Davno iščezli Beograd - Najkrasnije mesto od davnina

VIRTUELNI VREMEPLOV

Davno iščezli Beograd

Želju svakog od nas da kroz neku virtuelnu ključaonicu zaviri u daleku prošlost i vidi kako se tada živelo, Beograđanin Marko Radosavljević je ostvario. Tehnikom 3D animacije „sazidao” je beogradsku tvrđavu iz 15. veka i „oživeo” ljude tog doba...



U Markovom animiranom trodimenzionalnom filmu sve je tu: srednjovekovna tvrđava, zamak sa kulama, stražari koji ga čuvaju, ulice kojima se, zahvaljujući virtuelnoj kameri, šetate „sudarajući” se sa prolaznicima. U gradu su, sem Srba, tada živeli i Ugari, Dubrovčani, Mlečani... Na trgu sve vrvi od mnoštva prodavaca za tezgama, kupaca, trgovaca na konjima, nosača... Prodavale su se kože, vosak, sir a izvozili olovo, živa, bakar, srebro i zlato. Svojim zamkom šeta Despot Stefan Lazarević, promiču njegova čeljad, podanici, sluge. U marini se ljuljuškaju usidrene barke iz kojih amali nešto iznose... I tadašnji Beograđani voleli su luksuznu robu, pa su se uvozile skupocene tkanine, nakit, biseri, egzotični začini... U Donjem gradu se načičkali konaci za narod. Pored crkve promiču lepe žene, u vrtu, kojeg pominje i Konstantin Filozof, lelujaju trava i rastinje...

Nedostaju jedino mirisi. Samo njih Marko nije mogao da stvori animacijom. Sve ostalo je izgradio vlastitim rukama, odnosno kompjuterima. Ima ih tri, a pred početak Festivala kratkometražnog animiranog filma pozajmio je i četvrti, u grozničavoj žurbi da završi sve na vreme. Radio je nekoliko dana i noći bez prekida.



Bila je to završnica jednoipogodišnjeg rada na filmu „Najkrasnije mesto od davnina”, povodom 600 godina od nastanka Tvrđave, odnosno Beograda iz vremena despota Stefana Lazarevića, koji je zapuštenu tvrđavu dobio 1403. od Ugara i od nje napravio prestonicu Srbije. Iz Povelje, pečaćene zlatnim pečatom, vidi se da je davao brojne povlastice onima koji su se doseljavali, privukao trgovce i plemiće, pa se ubrzo razvila trgovina, procvetalo zanatstvo, buknuo život. Za 23 godine grad se udesetostručio. Procvatu su doprinele i njegove diplomatske sposobnosti i veština da izbegne ratove.



Od piramida do tvrđave

Kompjuterskom animacijom mladi Marko Radosavljević, inače student arhitekture, bavi se još od gimnazijskih dana. Radio je prvo trodimenzionalne studije Maja i piramida. Bio je inspirisan i radom Vladana Zdravkovića koji je radio animaciju Tvrđave, ali iz kasnijeg perioda. Sam je počeo da traži podatke o periodu koji ga je zanimao i dobro se namučio. Švrljao je Internetom, pabirčio informacije, kupovao mape i karte od uličnih prodavaca. Sve je postalo lakše tek kada su mladom entuzijasti, posredstvom arheologa Vujadina Ivaniševića, iz Turističke organizacije Beograda ponudili saradnju. Tada mu je omogućen pristup arhivi Arheološkog instituta. Dr Marko Popović, arheolog, koji mu je bio uzor, postao mu je konsultant na izradi filma. Na pomenutom festivalu 2004. film jer oduševio i žiri i gledaoce – osvojio je nagradu za najbolji vizuelni dizajn i Marku još dražu nagradu publike.

– Nije lako „sagraditi” virtuelni grad, objašnjava nam. Prvo se radi žičana geometrija na osnovi grada, prema karti i strukturi terena; sledi izrada morfologije, pa „kostura” objekta ili osobe na koji se tehnikom rederinga nabacuje „meso” – fasada ili telo. Zatim se izrađuje okruženje. Nebo, rastinje i voda moraju delovati realno, da se pokreću, talasaju, da oblaci nebom klize a ne da budu „zamrznuti”. To se postiže dugotrajnim i mukotrpnim računanjem svakog detalja animacije – senki, mreškanja vode, lelujanja trave... Pokretanje virtuelne kamere oživljava prostor i dočarava utisak da se kroz virtuelni grad sami šetate. Iz tog perioda su sačuvani samo Rimski bunar i Barutana, sve ostalo je ili porušeno ili pod naslagama zemlje usled denivelacije terena.



Holivudski programi animacije

Da bi verno dočarao kostime ljudi iz 15. veka, konsultovao je Bojana Popovića iz Etnografskog muzeja. Plemićka odeća je pojednostavljena da ne bi odvlačila pažnju od građevina i okruženja. Odežda Despota Stefana iz pet delova rađena je prema fresci iz Manasije. Izgled stražara radio je po uzoru na olovnog oklopnika koji se i danas nalazi ispred Crkve Ružice. Ljude je „oživeo” uz pomoć holivudskog kompjuterskog programa za animaciju, koje je otkrio kada je boravio kod sestre u Americi. Zanimljivo nam je bilo da vidimo film o snimanju filma. Kako, na primer, izgleda virtuelno šišanje i oblikovanje frizure i brade Despota Stefana, njegovo oblačenje, sloj po sloj...

Verno su prikazane i građevine: konaci, sojenice uz obalu, ambari, štale, rađene prema autentičnim Van Ajkovim crtežima. Ima i kuća od naboja, brvnara i bondručnih zgrada sa vidljivim spoljašnjim gredama, kakve su pravljene u Engleskoj i Holandiji, jer je Stefan u srpsku prestonicu preneo i ukus Zapada.

Na temu srednjovekovnog Beograda Marko je priredio i izložbu fotografija, a oprobao se i kao autor dizajna za korice više knjiga.



– U animaciji nema lažiranja treće dimenzije. Nju je teško čak i kompjuterom dočarati. Potrebno je mnogo rada, računanja, čekanja da se učitaju podaci... Strpljenje je neophodno, ali i nagrađeno neponovljivim zadovoljstvom što ste uspeli da stvorite jedan prohujali svet, makar i virtuelni, iskren je Marko.