Poplava ujedinila tviteraše - Tokom vanredne situacije društvene mreže pokazale svoju snagu
Njih ili volite ili ne, "lakujete" ili "hejtujete", ali poplava koja nas je zadesila sve nas je uverila da imaju mnogo snage koju su demonstrirali u trenucima kada je bilo najteže. Bilo da tvituju, fejzbuče, instagramišu, pinuju, korisnici društvenih mreža su proteklih nedelju dana iz minuta u mintu delili informacije o ugroženima, prihvatnim centrima, neophodnoj pomoći, nestalima…
Prema podacima servisa za analizu i praćenje sadržaja za promociju "Twitter" kampanja i naloga Tvitni.me, skoro milion tvitova pomoglo je u spasavanju života i organizovanju pomoći. Čak 517.300 tvitova sa haštagom #poplave, a 215.450 tvitova poslato je sa #SerbiaFloods širom Srbije, regiona i sveta, u period od 14. do 20. maja.
U nekim medijima se pojavila i vest da je tviteraška zajednica, prema nezvaničnim informacijama, spasila više od 1.500 života.
Tviteraš nije čovek koji mrzi ceo svet
Tviteraši su svoju snagu pokazali prvenstveno u brzom prenošenju informacija i u praćenju situacije u ugroženim oblastima u realnom vremenu, smatra Milan Vučićević poznatiji kao Nichim Izazvan koji samo na "Twitteru" ima preko 40.000 pratilaca.
(Milan Vučićević - Nichim Izazvan)
- Twitter zajednica je dala nemerljivo veliki doprinos u spašavanju života ljudi i životinja u ovoj nevolji koja nas je zadesila. Kako je nemoguće bilo preneti svaki apel, sa par prijatelja sam napravio sajt koji povezuje ljude koji nude i traže pomoć, smeštaj, prevoz. Informacije možete naći na www.pomoc.rs – navodi naš sagovornik.
On dodaje da je ponosan što su ljudi pored onlajn aktivnosti, slanja apela i praćenja situacije iz minuta u minut, na terenu pomagali, volontirali, punili džakove.
- Na taj način smo pokazali da "tviteraš" nije tamo neki čovek koji sedi u mračnoj sobi i mrzi ceo svet. Pokazali smo da je Twitter zajednica odgovorna i da su tviteraši veoma sposoban i zdrav deo ovog društva.
Vučićević je sa svojim prijateljima i pre poplava imao veliki broj akcija.
- Znam stvarno puno ljudi koji svoju popularnost na mrežama svakodnevno koriste kako bi pomogli onima kojima je pomoć potrebna. Najbitnije je da su poruke i apeli stigli tamo gde treba i da su ljudi dobili neophodnu pomoć. A to kako većina ljudi gleda na pojam "uticajni tviteraš" je manje bitno. Mislim da je ova nevolja pokazala da su svi tviteraši bitni i uticajni, s obzirom da smo svi radili zajedno.
Vanredna situacija je učinila da se desi "ono što se desilo i sa svim ljudima u regionu - ujedinili smo se", naglašava sagovornik našeg portala.
- Na kraju dana svi smo isti. Priroda nam je još jednom pokazala da čovek mora mnogo odgovornije da se odnosi prema svom okruženju, prema drugim ljudima i na kraju krajeva prema samom sebi. Iskreno sam ponosan na to kako su svi građani Srbije i ljudi u region reagovali u ovoj vanrednoj situaciji. Tviteraši su uprkos mišljenju da društvene mreže degradiraju komunikaciju, dokazali da nove tehnologije mogu biti izuzetno korisne u zbližavanju ljudi, kada se koriste na pravi način – zaključuje Nichim Izazvan.
Novinari i tviteraši na istom zadatku
Korisnici društvenih mreža organizovali su se na različite načine izvan virtuelnog prostora. Tviteraši i Udruženje novinara Srbije (UNS) sakupili su oko 20 tona različite pomoći koju prikupljaju čitave nedelje u Resavskoj 28 u prostorijama UNS-a, u okviru akcije "Humanost na delu" sa haštagom #kabinet, priča za "eKapiju" Jovana Vukić ,odnosno tviterašica JovanaVu.
- Želimo da pomognemo najugroženijim sugrađanima, zato smo u svakodnevnom kontaktu sa kompanijama koje su spremne da pomognu, kao i sa fakultetima, a onda raznosimo pomoć širom Srbije – ističe naša sagovornica dodajući da su tviteraši u kontaktu sa volonterima kod kojih proveravaju informacije koje dobiju, zovu kontakt telefone koje im ostave i naravno tvituju.
Kako kaže, do sada su se tviteraši delili na one koji su tvitovali u oblasti kojom bave i tviteraše koji su tu da se zabave.
- I jedni i drugi su veoma popularni, a sada se pokazalo da svi mogu da pomognu. Mnogo retvitova pokazuje baš to, da smo svi sarađivali, udruženi sa jednim ciljem i sve je funkcionisalo odlično – zaključuje Jovana Vukić koja je od nedelje postala i član tima portala www.poplave.rs.
Inače, sajt Poplave.rs pokrenula je grupa građana u petak ujutru (16. maja 2014. godine), a tokom čitavog dana u kritičnim situacijama, zbog blagovremenih inforamcija, pratili su ih Vojska Srbije i Gorska služa spasavanja. Sajt je zabeležio milinsku posetu i pokazao važnost Interneta i deljenja podataka.
Po ugledu na ovaj sajt nastali su sajtovi sa istim konceptom u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj, a kako trenutno nema potrebe za klasičnim izveštavnjem pokretači sajta su najavili da će njihovi volonteri i dalje raditi, ali sada na koordinaciji pomoći na terenu.
Kako pomaže kokoška?
Da je trenutna situacija ujedinila tviteraše i sve korisnike društvenih mreža saglasna je i Milica Jeremić na "Twitteru" poznatija kao Kokoška.
- Do pre nedelju dana svakodnevno smo vodili rasprave, najčešće o politici, delili se na "ove i one", a vanredna situacija je izbrisala sve razlike – kaže sagovornica našeg portala koja smatra da je glavna uloga društvenih mreža bila da poveže ljude, jer su se javljali sa svih strana u želji da pomognu na bilo koji način.
Ipak ta demokratičnost društvenih mreža proizvela i jedan problem – pouzadnost informacija.
- Problem je bio proverljivost podataka, jer čak ni zvanične stranice na primer Crvenog krsta nisu uvek imale blagovremene informacije. Ja sam od svakog ko traži pomoć uzimala kontakt, i sama zvala i proveralava, pa sam tek onda objavljivala apel na svom nalogu – objašnjava Jeremić.
Da je šira društvena zajednica tek tokom ove vanredne situacije shvatila kolika je snaga tviteraša i uopšte društvenih mreža, smatra i Milica Jeremić.
- Sada je svima jasno koliki je uticaj društvenih mreža, naročito starijim generacijama koje su do sada mislile da je to mesto "gde se deca igraju", ali društvene mreže i ta "deca" su ih demantovali – naglašava Jeremić.
Tviteraši razmišljaju i kako da iskoriste tu svoju snagu kako bi ljudi iz prihvatnih centara znali kuda da idu i šta dalje.
- Hostel "Tash Inn" će prihvatiti ljude dok im kuće ne budu izgrađene. Mnoge kompanije se javljaju da pomognu, jedan čovek je ponudio nameštaj za opremanje celog stana. Tu je još mnogo firmi i pojedinaca koji nude različite vrste pomoći kako bi se što pre ovi ljudi vratili u svoje domove – zaključuje Milica Jeremić kojoj je sada glavna preokupacija da obezbedi sobe u hotelima ili u privatnim smeštajima gde bi evakuisani građani boravili do povratka.
#Zbogsrbije
Pre nekoliko dana je pokrenuta je kampanja na "Facebook"-u i "Twitter"-u sa haštagom #zbogsrbije. Ideja je da se ljudi fotografišu na licu mesta sa napisanim svojim razlozima zašto volontiraju, jer se većina sama organizovala bez uputstva bilo koje vlasti. Takođe, mogu da se pišu i motivacioni tvitovi i statusi, bilo šta sa haštagom #zbogsrbije, jer je cilj da to postane trend i da posle niko ne prikupi zasluge naroda koji ne spava danima, navode pokretači te akcije.
Da li baš sve može da se izmeri?
Servis Tvitni.me izdvojio je i neke od najčešće korišćenih ključnih reči na "Twitteru" za vreme tragičnih poplava u Srbiji, za period od 14. do 21. maja. Ključne reči koje su se najviše koristile su bile: pomoć – 293.000 puta, ljudi – 290.000 puta i nasip – 239.000. Haštagovi koji su obeležili ovaj period su: #poplave #SerbiaFloods #Srbija. I na kraju ovog istraživanja 10 gradova koji su se najčešće pominjali na "Twitter"-u proteklih dana su: Obrenovac, Beograd, Novi Sad, Šabac, Krupanj, Paraćin, Sremska Mitrovica, Svilajnac, Kostolac i Smederavska Palanka.
Statistike o broju tvitova, retvitova, postova, linkova, ključnih reči, tek ćemo slušati, ali snaga koju su pokazali korisnici društvenih mreža i različite vrste pomoći koje su pružili, teško je mogla da zabeleži bilo koja statistika.
Irina Milošević