Alpha banka otvara sef u Noći muzeja - Zgrada predstavništva grčke banke nepravedno zapostavljeno arhitektonsko bogatstvo u centru Beograda

Ukoliko živite u Beogradu, vrlo je verovatno da ste pored ove zgrade prošli bar hiljadu puta. Takođe, vrlo je verovatno da niste obratili pažnju i da ne znate kakvo se arhitektonsko blago skriva iza zidova sadašnje Alpha banke na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša.

Sedište Alpha banke u Srbiji, jedno od najlepših arhitektonskih zdanja Beograda, ekskluzivno u okviru manifestacije Noć muzeja (17. maja) otvoriće svoja vrata i predstaviti posetiocima mnogobrojna umetnička bogatstva, autentične sale i nameštaj, kao i veliki sef te banke.

Zgrada nekadašnje Jadransko-podunavske banke, stara 90 godina, karakteristična je i po tome što se u njoj, otkako je sagrađena, nije odvijala nijedna druga delatnost osim bankarske. Tako će posetioci 11. Noći muzeja biti u prilici da vide autentičnu šalter salu i ovalni kabinet u kome su se donosile važne odluke, da zavire u kancelariju generalnog direktora banke i veliki starinski sef, kao i da se upoznaju sa bogatom kolekcijom umetničkim slika, među kojima su dela Nadežde Petrović, Jovana Zonjića, Bore Baruha i drugih velikana slikarstva.

Zgrada je izgrađena 1924. godine u samom srcu Beograda i predstavlja rečito svedočanstvo o važnosti pozicije, specifičnom prostornom sklopu i umetničkom oblikovanju objekata međuratnog perioda.

Bankari su i tada prepoznali da je raskrsnica dve važne saobraćajnice, Ulice kneza Miloša (tada Kralja Ferdinanda) i Kralja Milana, preko puta tadašnjeg hotela "London", najbolja moguća lokacija za sedište banke. Banka je imala filijale u dvadesetak gradova, a poslovanje je obavljala i u Americi. Prva Godišnja skupština održana je juna 1925. godine, na kojoj je naglašeno da je banka postigla "opšte nacionalno i privredno veliki uspeh" i uspela da očuva interes i ugled domaćeg bankarstva. Iako je veći deo arhive ove banke uništen, zna se da je Jadransko-podunavska banka poslovala do 1944. godine i bila jedan od osnivača Udruženja banaka u Beogradu. Zabeleženo je da je 1940. godine ostvarila dobitak u iznosu oko 4,1 milion dinara, ali da je samo osmi deo ovog prihoda podeljen akcionarima, dok su ostala sredstva uložena u solidarne fondove, što se poklapalo sa tadašnjim solidarnim načinom poslovanja.

Monumentalni objekat u današnjoj Ulici kralja Milana 11, rađen je u akademskom maniru, promišljenog i odmerenog koncepta i delo je arhitekte Avgusta Rajnfelsa. Zahvata površinu od preko 1.100 kvadrata. Zgrada je koncipirana oko centralnog kružnog prostora, sa visokom šalter salom i predivnom fasadnom skulpturom i reljefnim predstavama, koje su u većini slučajeva delo slovenačkog vajara Lojza Dolinara. Fasadna arhitektura je prepuna simboličkih obeležja. Hermes (Merkur), sa obeležjima koje ovde nosi, označen je kao posrednik između bogova i ljudi, zaštitnik trgovine, putnika i svega što omogućava dobit. On je vešto povezan sa ostalim figurama na fasadi, što proširuje njegove moći, a u tome mu "pomažu" i ostale skulpture – Posejdona (Neptuna), Afrodite Pelagije, Eupoloje (Venere). Tako priča o bankarstvu, uz pomoć idejnog tvorca ove fasade koji pokazuje izvanredno znanje grčke i rimske mitologije, objedinjuje i sve ostale puteve novca – povezuje vredne industrijalce, trgovce, moreplovce i ratare na njihovom putu ka istovetnom cilju – ostvarenju dobiti.

Impozantna arhitektura pokazana je i unutar zgrade. U konveksnim osmougaonim medaljonima među prozorima trećeg sprata nalaze se likovi iz grčko-rimske mitologije, koji simbolizuju razne delatnosti. Da li zbog same pozicije ili izuzetne lepote, pažnju privlači skulptura u središtu banke – u prostoru u kome klijenti Alpha banke svakodnevno obavljaju svoje finansijske poslove – fontana sa mermernom ženskom skulpturom boginje Afrodite (Venere), simbola plodnosti i zaštitnice moreplovaca, autora Petra Palavičinija, koja stoji i rukom pridržava svoju dugu, upletenu kosu.

Priča o ovom impozantnom zdanju – spomeniku pod zaštitom države, prepliće se i sa pričom o Alpha banci kada, privatizacijom Jubanke, ovo velelepno zdanje koje i danas pleni svojom lepotom postaje sedište Alpha banke Srbija a.d. Spoj tradicije i inovacije prisutan je u poslovanju banke više od jednog veka, tačnije od davne 1879. godine kada je John F. Costopoulos osnovao bankarsko odeljenje, preteču današnje Alpha Bank Group.

Bronzana skulptura Aleksandra Makedonskog na konju danas "čuva" svečanu salu za sednice u sedištu Alpha banke, koje je pod zaštitom države. Zoomorfni motivi i likovi iz mitologije simbolično predstavljaju delatnosti u kojima banka posluje.