”, slovenački “Triglav” i austrijski “Wiener Staedtische”. Agencija za osiguranje depozita, kao prodavac u ime države i njen savetnik “BNP Paribas” imali su sve razloge da budu zadovoljni takvim interesovanjem. U pozivnom pismu za učešće u kupovini 80,12 odsto kapitala osiguravajućeg društva DDOR Novi Sad, objavljenom 31. maja, navedeni su veoma rigorozni uslovi - za firme koje se poslovima osiguranja bave najmanje pet godina i čiji je poslednji godišnji minimalni prihod od premije osiguranja bio 500 miliona evra i za banke koje su imale aktivu najmanje pet milijardi evra - koji nisu ostavljali prostora za pojavljivanje „sitne boranije“.

Osim holandske kompanije “Eureko” (koja je odustala pre mesec dana) niko od zainteresovanih kupaca nije se predomislio i odustao od namere da kupi DDOR posle objavljivanja odluke o raspisivanju prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji. Pogotovo posle izjave ministra finansija Mlađana Dinkića na konferenciji engleskog časopisa Euromoney u Cavtatu, polovinom oktobra, da će DDOR Novi Sad biti prodat na aukciji 12. decembra („proces će biti javan i pred kamerama”). Ni jedan od investitora nije se pitao šta će biti posle izbora? Svi su se izjasnili da su spremni za takmičenje, da završe priču i da „biduju“ za DDOR. Tenzija je podignuta na maksimalni nivo, a u poslovnim krugovima tipovalo se „na siguran“ multiplikator „dva“ ako se kompanija proda u decembru, što je u prevodu značilo da bi za DDOR mogla da se postigne cena od 200 do 250 miliona evra. Potencijalne kupce nije zabrinula ni odluka srpske Vlade da, zbog parlamentarnih izbora, zaustavi privatizaciju NIS-a, jer je istovremeno Vlada donela odluku da nastavi privatizaciju RTB Bor.

Uostalom, beogradska štampa je 14. oktrobra (Blic) objavila izjavu ministra finansija Mlađana Dinkića da je Vlada prethodnog dana donela zaključak da se zaustave svi novi tenderi i aukcije do završetka parlamentarnih izbora, a da će postojeći tenderi biti završeni. „Na sednici Vlade premijer Vojislav Koštunica predložio je zaustavljanje novih tendera i to je konstatovano u formi zaključka“, rekao je Dinkić.

Kako se, međutim, približavao decembar tako je, osim takmičarske groznice, rasla i nervoza investitora, jer se ništa nije događalo od potrebnih poslova vezanih za prodaju DDOR. Najmanje što je trebalo uraditi zaključno sa krajem novembra je objavljivanje obavezujućih ponuda na osnovu kojih bi bile „šortlistovane“ tri-četiri najpovoljnije kompanije i one bi zatim 12. decembra dalje „bidovale“ na javnoj aukciji (kao u slučaju Mobi 063).
Do kraja novembra sve je izgledalo uobičajeno i svi su igrači bili zadovoljni načinom na koji se odvijao proces pripreme prodaje DDOR Novi Sad.

A onda je u poslovnim krugovima „pukla“, istina nezvanična, informacija da se odustalo od prodaje DDOR Novi Sad, jedno vreme su trajala nagađanja i «špekulacije», a onda je ta informacija ozvaničena već pomenutom odlukom Agencije prošlog četvrtka.
Naravno da je znatiželja zainteresovanih investitora (ali i mnogo širih poslovnih krugova) bila usmerena ka pitanju koji je to politički centar doneo takvu odluku.

Prema informacijama do kojih je došao Ekonomist magazin, 24. novembra (petak) u Agenciji za osiguranje depozita održan je sastanak čiji su se učesnici nedvosmisleno izjasnili za prodaju DDOR Novi Sad prema već dogovorenom tajmingu i argumentovano dokazivali zašto ne treba odlagati prodaju ove kuće. Za prodaju DDOR na javnoj aukciji 12. decembra (dakle, pre parlamentarnih izbora) izjasnili su se, prema nezvaničnoj verziji, ministri Predrag Bubalo i Milan Parivodić, Agencija za osiguranje depozita i privatizacioni savetnik BNP, koji smatra da bi bila katastrofa ako se prodaja odloži, jer je ceo proces napravljen tako da je sada ostalo da se cela transakcija prodaje izvede na najbolji način za državu i DDOR.

Ako su svi učesnici za nastavak procesa prodaje (uključujući i zainteresovane kupce), postavlja se pitanje - ko je onda moćnik koji zaustavlja prodaju?
U poslovnim krugovima spominje se da su veče pred sastanak u Agenciji u kabinetu srpskog premijera održane neformalne konsultacije čiji je zaključak - „da se sačeka i razmisli“. Sutradan je na sastanku u Agenciji rečeno da će odluka biti doneta naredne nedelje. U sredu (29. novembra) uveče procurila je informacija da će sutradan Agencija za osiguranje depozita saopštiti odluku da se odlaže za 12. decembar planirana prodaja DDOR Novi Sad. Jedan od ministara je takvu odluku opisao kao „neobjašnjivu pojavu“. U četvrtak, 30. novembra obistinile su se crne slutnje poslovnih krugova. Tako je od dobre priče napravljen problem.

Zašto?
Geneza slučaja prodaje DDOR mogla bi da pokaže dve stvari: kako je Srbija zbog jedne neodlučne i nesposobne Vlade izgubila veliku šansu da se u dobrom svetlu predstavi međunarodnoj poslovnoj zajednici, ali i da upozori na mogućnost i opasnost rđave prakse miksa lobiranja, korupcije i monopola.

„Zaista bi bilo sjajno da je glavna vest na svetskim medijima bila da u Srbiji u vreme parlamentarnih izbora može da se radi biznis nezavisno od politike. To bi bila nezamislivo dobra, idealna poruka investitorima da je Srbija nova zemlja. Loša je poruka investitorima kad čuju da se u Srbiji prekidaju poslovni procesi usred izbora, što se sada šalje poruka da političke odluke utiču na realizaciju procesa koji su zacrtani kao poslovne odluke i što postoji mogućnost da će i neka nova vlada moći da ima upliv u biznis. Proces oko DDOR je otišao toliko daleko da su urađene sve radnje koje su u konačnom zbiru trebalo 12. decembra da dovedu do javne aukcije. Biznis ne može da stane tri meseca pre i posle izbora“ kaže Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke u Srbiji.

Mogući argument na koji se vlast često poziva - da u predizbornoj kampanji ne treba prodavati firme, u slučaju DDOR Novi Sad postaje besmislen, jer je ceo proces već doveden do kraja, sve je u njemu do sada bilo transparentno i zato niko od učesnika nema primedbi. Investitori tvrde da njih izbori ne zanimaju, da su učestvovali u transparentnom procesu i da jednostavno žele da se taj proces završi u predviđenom roku i prema propisanim pravilima. „Najveći igrači ne vole te ’stani-kreni sisteme’, ali vole da kad investiraju onda taj proces dovedu do kraja“, kaže jedan investicioni konsultant.

Uostalom, argument „predizborne kampanje“ Vlada nije uzela u obzir u slučaju prodaje RTB Bor, za koga se tender normalno nastavlja kao da nema parlamentarnih izbora.
Ukoliko je, pak, postojao strah vlasti da će DDOR biti prodat jeftino, treba se samo setiti kako je Telenor kupio Mobi 063 pa shvatiti da javna aukcija garantuje dobru cenu.

Iako postoji visoka doza rizika da bi odlaganje prodaje moglo da obori cenu DDOR Novi Sad, analitičari ne veruju da nužno mora da padne vrednost te kompanije ako se njegova prodaja odlaže za narednih četiri ili šest meseci. Ali, upozoravaju da se može dogoditi da veliki investitori, kakvi su sada potrebni Srbiji na tržištu osiguranja, izgube interes za tu akviziciju i ostave prostor za manje, regionalne firme koje igraju po nešto drugačijim pravilima (pri tom se pominje nečuveni primer učešća austrijskog biznismena Martina Šlafa na sednicama Vlade). Otuda je i razumljivo što su neke od kompanije iz regiona već ocenile da im odlaganje neće naškoditi i da će one učestvovati i na sledećem tenderu za prodaju DDOR.

Velike svetske osiguravajuće kompanije koje su izrazile interes za kupovinu DDOR smatraju, međutim, da će novosadska kompanija odlaganjem prodaje izgubiti deo tržišta na kome su se već pojavili novi igrači. Pri tome ukazuju na primer italijanske osiguravajuće kuće Đenerali koja je od ulaska u Srbiju (kupovinom Delta osiguranja) već udvostručila svoj tržišni udeo i stigla do deset odsto učešća. Skrštenih ruku neće sedeti ni austrijska Unika (Uniqa) koja je nedavno postala vlasnik 80 odsto Zepter osiguranja, a ni slovenački Triglav koji je letos preuzeo Kopaonik osiguranja. Postoji i škola mišljenja koja tvrdi da konkurencija uz sve svoje međunarodno iskustvo ne može tako brzo da napreduje, jer je DDOR kompanija u koju građani godinama veruju.

Stručnjaci za osiguranje, međutim, smatraju da je četiri, a zapravo šest meseci u tom biznisu ozbiljan period u kome neka kompanija može relativno da zaostane i ukazuju da ukoliko se to dogodi DDOR-u, njegova valorizacija će u narednom periodu svakako biti niža.

Ozbiljna tema o kojoj razmišljaju potencijalni kupci DDOR Novi Sad je pitanje tržišnog potencijala. Jer, ako neki od njih sada kupi DDOR, onda će već od 1. januara 2007. godine moći da valorizuje njegov tržišni potencijal. Sasvim je druga priča ako se prodaja DDOR odlaže i ako se tržišni potencijal bude valorizovao 1. juna ili 1. septembra naredne godine. Nema sumnje da će do tada biti izgubljen deo tržišnog potencijala. Jer, osiguranje nije samo pitanje premije, buduća premija računa se na bazi istorijskog iskustva, ali primarno na bazi tržišnog potencijala u budućnosti. Što više vremena bude proticalo, to će tržišni potencijal DDOR biti niži i time njegova kasnija prodaja dolazi pod znak pitanja u odnosu na sadašnju poziciju.

Naravno, da postoji rizik da će u ponovljenom postupku za četiri do šest meseci biti manje zainteresovanih kupaca, a kad je manje konkurenata cena može da bude niža. Sa druge strane, ima mišljenja da čak i ako bi cena bila niža, razlika se može kompenzovati recimo nešto povoljnijim deviznim kursom koji bi važio u Srbiji posle izbora. Smatra se, naime, da je prodaja DDOR-a posao sličan izvozu i da će se tada sa značajno jačim evrom dobiti znatno više dinara nego danas. Sve to otvara dilemu da li će u kupovini DDOR ostati samo regionalni igrači, jer odlaganje prodaje znači da se zbog završetka poslovne godine mora raditi nova dju dilidžens (due diligance) studija zbog novih završnih računa, a to podrazumeva da će se onda raditi i novi tender. Novi tender zahteva novu proceduru i već ima nagoveštaja da najveće svetske osiguravajuće kompanije neće ostati u tom procesu. Za sada nema direktnih potvrda, ni komentara, ali iz krugova bliskih nemačkim i francuskim osiguravajućim kućama može se čuti da njihove uprave ne gledaju blagonaklono na odlaganje prodaje DDOR Novi Sad, a neke najavljuju i povlačenje iz ove akvizicije.

Političko mrcvarenje DDOR-a ima i jednu (moguće) tamnu stranu koja se obično vezuje za incestuoznu vezu vlasti i biznisa. Pojedini posmatrači spremni su da tipuju da odlaganje prodaje DDOR Novi Sad može biti školski primer političkog lobiranja da se pojedinim učesnicima na srpskom tržištu osiguranja obezbedi „mirno more“ narednih šest do devet meseci kako bi u tom periodu uspeli da sebi obezbede što veći „market šer“. U tom kontekstu parlamentarni izbori su iskorišćeni kao razlog odlaganja prodaje DDOR Novi Sad. „Nesumnjivo je da postoje potencijalni interesi da tržište osiguranja ostane sa trenutnom strukturom u narednih šest meseci. Ali, isto tako nesumnjivo je da veliki investitori smatraju da u slučaju odlaganja prodaje DDOR može da izgubi deo tržišta, jer su se, u međuvremenu, na njemu ’razigrali’ novi igrači koji će posle šest meseci biti mnogo bolje tržišno pozicionirani nego što su sada. Moguće je da je to čista spekulacija, ali treba upozoriti da su u pitanju velike pare“, kaže jedan analitičar. Snaga DDOR Novi Sad trenutno jeste u 33 odsto učešća na tržištu i u značajnom potencijalu tržišta u budućnosti, ali investitori žele da kupe DDOR sada i da plate premiju za ulazak danas, a ako ulaze za šest meseci onda nisu spremni da plate tu premiju, jer će tržište biti drugačije nego danas. I pri tome je neizvesno šta će se dešavati narednih šest meseci u DDOR.

Postoji još jedan važan razlog zašto Srbiji (i kroz prodaju DDOR Novi Sad) trebaju igrači sa najvećom svetskom reputacijom. Takva kompanija iz oblasti osiguranja potrebna je zbog ozbiljne konkurencije, uvođenja novih proizvoda i razvoja. „Dugoročno posmatrano najvažnije je da se takva firma pojavi kao igrač na berzi i doprinese produbljavanju finansijskog tržišta. Ako se to desi, onda centralna banka neće više morati da koristi rigorozne instrumente i administrativne zabrane u vođenju monetarne politike, nego da sa repo operacijama na dubljem, finansijskom tržištu mnogo više igra“, kaže Goran Pitić i naglašava da je to i konkurencija bankarskom sektoru, jer će osiguravajuće kuće nuditi proizvode koji su kompenzacija za štednju u bankama. A tada će banke morati da se utrkuju za klijente.

Posmatrači sa povišenim osećajem za dubinske analize primetiće da nije slučajno što je krajem oktobra u DDOR-u došlo do personalnih promena u najvišem rukovodstvu. Smenjen je generalni direktor Bogdan Kuzmanović, a na njegovo mesto (sa pozicije pomoćnika generalnog direktora i savetnika u Direkciji za reosiguranje) postavljen je Darko Botić. Bivšeg direktora pratila je priča da je miljenik stranke G17 Plus, ali i novoizabrani direktor (bez sumnje) smatra se kadrom stranke Mlađana Dinkića.

Jedan od ljudi iz bivše uprave DDOR-a potvrdio je Ekonomist magazinu još pre nekoliko dana da će biti odložena prodaja i kao razlog smene naveo upravo neslaganje o tajmingu privatizacije, a ne loše poslovne rezultate i nestručno vođenje kompanije.
Čini se, međutim, da ima i istine u izveštajima nekih od zainteresovanih kupaca da je DDOR - kako se to kaže u biznis žargonu - curio, sve dok država nije „naredila“ menadžmentu da malo „predahnu“, jer je pretila opasnost da „curenje“ bude u višemilionskim iznosima. Ta opasnost nije sistemski otklonjena promenom lokalnog menadžmenta, ona postoji i u narednom periodu i pitanje je koliko će država čvrsto držati upravljanje u DDOR-u. Ukoliko ne uspe, to može da pogorša poziciju kompanije u narednom periodu.

U procesu prodaje DDOR Novi Sad postoji još jedan veoma bitan detalj. Naime, vlasnici te kompanije - država Srbija i slovenački Publikum - sklopili su ugovor da prodaju 80,12 odsto vlasništva. Taj ugovor ističe 1. februara i pitanje je ko će (država? Koja država deset dana posle parlamentarnih izbora) sa Publikumom obnoviti taj ugovor. Iako ne znači da se taj ugovor neće obnoviti, postoje i saznanja da neki strateški partneri već uveliko daju ozbiljne ponude manjinskom partneru (Publikum) da proda svojih 30 odsto akcija. Ako neko to kupi, onda takav strateški partner i kao manjinski akcionar može da uživa sve blagodeti zajedničkog tržišnog nastupa sa državom Srbijom kao većinskim akcionarom.

Regionalne igre

Ako slovenačko Triglav osiguranje ne pobedi na tenderu za DDOR Novi Sad, ova kompanija namerava da kupuje neka druga osiguranja u regionu, i to u Makedoniji i Republici Srpskoj. U petak 1. decembra (dan po zaključenju ovog broja EM) nadležna tela kompanije trebalo je da potvrde dokapitalizaciju Triglava od 200 miliona evra čime se ova kompanija “priprema” za DDOR.

Potencijalni kupci

AXA Grupa: svetski lider u finansijskoj zaštiti i upravljanju dobrima. (Francuska, SAD, Britanija, Severna. Južna Evropa, Japan itd); 72 milijardi evra konsolidovanih prihoda u 2005. godini, 110 hiljada zaposlenih u celom svetu; 50 miliona klijenata na polju osiguranja imovine, zaštite porodice ili zaposlenih i upravljanje ličnim ili poslovnim kapitalom.

Allianz: Jedan od vodećih svetskih osiguravajućih kompanija. Prisutan u više od 70 zemalja, više od 60 miliona klijenata. Ukupni prihodi prošle godine su bili 100,9 milijardi evra. Ukupna aktiva kojom je Allianz grupa upravljala iznosila je 1.260 milijardi evra.

Generali: Treća po veličini osiguravajuća kuća u Evropi, posluje u 40 zemalja, godišnja premija 62,8 milijardi evra.

KBC Grupa: Belgijska finansijska grupa, franšize u Mađarskoj, Poljskoj, Sloveniji. Cilj je jačanje postojećih franšiza i moguće akvizicije u Hrvatskoj, Rumuniji, Srbiji ili Bugarskoj. Za akvizicije, uglavnom u CIE, Grupa u periodu 2006-2007 planira da izdvoji milijardu evra.

Groupama: Francuska finansijska grupa, prisutna i u Kini, Mađarskoj, Italiji, Španiji, Portugaliji, Turskoj i Velikoj Britaniji. Vodeći osiguravač u Francuskoj na polju zdravstvenog osiguranja, osiguranja u poljoprivredi, neživotnog osiguranja.

VHV Grupa: Sedište u severnoj Nemačkoj. Premija 800 miliona evra u 2003. godini. Zajedno sa kućom Češka pojistovna predstavlja iznenađenje na listi, jer je Srbija dosta udaljena od njihovih dosadašnjih prioriteta.

Fondaria SAI: Sa premijom od 9,5 milijardi evra i osam miliona klijenata, zauzima treće mesto na tržištu osiguranja u Italiji, vodeće društvo u neživotnom osiguranju sa udelom od 20 odsto. Kompanija posluje samo u Italiji.

Triglav: Vodeće osiguranje u Sloveniji sa oko 40 odsto tržišnog udela. Posluje u Češkoj, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i u Srbiji.

Wiener Staedtische: Najveća osiguravajuća kuća u Austriji, a posluje i u 17 država Evrope. Prošle godine ukupna premija osiguranja prešla je liniju od pet milijardi evra. Više od 17 miliona klijenata.

La Baloise: Švajcarska finansijska grupa koja posluje i u Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj. Pruža usluge u privatnom penzijskom osiguranju uglavnom za pojedince i mala i srednja preduzeća. Fokus u poslovanju grupe je na održivom rastu prihoda.

Češka pojistovna: Deo PPF grupe, najveće finansijske grupe u Češkoj. Najveće češko osiguranje; 60 odsto tržišta na polju sklopljenih polisa, 37 odsto tržišta u Češkoj (2004).

Ethniki: Grčka osiguravajuća kuća koja posluje i na Kipru, kao i u Rumuniji. Drži 16 odsto grčkog tržišta osiguranja i 14 odsto u životnom osiguranju.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu