Briketi od ugljene prašine i kukuruzovine - Borski pronalazač Jovan Stojanović osmislio inovativnu mašinu za briketiranje

U vreme kada se u celom svetu insistira na što većoj energetskoj efikasnosti i iskorišćenju goriva, alternativni izvori energije, od materijala koji su se do skora bacali, dobijaju sve veći značaj. Velika je mogućnost primena briketa od drveta, ali postoji mogućnost da se kao gorivo, uz dobre ideje, iskoriste i drugi materijali. U Boru je napravljen prototip mašine koja, osim od drveta, brikete može da izradi i od biomaterijala (kukuruzovine i sl.) ili prašine od uglja, objavila je "Radio-televizija Bor".

Mašinu je konstruisano borski preduzetnik i pronalazač Jovan Stojanović. Zahvaljujući drugačijoj konstrukciji od mašina koje mogu da se nađu na tržištu, briketi koji mogu da se izrade imaju mnogo bolje karakteristike, prenosi RTV "Bor".

- Ovo je novi proizvod za koji mislim da ima dobru perspektivu. Mašina je jednostavna, a cilj je da se sve ono što se inače baca pretvori u gorivo. Moguće je praviti gorivo od biomase, ugljene prašine ili drveta. Razlika između ove mašine i hidrauličnih, koje se inače koriste, je u tome što briketi koji se napprave na ovaj način duže gore, imaju veću kaloričnu vrednost, a uz to u sredini briketa postoji otvor kroz koji može da prolazi vazduh, tako da on gori i spolja i iznutra - kaže preduzetnik i pronalazač Jovan Stojanović.

Kada je napravio prve brikete od ugljene prašine, ni sam nije znao kakvi će efekti biti. Iznenađujuće je da čak i kada potpuno izgore i ohlade se, ostaci ovih briketa, kada se vrate u žar ponovo počinju da greju, prenosi RTV "Bor".

- Kada briket od uglja izgori on u peći ostaje i dalje užaren i dalje oslobađa energiju. Radio sam sa uglajnom prašinom od antracita ili aktivnog uglja, zatim od prašine iz rudnika u Lubnici, a probaću i sa ugljem iz Bogovine. Ukoliko bi se koristio ugalj iz Kostolca rezultati bi verovatno bili još bolji. Najveći problem je antracit jer ima visoku tačku paljenja, čak 700 stepeni i ne bi smeo da se koristi u domaćinstvima, već samo u industrijskoj proizvodnji - naglašava Stojanović za RTV "Bor".

Da bi se tačno ustanovio kvalitet briketa, neophodna je analiza, koja se upravo radi na borskom Tehničkom fakultetu.

- Bitno je da tačno ustanovimo tačku paljenja i kaloričnu vrednost, a to je preuzeo borski Tehnički fakultet. Takođe treba ispitati sastav materijala koji ostane posle sagorevanja ugljenih briketa jer postoji mogućnost da i ta prašina može dalje da se koristi u građevini. To ipak prepuštam stručnjacima. Ja sam stigao do ovog dela, a za dalje nemam niti znanje, niti mogućnosti - kaže kroz osmeh Jovan Stojanović i dodaje da bi najveću industrijsku primenu briketi mogli da imaju u toplanama, jer se puno ugljene prašine rasipa ili delom uduvava u peć, a tako se ni približno ne iskoristi potpuno.