Dušan Tadić, fudbaler - Poslednji srpski dribler

(Dušan Tadić) Dušan Tadić je posebno važan za reprezentaciju Srbije, jer predstavlja finu sponu sa nekim boljim vremenima, kada smo imali velike majstore igre "na petoparcu". Povoda za intervju sa asom "Tventea" je bilo mnogo, a osnovni je što pouzdani ofanzivni vezista trenutno igra najbolji fudbal u karijeri. Pročitajte šta ima da kaže najozbiljniji kandidat za igrača godine u holandskoj "Eredivisiji".

Dobro znamo da bi tekstove čuvene Vikipedije uvek trebalo uzeti sa ozbiljnom dozom rezerve, ali najbolji igrač "Tventea i reprezentivac Srbije Dušan Tadić je jedini srpski fudbaler čija stranica u internet enciklopediji sadrži pasus na engleskom - "known for his flamboyant dribling skills". Ovo nije lako prevesti na srpski jezik, ali približno bi bilo "poznat je po svom kitnjastom driblingu".

Upravo je dribling – čak i klasičan, a kamoli kitnjast – nažalost postao zaboravljeni zanat u Srba i kao da se ne "predaje" u ovdašnjoj školi fudbala. Dušan Tadić (25 godina) zato je posebno važan za našu reprezentaciju, jer predstavlja finu sponu sa nekim boljim vremenima, kada smo imali velike majstore igre "na petoparcu".

Povoda za intervju sa Tadićem je bilo mnogo, a osnovni je što pouzdani ofanzivni vezista trenutno igra najbolji fudbal u karijeri. To mogu da potvrde sve relevantne brojke, a holandski mediji gotovo uglas ističu da će biti igrač sezone u Eredivisiji ukoliko nastavi u istom ritmu. Od toga smo i krenuli...

Imaš fenomenalnu statistiku u Eredivisiji ove sezone – 22 utakmice, 11 golova i 11 asistencija?

– Dobro je, mada mislim da sam mogao da imam mnogo više asistencija. Čini mi se da sam prvi po broju nameštenih stopostotnih šansi, oko 95 ako se ne varam. Iskreno, ne opterećujem se brojkama.

Pohvale pljušte sa svih strana, u najužoj si konkurenciji za najboljeg igrača sezone?

– Pohvale prijaju, ali ne dozvoljavam da me uspavaju, već da me dodatno motivišu. Meni je stvarno najbitnije da ekipa pobeđuje. Vidite, ukoliko timu ide dobro, pojedinac ima šansu da poboljša učinak i da se pokaže na najbolji način.

Dobio si nedavno i veliki kompliment od legendarnog Ronalda Kumana, trenera "Fajenorda"?

– Mislim da je rekao kako sam jedan od najboljih igrača prvenstva i da naročito dobro igram kod kuće. Laska mi to svakako, Kuman je velika legenda holandskog fudbala. Dao mi je podstrek da radim još jače.

Da li si pred početak sezone očekivao da će "Tvente" konkurisati za najviši plasman?

– To niko nije mogao da pretpostavi, pošto smo ostali bez dosta igrača, a mnogima su i isticali ugovori. Sve su to bili važni igrači za tim, zamenili su ih mlađi momci, pa je zbog toga izgledalo nerealno da možemo da budemo u vrhu. Ipak, pokazali smo suprotno. Koliko ćemo moći do kraja prvenstva? Nikad se ne zna, pred nama je još devet kola. Igramo dosta dobro i to je najvažnije.

Dugo si u Holandiji. Šta bi mogao da kažeš o kvalitetu lige?

– Holanđani i Španci u Evropi najviše potenciraju dodavanja i veliki procenat poseda lopte, a mnogi gledaju Barselonu kao primer. Taj nivo sigurno ne može da se dostigne, međutim, svi pokušavaju da igraju poput Barse. Holandski fudbal je specifičan zbog toga što svaka ekipa ima želju da se nadigrava. Hoće da te porazi, možda čak i ponizi igrom. Ako uđeš labavo u utakmicu i nisi maksimalno koncentrisan, može da ti se dogodi da od bilo koje ekipe izgubiš sa dva, tri, pa i četiri razlike. Zbog toga nije iznenađenje kada timovi iz vrha izgube od onih sa dna tabele. Zato mislim da je "Eredivisija" baš zanimljiva i za ljubitelje dobrog fudbala lepa za gledanje.

Može li da se poredi s našim prvenstvom?

– Nikako. Kod nas se igra daleko defanzivniji fudbal. Kada "Zvezda", "Partizan" i "Vojvodina" igraju protiv određenih ekipa, one se totalno povuku. Ako bi se naš fudbal u određenom smislu ugledao na holandski, verujem da bismo imali više kvaliteta. Na stadione bi dolazilo više gledalaca, igrači bi brže napredovali, ma sve bi bilo mnogo bolje.

Tvoj primer i primeri Sulejmanija, Đuričića, Kostića, ranije Kežmana, navode na zaključak da igračima iz Srbije odgovara holandski fudbal?

– Mi smo neosporno talentovani za fudbal, pa nam u Holandiji odgovara način treninga i igre. Ovde razmišljaš isključivo o terenu i da što bolje treniraš. Uz to imamo adekvatan mentalitet i karakter. Kada se sve to spoji sa uslovima za razvoj igrača koji su u Holandiji na vrhunskom nivou, dobijate savršen recept za uspeh.

Gde su klubovi Eredivisije u odnosu na najjače evropske lige?

– Prošle godine u Ligi Evrope igrali smo protiv Hanovera, pa ću to da uzmem za primer. Oni su u tom trenutku bili u odličnoj formi, peti ili šesti u Bundesligi, ali kada su igrali s nama, bukvalno nisu pipnuli loptu. Kod kuće smo vodili sa 2:0, posled lopte je bio 75-25% za nas, imali smo mnogo idealnih šansi... Na kraju je bilo 2:2, jer su iz jednog šuta, hajde da tako kažem, postigli dva gola. Još jednom ističem da nisu ni pipnuli loptu, ni kod kuće ni u Hanoveru, gde je završeno sa 0:0. Da smo imali više sreće... Oni se stvarno nisu pitali ništa, a imajte u vidu i da je "Ajaks" pobedio "Mančester Siti". Holandski timovi su stvarno kvalitetni, ali su ekipe mlade. Neiskustvo se skupo plaća u Evropi.

Zimski prelazni rok je prošao, ti si ostao u "Tventeu", mada dobro upućeni kažu da je moglo da bude drugačije?

– To je pitanje za mog menadžera. Neke stvari nije potrebno da znam, niti želim, jer sam apsolutno koncentrisan na igru. Mislim da nije dobro menjati klub na zimu, teže je igraču da se prilagodi, a ostaje još tri meseca fudbala. E sad, jedino ako se pojavi klub koji se ne odbija pa da odeš, to mogu da razumem. Smatram da je svakom igraču lakše da se prilagodi na novu sredinu leti, jer prođeš pripreme, uigravaš se sa novim saigračima. Verujem da nema fudbalera koji misli drugačije.

Dakle, menadžer skuplja ponude. Gde sebe vidiš u budućnosti?

– Mislim da bih se najbolje snašao u Nemačkoj ili Engleskoj.

Igrao si Ligu Evrope, sledeća sezona bi "morala" da ti donese iskustvo u Ligi šampiona?

– To mi baš nedostaje. Voleo bih da sa "Tventeom" igram Ligu šampiona ukoliko ostanem u klubu. To je san svakog igrača, nisam izuzetak.

Prepričaj nam ukratko iskustva iz saradnje sa slavnim engleskim trenerom Stivom Meklarenom?

– On je 2010. osvojio titulu s "Tventeom", onda je otišao u Volfzburg, pa se vratio. Meklaren me je doveo na leto 2011. i potom otišao iz kluba u februaru. Stiv je odličan trener i dobar čovek, zna da u ekipu usadi pobednički mentalitet. Sada je u Derbi Kauntiju, bili su 14. kad je stigao, a sad su treći na dva boda od drugog mesta koje vodi direktno u Premijer ligu. Hoću da kažem da gde god da ode, napravi dobar rezultat. U "Tventeu" je legenda.

Kako izgleda život u Enshedeu?

– Grad je univerzitetski, super je, miran i fin, ma baš je lepo. Blizu su mi Diseldorf i Amsterdam, na sat vremena, pa mogu da se provozam i odem u šoping. Ima nekoliko baš dobrih restorana u Enshedeu, sve što mi je potrebno je tu. Ranije sam živeo u Groningenu gde nije bilo toliko mirno, pošto je to takođe univerzitetski grad, ali ima mnogo više studenata. Zovu ga "mali Amsterdam", prožet je kanalima. Možda je Groningen za nijansu lepši, ali je u Enshedeu bolja klima.

Navijači "Groningena" su te obožavali. Na rastanku ti je poklonjena statua "Seljak dok ne umrem", jer se fanovi zeleno-belih nazivaju Farmerima ili Seljacima. Ipak, otkako si u "Tventeu", "Groningenu" si dao čak pet golova, od toga dva ove sezone?

– I dan-danas sam u dobrim odnosima sa ljudima u klubu. Navijači "Groningena" su me baš voleli, ali je pojedince pogodilo to što sam prešao u "Tvente", jer su klubovi veliki rivali. Daleko od toga da sam imao bilo kakvu neprijatnost, međutim, nije im bilo svejedno. I zbog prelaska i zbog golova koji su usledili.

Da li bi mogao da zamisliš život u Holandiji po završetku karijere?

– Nikad se ne zna, lepo mi je ovde, ali videćemo u kom pravcu će ići moja karijera. Uspeo sam da savladam holandski jezik koji je prilično težak. Mogu da ga govorim tečno i sve razumem. U Holandiji se dosta govori engleski, pa sa sporazumevanjem nema problema.

Nedavno si postao otac?

– Uživam s porodicom, suprugom Draganom i sinom Petrom koji ima tri i po meseca. Svaki trenutak koji provedemo zajedno za mene je istinsko uživanje.

Da li si se uželeo Novog Sada i rodne Bačke Topole?

– Jesam, nisam bio mesecima, možda ću otići krajem marta. Šta da se radi, već sam četiri godine u inostranstvu i navikao sam se. U početku je bilo nešto teže što se toga tiče i baš zato volim da mi je uvek neko tu i da nikad nisam sam.

DANSKA ĆE BITI TEŽAK RIVAL

Srbija je dobila protivnike u kvalifikacijama za EURO 2016?

– Grupa je zanimljiva, nije laka, ali imamo veliku šansu da odemo na Evropsko prvenstvo u Francuskoj. Baš sam pričao sa saigračem, reprezentativcem Danske Andreasom Bjelandom. Oni nisu zadovoljni žrebom, svesni su kvaliteta protivnika. Poznajem dosta danskih fudbalera, jer ih ima mnogo u Holandiji. Vodićemo s njima veliku borbu, pošto imaju nekoliko veoma kvalitetnih fudbalera – "Eriksena" iz Totenhema, "Fišera" iz Ajaksa, "Agera" iz Liverpula...

Kvaliteti Portugalije su poznati svima i ne bi trebalo previše pričati o njima. Albanija nam je prvi put rival, a tu je i Jermenija s kojom smo imali neprijatno iskustvo u prošlosti?

– Obe utakmice u gostima će biti vrlo teške, to je jasno. Ne samo nama, već i svakoj reprezentaciji. Mi verujemo u svoje kvalitete, verujemo u sebe, to je najbitnije.

Verovatno si svestan da pripadaš grupi reprezentativaca od kojih se najviše očekuje u kvalifikacijama?

– Volim da preuzmem odgovornost i kada sam važan za ekipu. To nikada neće biti problem.

MNOGO MI JE DRAGO ZBOG MEDOJEVIĆA

Pratiš li dešavanja u Vojvodini?

– Klub sada ima prave ljude na čelu i situacija se polako sređuje, koliko sam ja ispratio. Angažuju se igrači koji su ponikli u Voši i vole je, sve se odvija u dobrom smeru. Igračima su isplaćene zarade i čini mi se da će se uskoro sve stabilizovati. Mislim da bi trebalo da se forsiraju mladi igrači, uz nekoliko iskusnijih. Retko ko ima toliko dobrih mladih igrača i moderan sportski centar. Uslovi za rad su idealni u Vojvodini, verujem da će sve uskoro biti u redu.

Čuješ li se sa nekadašnjim saigračima iz Voše?

– Povremeno, ali znate kako je to, svako ima svoje obaveze. U kontaktu sam sa Željkom Brkićem najčešće, kao i sa Slobodanom Medojevićem. Baš mi je drago što mu sada ide dobro u Volfzburgu, zaslužio je to. On je dobar momak, ima mirnu glavu i ekstra talenat.

Piše:Milan Vuković

Izvor: