Nikola Zivlak, naučnik - Srpski život u Šangaju
(Nikola Zivlak) Mnoge velike stvari u njegovom životu desile su se slučajno, od izbora fakulteta do preseljenja iz Novog Sada u najveći kineski grad. Danas kada docent prestižnog šangajskog univerziteta, Nikola Zivlak, svakog dana dolazi srećan na posao, siguran je da je napravio pravi izbor.
Ovaj tridesetogodišnjak u razgovoru za "eKapiju" otkriva nam kako izgleda raditi sa srpskim i kineskim studentima, kakva je saradnja šangajskog i novosadskog univerziteta, ali i kako izgleda živeti u "Parizu istoka", kao i neraskidivoj vezi sa Srbijom.
Iako je rođen u Kikindi, koja ima značajno mesto u njegovom detinjstvu i odrastanju, Nikola Zivlak se i danas oseća kao žitelj Novog Sada gde je završio osnovnu školu, gimnaziju "Laza Kostić" i fakultet.
- Imao sam tu sreću da sam odrastao u kući u jako lepom delu grada, okružen porodicom i da sam od samog rođenja imao sreću da upoznam sjajne ljude koji su mi i danas najbolji prijatelji. Događaji iz detinjstva su uglavnom vezani za porodična okupljanja i putovanja sa sestrom i roditeljima. Tinejdžerski period je bio sjajan, prepun izlazaka i druženja sa najboljim prijateljima, a kasnije i zajedničkih putovanja po Srbiji, Evropi i SAD. Mislim da period školovanja sve do završetka studija i taj način života ne bih zamenio ni za šta na svetu – seća se naš sagovornik.
Odluku da studira Fakultet tehničkih nauka doneo je sasvim slučajno.
- Pri završetku gimnazije ja naravno nisam imao pojma šta bih želeo da studiram, i sasvim slučajno sam na času biologije od drugarice dobio brošuru koja je detaljno opisivala departman koji je do tada bio otvoren svega godinu i po dana. Detaljno sam sve pročitao i istog momenta sam odlučio da će to biti mesto gde ću studirati. Od kada znam za sebe sam voleo mašinstvo i automobile, ali nekako nisam samo to želeo da studiram i kombinacija vezana za industrijsko inženjerstvo i menadžment mi se učinila sjajnom. I dan danas to mislim – priča Zivlak o fakultetu gde je završio i master na departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment i upisao doktorske studije.
Kina – neplanirana destinacija
Tokom master studija radio je kao kao asistent-demonstrator na FTN-u, a po završetku i na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije i, kako kaže, nije imao plan da ode iz Srbije.
- Kolega sa fakulteta, Marko Ljubičić mi je pokazao konkurs kineske vlade, koja je nudila nekoliko stipendija za srpske studente. Dobili smo pune stipendije za doktorske studije na Donghua univerzitetu, istog mentora i sve je delovalo jako primamljivo. Kada me sada pitate zašto baš Kina moram priznati da ne znam kako da to objasnim. Čini mi se da se takve velike stvari jednostavno dese. To su neki osećaji, momenti, i to jednostavno povuče čoveka. Ja sam svakako imao izuzetno pozitivne emocije vezane za Kinu i uvek su me privlačila ta prostranstva Istoka, pre svega Rusija i Kina. Ali ja tada o Kini naravno ništa nisam znao…- priznaje sagovornik našeg portala.
Po dolasku u Kinu 2007. godine, Zivlak i njegov kolega su imali jasnu viziju da učine sve što je u njihovoj moći da povežu Srbiju i Kinu na akademskom i poslovnom nivou. I u tome su uspeli. Danas su Donghua univerzitet i Univerzitet u Novom Sadu povezani u velikoj meri, a od skoro i Mokrogorska škola menadžmenta.
- Nadamo se još većoj saradnji, naročito u oblasti privrede i mi ćemo definitivno učiniti sve što je u našoj moći da pomognemo. Trenutno je u procesu moj izbor u zvanje gostujućeg profesora na Univerzitetu u Novom Sadu i to je mesto na koje se uvek vraćam i za koje me vezuje najveći deo projekata u Srbiji. U martu smo organizovali Zimsku akademiju na departmanu za industijsko inženjerstvo i menadžment na Fakultetu tehničkih nauka, i to je nešto što mene jako ispunjava i čini me srećnim. Ja sam vezan za Srbiju i rad sa našim studentima je ipak nešto posebno.
Na pitanje koje su sličnosti, a koje razlike kolega sa dva kontinenta, Zivlak veli da mu je teško da govori o studentima iz Srbije, jer ne može, a da ne bude ni malo subjektivan, pošto je i sam jedan od njih. Radeći sa ljudima iz više od 90 zemalja sveta spoznao je da ne postoje nikakvi nacionalni šabloni. Postoje neke navike kod ljudi i neke emocije koje se razvijaju kroz život u nekoj sredini, ali što se studija i radnih navika tiče to je dosta individualno, smatra on.
Ja mislim da su naši student sjajni, radio sam sa njima pre dva meseca i bio sam izuzetno zadovoljan. Ono što bismo mi u Srbiji mogli da unapredimo je ta opšta informisanost i veća orijentacija ka učenjima jezika i visokih tehnologija. Generalno nisam bio mnogo zadovoljan nivoom poznavanja stranih jezika kod velikog broja naših studenata. Što se kineskih studenata tiče, oni su izuzetno vredni, rade jako veliki broj sati svakog dana i bore se za svoju poziciju u ovoj ogromnoj zemlji. Mislim da ne treba porediti nas i bilo koju drugu naciju, već treba da se orijentišemo ka razvoju pozitivnih osobina u našem narodu, radnim navikama i razvojem onoga unikatnog što svetu možemo da ponudimo.
Svaki dan na posao dolazi srećan
(Sa studentima)
Iako ima iskustva rada u Srbiji i Kini, sagovornik našeg portala, kaže da je teško porediti ove dve tako različite sredine.
- Mislim da je velika prednost u Srbiji ta atmosfera na radnom mestu koja je nezamenljiva i naravno druženja nakon završenog posla. Ali ogromni problemi u državi se naravno oslikavaju na sve sisteme, pa i na tim mestima gde sam ja bio. U Kini se naravno radi mnogo više, napornije i duže, ali i to ima svoje lepe strane i ljudi ovde mogu da lepo žive od svog rada. Tržište je ogromno, sve se jako brzo menja i raste i pravo je zadovoljstvo biti deo svega toga. Nije lako povući paralele između ove dve države, s obzirom na to da se radi o državama različitih veličina u dva potpuno drugačija istorijska momenta za kinesku i srpsku civilizaciju.
Nikola Zivlak ističe da svakog dana dolazi srećan na posao i da ga rad u interesantnoj i dinamičnoj sredini potpuno ispunjava.
- Radim sa studentima iz 88 zemalja sveta. Posao mi omogućava da se povremeno zaustavim, da razmislim o tome šta radim i da se bavim i drugim stvarima. Takođe mi omogućava da direktno utičem na saradnju sa Srbijom i drugim državama gde imam prijatelje što me posebno raduje i ispunjava. Kada bi student iz Srbije u još većem broju dolazili u Šangaj, svakako bi sve bilo još mnogo lepše i bolje.
Povratak u Srbiju - uvek otvoreno pitanje
Naročito ga raduje to što u Šangaju nema tipičan dan, jer njegov posao je takav da nema fiksno radno vreme i relativno često putuje po Kini. Voli da ode na plivanje i da vozi bicikl - to ga relaksira u velikom gradu istočnoazijske zemlje.
- Najbolji način za relaksiranje je u krugu porodice i sa prijateljima, dugi razgovori, šetnje i izlasci, jer je sreća je u malim stvarim i trudim se da takvih momenata bude što više. Najveća sreća za mene je da sam u mogućnosti da pomognem nekome ko mi je drag i koga volim.
Iz Srbije mu ipak najviše nedostaju porodica, prijatelji, komšije, ali "neki dragi ljudi iz kraja koje često srećeš na ulici, slučajni prolaznici, zaposleni u pekarama, trafikama, barovima".
- Svi ti neki dragi ljudi i ti neki mali momenti, događaji koje na žalost često propuštam. To je ono što svakako nedostaje. Nedostaje mi taj miris naše sredine, specijalni osećaj slobode i ta neka mala draga mesta po Novom Sadu, Kikindi, Beogradu i celoj Srbiji gde se uvek vraćam – ističe Zivlak dodajući da je povratak uvek otvoreno pitanje.
- Ja se nekako dubinski osećam kao da nisam ni otišao iz Srbije, trudim se da održim kontakte i da gradim nove, i mislim da i u Šangaju živim neki srpski, balkanski život.
(Na odbrani doktorata u Šangaju)
Pravi rezultati tek dolaze
Za Nikolu Zivlaka prava vrednosti u životu je postizanje balansa između porodice, prijatelja, zdravlja i karijere.
- Ja lično težim tome da postanem i ostanem dobar čovek, da svaki dan učinim nešto lepo i dobro za mene lično, ali i za moju okolinu. Ono što naročito cenim u životu je i ta individualna nezavisnost i trudim se da se gradim i u tom pravcu.
Planovi za budućnost su uglavnom vezani za porodicu i karijeru, jer kako kaže, još nije dostigao svoj maksimum i nada se da će pravi rezultati njegovog rada tek da dođu u budućnosti.
- Teško mi je da kažem gde tačno sebe vidim u narednih pet godina, ali ono čemu se nadam je da će doći do proširenja moje porodice. Da ću uspeti da održim sve svoje kontakte i da se još više družim sa svim svojim prijateljima, i da ću naravno upoznati još mnoge divne ljude. Želja mi je takođe da doživim još veća zadovoljstva u karijeri, da steknem nova znanja, putujem, možda naučim još neki jezik i naravno još više pomognem u povezivanju Srbije i drugih zemalja u najpozitivnijem smislu.
Iako hiljadama kilometara daleko od zavičaja u najvećem kineskom gradu Nikola Zivlak smatra da se njegov život nije mnogo promenio. Misli da je moj najveći uspeh to što je uspeo usposatvi svoj mir iako živi u tako velikom i dinamčnom gradu kao što je Šangaj.
- Ja sam, kao čovek, verujem, ostao isti. I dalje vrednujem stvari na isti način, družim se sa sličnim ljudima i radujem se istnim, malim životnim događajima. Ono što je sigurno je da imam malo manje slobodnog vremena nego ranije i da se sve nekako raširilo, sve je dobilo veće dimenzije. Čini mi se da je Srbija narasla sve do Šangaja – završava svoju priču Nikola Zivlak.
Irina Milošević