Obnova "Zlatne morune" u čast Principa i "Mlade Bosne"

Kafana "Zlatna moruna", neformalna baza Gavrila Principa i njegovih drugova iz "Mlade Bosne" iz koje su krenuli u Sarajevo da tamo na Vidovdan 1914. izvrše atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, stogodišnjicu događaja koji je bio neposredni povod za izbijanje Prvog svetskog rata neće dočekati kao lokal bez istorijskog pečata, u kojem se do skora nalazila kineska radnja. Preuređenje ovog prostora je počelo. Po završetku radova, "Moruna" bi trebalo da podseća na vreme od pre jednog veka, kada je ovde grupa idealista, namernih da se suprotstavi austrougarskoj u Bosni, nad bilijarskim stolom skovala plan koji će promeniti sudbinu čovečanstva.

Nestajanje ove slavne kafane sa mape kolektivnog sećanja započelo je pre desetak godina, kada je restoran zatvoren, a u lokal se uselila kladionica. Pre tri i po godine, na adresi Kraljice Natalije 2 "nikla" je prodavnica kineske robe. O svemu tome "Politika" je pisala u avgustu ove godine, posle čega je Ugostiteljsko preduzeće "Madera" iselilo butik "Luo Vang Fa", a potom otpočelo pripreme za povratak "Zlatne morune".

– Povod za obnovu jeste stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, ali namera je da obnovimo i uspomene na sve ono što se u toj kafani dešavalo pre i posle mladobosanaca. Osim postavljanja table sa podacima o Gavrilu Principu i "Mladoj Bosni", biće preuređen i enterijer, a ponudićemo gostima i jelovnik s početka 20. veka. U ostvarenju ovih planova sarađivaćemo sa opštinom Savski venac – ističe Vuk Dinčić, iz Ugostiteljskog preduzeća "Madera" u čijem je sastavu "Zlatna moruna".

Na pitanje zbog čega je ova kafana zatvarana, a lokal menjao namenu, on kaže da ovaj ugostiteljski lanac u to vreme nije imao novca za održavanje starog restorana.

JP "Poslovni prostor Savski venac", je ovaj lokal izdao "Maderi" 1992. godine, a u novembru 2002. zakupcu je odobrena promena delatnosti iz ugostiteljske u trgovinsku. Pet godina kasnije, u tom lokalu dozvoljeno je i organizovanje igara na sreću.

"Madera" je, dodaju u "Poslovnom prostoru Savski venac", u novembru 2013. dobila saglasnost za krečenje i gletovanje zidova, hoblovanje i farbanje podnih obloga, zamenu pločica i sanitarija, elektro-galanterije u lokalu od 239 kvadrata u Ulici kraljice Natalije. Pre nego što je započela preuređenje "Madera" je od vlasnika tražila da ponovo promeni delatnost sa trgovinske u ugostiteljsku, što je po zakonu neophodno za otvaranje kafane.

Riba sa Đerdapa kumovala kafani

Kafana u zdanju u Ulici kraljice Natalije 2 otvorena je na prelazu iz 19. u 20. vek, a prozvana je "Kod morune", jer je ispred nje prodavana riba sa Đerdapa, uglavnom moruna i som, kaže dr Vidoje Golubović, autor knjige "Mehane i kafane Beograda". Pred gostionicom je često viđan Mihailo Petrović Alas, koji je delio ulov iz reke sirotinji.

– Ime "Zlatna moruna" ozvaničeno je kasnije. Tu je u aprilu 1906.osnovano i Radničko tipografsko pevačko društvo "Jedinstvo", o čemu i dan-danas svedoči ploča kraj ulaza. Posle Prvog svetskog rata kafana je promenila naziv u"Triglav" – ističe Golubović.To ime će nositi gotovo sedam decenija.

Zdanje u kojem se nalazila ova istorijska kafana pripadalo je Đorđu Rošu, dobrotvoru manastira Hilandar i učesniku Solunskog fronta. Do danas, nije stigao zvaničan zahtev za restituciju od vlasnikovih naslednika, tvrde u Mreži za restituciju.

Autentičnost važnija od luksuza

Branimir Gajić, član Opštinskog veća Savskog venca, kaže da će ova lokalna samouprava pomoći "Maderi" oko adaptacije prostora u koji će ponovo biti useljena "Zlatna moruna", ali da bi se valjalo saslušati i sugestije stručnjaka u ovoj oblasti.

Publicista i Istraživač Vidoje Golubović smatra da bi lokal trebalo preurediti da izgleda poput vremeplova koji će podsećati na sva važna dešavanja u ovoj kafani.

– Bilo bi dobro da postoje i motivi koji će podsećati i na vreme pre onog kome su pečat dali Gavrilo Princip i njegovi drugovi. Jedan odeljak bi naravno trebalo da bude rezervisan za Prvi svetski rat. Sve to bi moglo da se dočara uz pomoć fotografija, garderobe, stolica i stolnjaka, jelovnika i drugih detalja iz onog vremena. Jedino što je značajno je da se očuva autentičnost kafane iz godina njenih početaka. Sa luksuzom ne bi trebalo preterivati, jer on nikad nije bio karakteristika ovog mesta – zaključuje Golubović.

Princip dugovao za stanarinu

Vidoje Golubović koji se trenutno bavi istraživanjem zaostavštine Gavrila Principa prenosi pojedine detalje iz njegovih pisama.

– U današnje vreme pojavile su se teze da je on nečiji plaćenik i agent, pa smo se delimično bavili i svedočanstvima o njegovom materijalnom položaju u Beogradu. Pronašli smo pismo u kojem na jednom mestu moli gazdaricu da ga ne izbacuje na ulicu i produži mu rok za isplatu kirije, a već joj je bio dužan 16 tadašnjih dinara. Princip u jednom pismu pominje da je zbog problema sa plaćanjem smeštaja tri noći spavao pod vedrim nebom na Zelenom vencu – otkriva Golubović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 19.12.2013.)