Koliko će koštati nafta na kraju 2014. godine?

Stručnjaci londonskog "Capital economics" (CE) predviđaju pad berzanskih cena nafte pred kraj ove godine na 90 USD po barelu, što je približno 10 do 20% niže u odnosu na sadašnji nivo kotacija te sirovine na glavnim tržištima u SAD i Evropi.

Britanski energetski eksperti veruju da će do navednog pojeftinjenja nafte doći zbog povećanja ponude te sirovine iz svih raspoloživih izvora, ali i usled očekivane slabije globalne tražnje.

Stručnjak ruske kompanije "Uralsib capital" Aleksej Devjatov ne deli mišljenje svojih britanskih kolega i ocenjuje da će prosečna cena nafte u toku iduće godine biti veća nego što oni predviđaju.

- Ruska nafta marke "Ural" koštaće, u proseku, tokom 2014. godine, oko 106 do 107 USD za barel - prognozira Devjatov, uz napomenu da takva cena osnovne energetske sirovine garantuje i stabilnost prihoda u ruskom budžetu.

Ukoliko bi, međutim, cena nafte pala do nivoa koji predviđaju britanski energetski stručnjaci, tada bi ruski budžet ostao "kraći" za oko bilion rubalja, ili preračunato oko 35 mlrd USD, što bi vladu nateralo na nepopularne mere štednje i stezanja kaiša.

Trenutno, naftni barel na Merkantilnoj berzi u Njujorku košta 97 do 98 USD, dok je ista količina dragocene sirovine na glavnom evropskom tržištu u Londonu skuplja za oko 12 USD.

Uvećana ponuda iz zemalja članica naftnog kartela OPEK, ali još više iz američkih prerađivačkih kapaciteta, usled drastičnog skoka dobijanja nafte iz uljnih škriljaca, uticaće na pojeftinjenje nafte u idućoj godini, uvereni su analičari CE.

Oni kao mogući razlog za pojeftinjene nafte navode i očekivano smanjenje podsticaja Uprave federalnih rezervi SAD za domaće banke i hipotekarne organizacije u mesečnoj vrednosti od 85 mlrd USD.

Ukoliko se ti podsticaji smanje, treba očekivati manji obim kupovine nafte na globalnom nivou i to bi se odrazilo i u vidu nižih berzanskih cena ove vitalne sirovine, navode stručnjaci koje citira "Bloomberg".

OPEK je, inače, na sastanku čelnika te organizacije 10. decembra u Beču, saopštio da će i dalje zadržati sadašnji obim dnevne produkcije nafte od 30 miliona barela, ali i da očekuje, suprotno od predviđanja strucnjaka CE, rast globalne tražnje nafte.

Prema toj proceni OPEK-a, tražnja nafte će se tokom 2014. uvećati na 98,84 miliona barela dnevno, ili za nešto više od milion barela u odnosu na ranije procenjeni nivo u ovoj godini.

OPEK očekuje rast tražnje nafte, pre svega zbog većeg potražnje u manje razvijenim zemljama, ali i u brzo rastućim privredama poput kineske i indijske, dok bi prema toj projekciji tražnja u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, koja obuhvata tridesetak ekonomski najmoćnijih država sveta, trebalo naredne godine da opadne za 200 hiljada barela dnevno.

Kad je reč o situaciji u OPEK-u treba imati u vidu i tekuća nepovoljna kretanja u Libiji, gde naoružane grupe pobunjenika već mesecima vrše blokadu vitalnih naftnih terminala u istočnom delu zemlje. Prozivodnja nafte u toj članici naftnog kartela je zbog toga smanjena na oko 250.000 barela dnevno, što je šest puta manje u odnosu na raniji, predkrizni, nivo.

U celini gledano, CE ipak veruje da potrošači nafte širom planete mogu očekivati niže cene goriva, jer će se usled niže tražnje za uvoznom naftom u SAD povećati isporuke bliskoistočne i nekih drugih vrasta nafte na globalno tržište, što će rezultirati i pritiskom na kotacije severnomorske nafte tipa "brent".

Sadašnje premije u berzanskoj ceni nafte, koje već u dugom periodu postoje zbog nestabilnosti i geopolitičke neizvesnosti na Bliskom istoku, postepeno će se smanjivati i to je, takođe, element koji će uticati na pojeftinjenje sirove nafte tokom narednih meseci, zaključuje se u analizi britanskih eksperata.