MARKO - Humanoidni robot koji govori

Na Festivalu nauke, šestom po redu, koji je 10. maja počeo na centralnom platou Kampusa Univerziteta u Novom Sadu, izložena su brojna naučna dostignuća, a sudeći po interesovanju posetilaca jedno od najatraktivnijih je humanoidni robot MARKO koji može da govori.

MARKO je nastao kao rezultat rada multinaučnog tima sastavljenog od četrdesetak mladih naučnika na čelu sa profesorom Branislavom Borovcem.

Robot MARKO nastao je u okviru projekta razvoja robotike kao sredstva za pomoć u prevazilaženju teškoća u razvoju dece, a pre svega je namenje lečenju dece pbolele od cerebralne paralize, rekao je Tanjugu doktorant Srđan Savić koji radi na projektovanju mehaničkih konstrukcija i na razvoju upravljačkih algoritama.

- Ime robota MARKO je ustvari akronim koji znači Mobilni, antropomorfni robot kognitivnih osobina - rekao je Savić dodajući da robot za sada ima glavu i ruke, da je na Frestivalu izložena samo glava i da bi kompletan projekat trebalo da bude završen do kraja 2015 godine.

Po Savićevim rečima za dizajnersko rešenje robota zaduženi su stručnjaci sa Akademije likovnih umetnosti, a srcoliki oblik i plava boje glave rezultat su testiranja u kome su učestvovala deca pa, kako je kazao, i ne čudi da robot na prvi pogled podseća na teletabisa.

Robotove ruke imaju antropomorfnu strukturu i mogu da izvršavaju sve pokrete kao čovek, kazao je Savić, pojasnivši da su zglobovi funkcionalno iskopirani kao kod čoveka.

- MARKO prima glasovne komande i ima sistem za prepoznavanje i sintezu govora, a fond reči je dovoljan da se pokrije konverzacija u tom aspektu i gotovo svakodnevno se povećava - rekao je Savić, dodajući da se fond reči dopunjuje zahvaljujući tome što je na robotu razvijen dijaloški sistem.

Vrat, trup i noge robota, kako je kazao Savić, isprojektovane su i delovi su predati na izradu, pa bi ako bude sve u redu, početkom naredne godine robot mogao biti kompletan.

Rukovodilac projekta profesor Branislav Borovac kazao je Tanjugu da u svetu ne postoji takav tip robota i namenjen za tu svrhu.

On je kao najveći problem u realizaciji projekta istakao kašnjenje opreme koja je isključivo iz inostranstva, a kao dobro posebno je naglasio da se mehanički delovi rade kod nas i to u Kaću u firmi "Unimet", napominjući da su izuzetno dobrog kvaliteta.

- Robot je kompletno projektovan, ali nikada ne znamo kakve motore ćemo dobiti i zbog toga stalno kasnimo, a bilo bi dobro da imamo gotovog robota i da radimo na poboljšanju njegovog softvera - rekao je Borovac.

On je kazao da su radom na tom projektu mladi stručnjaci pokazali da su dostojni najvećih izazova, a posebno je naglasio njihovu istrajnost u poslu, rekavši da svakodnevno, a često i vikendom rade i duže od predviđenog vremena na realizaciji ovog projekta.

Svi oni koji su prisustvovali prezentaciji komunikacije, odnosno razgovora sa MARKOM mogli su videti da on izvršava glasovne komande, ali i da odgovara na neke od njih. Tako je na komandu da gleda u levo, odgovorio "gledam u levu stranu", ali je znao i da odgovori da mu se spava i da ne želi da se probudi.

Kada MARKO bude potpuno završen trebalo bi da bude postavljen u Dečijoj bolnici u Novom Sadu i između ostalog, i zbog toga u timu za njegovu izradu nalaze se i lekari iz te zdravstvene ustanove.

Nosilac projekta je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.