Strane kompanije dižu cenu - Velika potražnja za poslovnim prostorom u Beogradu, vrednost kvadrata raste od 2015. godine

Iako deluje da dosta poslovnog prostora u Beogradu zvrji prazno, sadašnja ponuda kancelarija ne može da zadovolji potražnju. Naime, sve je više stranih investitora koji bi u našoj prestonici da pokrenu svoje poslovanje, ali se suočavaju sa problemom pronalaženja adekvatnog kancelarijskog prostora.

Prema podacima Beogradskog istraživačkog foruma, tokom 2013. ukupan zakup poslovnog prostora beleži porast od čak 30% u odnosu na prethodnu godinu.

- S obzirom na to da se u 2014. godini očekuje samo manje povećanje ponude za 7.500 kvadrata, i da je krajem 2013. godine stopa raspoloživog prostora dostigla najniži nivo za poslednje tri godine od 12%, realno je očekivati da će se pozitivan trend rasta zakupa nastaviti i u 2014. Svakako, uz stabilne cene zakupa i jednocifrenu stopu raspoloživog prostora do kraja godine – saopštio je Beogradski istraživački forum.

Nedostatak poslovnog prostora

Andrew Peirson, direktor JLL, konsultantske kuće za nekretnine, kaže u razgovoru za "eKapiju" da je ponuda u svim sektorima tržišta nekretnina manja od potražnje.

- Najveću potrebu za novim prostorom imaju tržišta kancelarijskih i maloprodajnih nepokretnosti, naročito u Beogradu, gde je nova ponuda neophodna. U Novom Beogradu se razvija tržište poslovnog prostora, dok ponuda u starom delu grada nije ni blizu nivoa na kome je potražnja.

Naš sagovornik napominje da su kompanije primorane da traže kancelarijski prostor u Novom Beogradu, s obzirom na to da su u ovom delu prestonice smešteni savremeno građeni i opremljeni objekti.

- Takođe, skoro sav maloprodajni prostor koji je u ponudi nalazi se na Novom Beogradu, a pošto većina populacije živi na drugoj strani reke, ovo dovodi do svakodnevne masovne migracije stanovništva radi odlaska na posao i kupovine – napominje Peirson.

Jovan Ćirić iz konsultantske kuće za nekretnine "Danos", potvrđuje da je kancelarijski prostor klase A u Novom Beogradu skoro potpuno popunjen.

- To dokazuje i zainteresovanost investitora da započnu nove projekte. U poslednje dve godine, veća je tražnja za manjim kvadraturama, a dominiraju prostori između 200 i 500 m2 – navodi Ćirić.

Peirson kaže da je primetan nedostatak velikih nepregrađenih kancelarija i ukazuje da je takav prostor potreban "ako želimo da nastavimo da budemo svedoci širenja uslužnih centara".

- Takvi objekti su ono što zaista pokreće tržišta u razvoju, kao što je Beograd. Kompanije koje razmišljaju o Beogradu kao mestu gde mogu angažovati spoljne saradnike, imaju problem da ovde nađu dostupne zgrade koje odgovaraju njihovim potrebama. Nažalost, takvog prostora ima i više nego što je potrebno u gradovima poput Zagreba, Sofije, Budimpešte i Bukurešta.

Cena kvadrata raste od 2015.

Jovan Ćirić iz "Danosa" napominje da se cene iznajmljivanja kreću od 7 do 14 EUR po kvadratu, u zavisnosti od kvaliteta prostora, veličine i lokacije.

- Očekujemo da neće doći do rasta u odnosu na 2013. Takođe, očekujemo da cene manje kvalitetnih kancelarijskih prostora zabeleže blagi pad i u 2014. godini – ocenjuje Ćirić.

Andrew Peirson se slaže da cene poslovnog prostora neće značajno porasti i da će 2014. biti godina kada će se zakupnine stabilizovati, nakon nekoliko godina fluktuacije.

- Ipak, ukoliko ove godine ne počne realizacija značajnih građevinskih projekata, bićemo svedoci rasta cena zakupa u 2015. i 2016. godini – ističe direktor JLL.

Kakva će biti tražnja kancelarija u 2014?

U "Danosu" smatraju da će tražnja zavisiti od ekonomske situacije zemlje i ulaska stranih kompanija na naše tržište.

- U skladu sa tim tendencijama, ne očekujemo veću tražnju u odnosu na 2013. godinu.

U JLL očekuju da će se ove godine javiti potražnja za oko 40 do 50 hiljada kvadratnih metara novog prostora.

- Međutim, mi nemamo 40-50 hiljada kvadrata praznih kancelarija, i zbog toga će kompanije biti primorane da ostanu u svom trenutnom prostoru ili da traže odgovarajući prostor negde drugde - na primer u Inđiji ili Novom Sadu.

(Foto: Suzana Obradović)

Poslovni prostor u starom delu Beograda

Dosta poslovnog prostora na teritoriji opštine Stari grad je prazno, a neke poslovne zgrade se godinama ne prodaju. Na primer, zgrada "Yugoexport"-a u Kolarčevoj ulici, elitnoj zoni glavnog grada, ni posle 19 pokušaja prodaje u proteklih pet godina nije našla novog vlasnika. Poslednja aukcijska prodaja propala je početkom aprila.

Naši sagovornici ocenjuju da slobodni poslovni prostor u starom delu Beograda nije odgovarajućeg standarda, pa je tako sve manje popularan za pozicioniranje kompanija.

Jovan Ćirić kao jedan od glavnih razloga za slabu potražnju kancelarija sa desne obale Save, navodi problem parkiranja i otežanu saobraćajnu komunikaciju.

Andrew Peirson ukazuje da se zgrade koje su na prodaju ne mogu lako transformisati u moderni prostor, što znači da je neophodno njihovo rušenje do temelja.

- Cene koje se traže za većinu zgrada u centru grada čine bilo kakav mogući razvoj neodrživim. Ono što je neophodno da se desi u centru grada je prodaja nekih zgrada u vlasništvu države, kao što je to slučaj u mnogim glavnim gradovima širom regiona. Na taj način, i kroz pojednostavljenje planiranja na gradilištima, država će zaraditi od prodaje neefikasnih zgrada i osloboditi razvojni prostor za revitalizaciju gradskog jezgra. Prošli su dani kada su banke i državne agencije morale da budu smeštene u centru grada.

Suzana Obradović