Zašto je važno Poglavlje 27?

Pristupni pregovori sa EU uskoro će otpočeti. Stručno, tehnički i diplomatski, to je jako zahtevan i složen proces, koji umnogome prikazuje ozbiljnost i kapacitet jedne zemlje, kandidata za člana EU, u administrativnom i političkom smislu. Nakon skrininga, odnosno analitičkog pregleda pravne tekovine EU, uslediće i otvaranje završne faze pregovaranja oko svakog konkretnog poglavlja. Jesmo li spremni?

Najpre treba iskreno reći da Pregovori sa EU i nisu, zapravo, pravi pregovori. Tu je pre svega reč o ispunjavanju domaćeg zadatka, tačnije o uslovima i aranžmanima pod kojima će se Republika Srbija ispuniti domaći zadatak - obaveze iz članstva koje će biti unešene u Sporazum o pristupanju. Dakle, usvajanje i sprovođenje pravnih tekovina EU nije niti može biti predmet pregovora. Ono je obavezno, odnosno ono se podrazumeva, jer je osnovni uslov članstva u EU preuzimanje i sprovođenje tekovina EU od datuma pristupanja. Pregovaraćemo o tome na koji način, kada i uz pomoć kojih mehanizama ćemo to uraditi. Grubo rečeno.

Šta predstavlja ovo poglavlje?

Poglavlje 27 predstavlja zaštitu životne sredine. Zbog ozbiljnosti nekih drugih tema i oblasti, naizgled deluje da Poglavlje 27 ne predstavlja naročito zahtevnu i složenu oblast, i da će biti relativno lako zatvoriti ga. Takvo razmišljanje je pogrešno. Jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU je životna sredina, a sve iz prostog razloga što se jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi na životnu sredinu.

A naročito zato što je primena principa integracije zaštite životne sredine u svim drugim sektorskim politikama u cilju dostizanja održivog razvoja "conditio sine qua non" od samog početka pristupanja EU. I, takođe, zato što u pregovorima sa EU ništa nije dogovoreno - dok sve nije dogovoreno. Činjenica je i to dobro poznata da su ranija (2011. godina) mišljenja EK o napretku Republike Srbije sadržavala i ocenu da je "Zaštita životne sredine oblast u kojoj će Srbija morati da uloži najviše napora za potpuno postizanje evropskih standarda". Dakle, i u oblasti životne sredine neophodno je uložiti jednako mnogo napora i rada kao i u drugim poglavljima, ne bismo li uspeli da posao završimo na poželjan način.

Kako i kuda idemo?

Upravo zato naša prva pregovaračka pozicija (Position Paper), odnosno dokument zemlje kandidata sa kojim ćemo izaći na prvu pregovaračku Međuvladinu konferenciju (između zemalja članica EU i zemlje kandidata za članstvo u EU) mora zbilja adekvatno i precizno pružiti detaljan opis situacije u vezi sa poglavljem i postojećim propisima, uz pregled procesa usklađivanja sa pravnom tekovinom EU i definisan institucionalni okvir za sprovođenje usklađenih propisa. Tek nakon toga može se govoriti i o zahtevima naše zemlje za dodatnim prelaznim rokovima za primenu nekih od propisa, uz jasno i precizno definisane ciljeve i vreme u kojem će biti usklađeni propisi. U krajnjoj nuždi, ali zbilja krajnjoj, naša pregovaračka pozicija može sadržati i derogaciju, odnosno zahtev za trajno izuzeće od primene nekog određenog propisa, ili dela propisa EU.

Na takve zahteve EU prosto nije blagonaklona i oni često donose više štete nego koristi državi kandidatu. Iz tog razloga, pregovaračka pozicija za Poglavlje 27- zaštita životne sredine, mora biti zasnovana na planskim i programskim dokumentima koji su obavezni u procesu pristupanja. Nacionalna strategija aproksimacije u oblasti životne sredine (National Environmental Approximation Strategy) iz 2011. godine kao okvirni planski dokument koji je definisao kratkoročne (2014), srednjoročne (2019) i dugoročne ciljeve (2030) za oblast životne sredine kao i Planovi za sprovođenje posebnih direktiva (DSIPs - Directive Specific Implementation Plans) su operativni planovi i instrumenti koji će pomoći u definisanju pregovaračkih pozicija, kao i zahteva za prelazne rokove i strategije finansiranja. Takođe, na tom putu neizostavan je i Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA - National Programme for the Adoption of the Acquis), za period od 2013. do 2016. godine, usvojen 2013. godine, kao dokument koji predstavlja detaljan plan usklađivanja propisa Republike Srbije sa propisima EU.

U pripremi naše pregovaračke pozicije mora se posebna pažnja obratiti na pouzdanost i tačnost podataka koji se u njoj predstavljaju. Bilo kakva nedoslednost podataka koji će biti sadržani u našem Position Paper-u sa podacima koji su prethodno već dostavljeni Briselu (na primer u odgovorima na Upitnik) može jako loše uticati na pozicije našeg pregovaračkog tima. Dakle, vrlo je važno imati preciznu bazu dostavljenih dokumenata i informacija. EU ima ogromnu "institucionalnu memoriju" i lako se može desiti da nas "iznenadi" sa podacima koje smo ranije dostavili, a koji se bitno razlikuju od onih koje toga časa predstavljamo. Upravo u tom pogledu, veliku ulogu i značaj mora i treba da ima civilno društvo, kroz organizacije civilnog društva (OCD).

Potrebno je dobro odrediti mehanizme kojima će se omogućiti adekvatan monitoring i participacija od strane predstavnika civilnog društva, u aktivnostima naših pregovaračkih timova i definisanju pozicija. Uključivanje izabranih predstavnika OCD u rad pregovaračke grupe, koju će činiti predstavnici državnih organa koji imaju nadležnosti u sprovođenju i primeni EU propisa, jedan je, čini se i najvažniji, od takvih mehanizama. Njima bi u pregovaračkim grupama bilo omogućeno aktivno učešće u izradi stručnih dokumenata i pregovaračkih pozicija, uz dostavljanje predloga i primedbi, sugestija... Sa druge strane, i OCD moraju ojačati međusobnu saradnju kroz umrežavanje u cilju boljeg predstavljanja i zagovaranja interesa društva u celini. Opšti je utisak da su organizacije koje se bave pitanjima zaštite životne sredine u Republici Srbiji među nabrojnijima, najprisutnijima i najaktivnijima u društvu, a pregovori o Poglavlju 27 biće odlična prilika da kvalitetnim monitoringom i adekvatnim učešćem to i dokažu.

Usklađivanja

Od velike je važnosti i detaljna analiza posledica usklađivanja svakog, ali bukvalno svakog pojedinačnog propisa sa EU Acquis. Ta takozvana Procena uticaja primene usklađenog propisa je u stvari suštinska osnova od koje treba započeti eventualni proces traženja prelaznih rokova ili derogaciju od primene određenih propisa. U tome, takođe, veliku pomoć mogu pružiti i različite stručne institucije i ustanove, civilni sektor, privredni subjekti...

Zahtevi za prelazne rokove ili derogacije moraju biti što ređi, a ukoliko se ispostave kao neophodni, onda prosto moraju imati preciznu utemeljenost, neretko i naučnu i stručnu potporu. No, čak i tada, ukoliko procenom EK utiču na zajedničko tržište EU, oni neće biti prihvaćeni. Upravo zato sa derogacijama treba biti krajnje oprezan.

Dakle, da bi Pregovori išli valjano i brzo (govorimo o takozvanim tehničkim pitanjima, ne o složenim političkim pitanjima poput odnosa sa Kosovom) Republika Srbija mora da odgovorno i stručno pristupi tom poslu. S obzirom na loša iskustva iz predhodnih pristupanja, EU sada naročito insistira na implementaciji - to svakako može biti i naša bolna tačka. Mi, generalno, i nismo baš poznati po tome da ispunjavamo ono što obećavamo i dogovorimo. A u oblasti životne sredine ključni izazov je svakako implementacija, odnosno, praktična primena preuzetih propisa. Dalje, ne sme biti improvizacija, ne sme biti "ulepšavanja" podataka ili situacija iz određenih oblasti. To je naprosto jedan intersektorski rad, gde će članovi svih pregovaračkih grupa, stručnjaci različitih profila, sa adekvatnim nivoom naučnih, tehničkih, finansijskih, pravnih i dr. znanja morati da ulože mnogo rada kako bi RS valjano vodila pregovarački proces.

Ka cilju

I na kraju, moramo biti svesni da pregovori jesu u isključivoj nadležnosti Vlade države kandidata, koja snosi i svu odgovornost za uspeh ili neuspeh pregovaranja, ali je ceo tehnički deo procesa pristupanja prvenstveno stvar administracije države kandidata. To je posao koji mogu uraditi samo profesionalno organizovane, kvalitetno obučene, dobro opremljene i koordinirane administrativne strukture na svim nivoima. Samo takva administracija može, uz saradnju sa civilnim društvom, stručnim organizacijama, naučnim institucijama u razumnom roku dovesti Republiku Srbiju do cilja - do Ugovora o pristupanju. Na posletku, dakle, pregovore o pristupanju možemo videti i kao priliku da se toliko često osporavana državna administracija prikaže i potvrdi. Pored toga, od jednake, ako ne i veće važnosti je da apsolutno svi građani, a naročito privredni subjekti , postanu svesni da više ne mogu funkcionisati onako kako su to činili do sada: sa pogrešnim navikama i bez brige za okolinu i prirodu u okruženju, sa jeftinom i prljavom tehnologijom, sa zagađujućim izduvnim gasovima i tradicionalnim načinom odlaganja otpada, bez reciklaže... Moramo se, dakle, kvalitetno i blagovremeno i u potpunosti prilagoditi novim standardima i propisima i načinima rada koji tretiraju oblast životne sredine. I upravo zato, integracija u EU predstavlja, zbilja, veliku šansu za životnu sredinu Srbije i sve njene građane...

Šta čini poglavlje 27?

Materiju Poglavlja 27 čini pre svega preuzimanje preko 200 pravnih akata EU (horizontalno zakonodavstvo i klimatske promene, kvalitet voda i vazduha, upravljanje otpadom, zaštita prirode, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, hemikalije, buka i civilna zaštita), kao i implementacija odnosno primena svih tih akata uz obezbeđivanje finansijskih mehanizama za njihovu održivost.

Tehnički posmatrano, to jeste tako. Ali ni jednog trenutka ne sme se otići u krajnost i suštinu videti u pukom izvršavanju obaveza. To je pogrešnan pristup. Suština čitavog procesa pristupanja mora biti u postizanju unapređenja svake od tih 35 oblasti kojima se bave poglavlja. U slučaju Poglavlja 27, to jeste unapređenje stanja i kvaliteta životne sredine, očuvanje biodiverziteta i zdravlja ljudi...

Autor teksta: Ivan Jojkić, Centar za istraživanje održivog razvoja

(EKOlist - poziv na pretplatu)