Branimir Bošković, "Telefonija" – Bez tima ništa, sa timom sve

Iako pojam slobodnog vremena za većinu ovdašnjih top menadžera nije ništa drugo do pusta želja i nedosanjani san, za generalnog direktora kompanije "Telefonija" Branimira Boškovića važe, ipak, neki drugi aršini.

Naime, kako to sam kaže, pozicija na kojoj se trenutno nalazi podrazumeva puno obaveza, sastanaka i rada, ali sve to skupa nije dovoljan razlog da bi sebi uskratio neka sitna svakodnevna zadovoljstva kao što su rekreacija, basket sa prijateljima iz detinstva, dobar film i naravno vreme rezervisano za porodicu.

- Moj prosečan radni dan obično traje najmanje deset sati. Zaista volim da radim i to ne smatram nekim opterećenjem. Međutim, to ne znači da se ceo moj život svodi samo na posao i ni na šta drugo, jer zaista smatram da ljudi koji nisu u stanju da, pored svih svojih obaveza, izdvoje barem malo vreme za svoje najbliže, sebe, odmor i zabavu, zapravo i nisu pravi menadžeri. Zbog toga se ja uvek trudim, ali i uspevam da pronađem dovoljno vremena za nešto drugačije radosti u životu, poput zimovanja i letovanja sa porodicom, igru sa svojim četvorogodišnjim sinom Markom i tome slično – objašnjava Bošković.

Branimir Bošković (Foto: ekapija.com)

Dobar film, po mogućstvu triler, kao i odlična knjiga, a posebno literatura vezana za pojedine istorijske događaje su, takođe, još jedna od onih nešto ležernijih stvari za koje naš sagovornik kaže da im se sa radošću prepušta. Navijač je "Crvene zvezde", jedan od osnivača Srpske asocijacije menadžera (SAM), a kao tinejdžer aktivno je trenirao odbojku. Danas se sportom bavi samo rekreativno, što u ime starih dana, što u ime boljeg zdravlja i fizičke spremnosti.

- Prošle godine sam zacrtao sebi da smršam 10 kilograma i u tome sam uspeo. Šta više smršao sam 11. Krenuo sam sa redovnim treninzima u "The WellnessLand", što sve samo govori o tome koliko sam ozbiljno shvatio sugestiju mog ličnog lekara, a to je moja supruga Vesna, da ubuduće moram voditi mnogo više računa o sebi – ističe naš sagovornik.

Svoje obrazovanje započeo je na Novom Beogradu, odnosno u osnovnoj školi "Ivan Gundulić". Maturirao je u X beogradskoj gimnaziji, nakon koje upisuje Elektrotehnički fakultet, iako su njegovi roditelji smatrali da bi mu bilo bolje da zakorači stazama ugostiteljstva.

- Oko toga koji bi fakultet trebalo da upišem kod mene nikada nije bilo ni najmanje dileme. Oduvek sam imao afiniteta prema elektronici, tehnologiji i za sebe zaista mogu da kažem da samo od malih nogu bio neka vrsta tehnomana. U familiji sam, međutim, ispao crna ovca, budući da su moj otac, majka, brat, pa čak i bliža rodbina bili ugostitelji.

(Foto: ekapija.com)

Tokom svoje karijere, objašnjava Bošković, prošao je sve instance i lestvice u "Telefoniji" u kojoj se zaposlio kao mladi inženjer odmah nakon studija, a zahvaljujući upornosti i radu vremenom je dogurao do samog vrha, odnosno pozicije generalnog direktora. Za sebe kaže da je izuzetno zahtevan šef, ali i to da se uvek trudi da i za sebe i za sve druge ima ista merila.

- Poslovanjem "Telefonije" izuzetno sam zadovoljan. Tokom 2006. godine napravili smo veliki skok i pomak, a poslovni prihodi su nam se uvećali za više od 30%. Ušli smo u program gasifikacije i osnovali preduzeće "GasTEL", što je za nas potpuna novina, izdvojili smo "Beotel NET ISP" kao zasebnu firmu, što se pokazalo kao odličan potez i važan preduslov za pronalaženje strateškog partnera u oblasti interneta. Takođe, još jedan veliki poslovni rezultat je i naše nedavno preseljenje u novu zgradu "Telefonije", što će napokon omogućiti da svi naši radnici i organizacione jedinice budu smešteni pod istim krovom, bolje koordiniraju i sarađuju, ubrzaju svoje poslovanje i, naravno, smanje troškove.

(Foto: ekapija.com)

Na pitanje da li takvo zadovoljstvo dele i sami radnici u "Telefoniji", naš sagovornik, gotovo "kao iz puške", odgovara potvrdno. Glavni razlog takvom stavu su, dodaje, činjenica da kompanija poslednjih godina posluje sve uspešnije, da je nivo plata zabeležio značajan rast, ali i da su uvedeni i moderni sistemi nagrađivanja i stimulacije radnika, koji su od samog starta potvrdili svoju opravdanost.

- "Telefoniju" zaista smatram svojim najvećim poslovnim uspehom. Odlično poznajem našu strukturu, tržišne prednosti i pozicije na kojima možemo biti lideri. Smatram da je tržište Srbije, Crne Gore, BiH i Makedonije bukvalno gladno za IT uslugama i da nas sve očekuje velika modernizacija u toj oblasti. Za "Telefoniju" će to biti velika poslovna mogućnost i nadam se da će značajan deo tog kolača pripasti upravo nama. Osim toga, naša kompanija će, ukoliko Skupština akcionara tako odluči, uskoro doživeti još jednu dokapitalizaciju, ali ovoga puta idemo na "split" sistem. Potražnja za našim akcijama beleži stalan rast i njihova vrednost na Beogradskoj berzi sada iznosi oko 60.000 dinara. Namera nam je da sva sredstva koja prikupimo od eventualno buduće emisije uložimo u dalji razvoj, rast i modernizaciju, jer samo na taj način "Telefonija" može zadržati svoje konkurentske prednosti i bolje odgovoriti na zahteve tržišta.

Kada je reč o životno-poslovnoj filozofiji koje se pridržava, Bošković kaže da ih definitivno ima nekoliko, mada se sve one, na kraju, mogu sažeti samo u jednu. Suština je, ističe on, da ako čovek stvarno nešto želi i iskreno veruje u to, onda on to može i da ostvari bez obzira koliko određena situacija deluje nemoguće i daleko.

- Bitno je da čovek uvek zna odakle je pošao, gde se nalazi sada i gde želi da stigne. "Telefonija" je, na primer, pre godinu dana sebi zacrtala cilj da sagradi novu poslovnu zgradu. Mnogi su od samog starta tvrdili da je to preambiciozno, ali mi se danas, ipak, nalazimo u njoj, pa čak imamo i više prostora no što nam je potrebno. Naravno, da bi se dostigli veliki ciljevi neophodan je i dobro uigran tim. Ta činjenica važi kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Moja prednost je u tome što oko sebe imam takav tim. Njega u "Telefoniji" čine moji najbliži saradnici, a u kući supruga koja mi svih ovih godina pruža zaista snažnu podršku i time samo dokazuje onu već standardnu tvrdnju da iza svakog uspešnog muškarca mora da stoji i jedna itekako uspešna žena – zaključuje Bošković.