Novo ruho Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za pet godina
Nakon svega tri godine od kako su Grad Kragujevac i GIZ - nemačka organizacija za međunarodnu saradnju potpisali Memorandum o razumevanju, kojim je GIZ pružio podršku izradi Strategije integralnog urbanog razvoja centralne gradske zone, javnosti su predstavljeni Predlog urbanističkog rešenja i maketa revitalizacije prostora "Vojno-tehnički zavod" u Kragujevcu.
Kragujevac je, prema rečima Haralda Milera, šefa GIZ-ovog projekta, najdalje odmakao u tom poslu i prvi je grad u Srbiji koji je usvojio dokument Strategija integralnog urbanog razvoja centralne gradske zone. Nakon toga, GIZ je pružio podršku implementaciji Strategije, a Kragujevac je započeo drugu fazu projekta "Unapređenje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji". Potpisivanjem novog Memoranduma o razumevanju 4. novembra prošle godine, definisan je okvir na bazi koga će Grad Kragujevac i GIZ, odnosno, "Ambero Consulting" predstavništvo Beograd sarađivati do kraja 2015. godine u implementaciji projekta u Kragujevcu pod nazivom: Tehničke podrške sprovođenju Strategije integralnog urbanog razvoja centralne gradske zone Kragujevca - predlog urbanističkog rešenja urbane obnove prostorne celine "Vojno-tehnički zavod".
- Ovaj projekat je jako značajan jer je reč o prostoru koji je godinama bio sakriven od očiju javnosti, a u kojem se nalazi niz objekata koji predstavljaju kulturno-istorijsku baštinu samog grada - istakao je Nebojša Zdravković, zamenik gradonačelnika Kragujevca. Tu su i objekti koji označavaju početak industrijalizacije Srbije, značajni ne samo za grad nego i za državu. Ideja je da se taj prostor sačuva kao ambijentalna celina, omogući revitalizacija i stvore uslovi za nove sadržaje.
Predlog urbanističkog rešenja urbane obnove prostorne celine "Vojno-tehnički zavod" predstavio je Jerg Šacman ispred firme "Astoc" iz Nemačke. Ukupna površina je 150.000 m2, a ukoliko bi se svi objekti stavili u funkciju, to bi bilo oko 300.000 m2. Definisane su saobraćajne zone, zatim poslovanja i proizvodnje, zona kancelarijskog poslovanja, dok bi stari objekti mogli da posluže za objekte kulture i potrebe univerziteta.
- Projekat koji Kragujevac realizuje sa GIZ - om je perspektivno dugoročan, jer početak realizacije možemo očekivati možda za pet, a završetak za 50 godina - rekao je Dragan Jevtović, direktor Direkcije za urbanizam i rukodilac projekta ispred grada Kragujevca.