Preko Zagreba merkaju Beograd - Srbija investiciono atraktivnija od Hrvatske

Nije tajna, strani investitori već neko vrijeme gledaju preko Zagreba fiksirajući Beograd. Zašto je Srbija danas zanimljivija i zahvalnija za strana ulaganja i što to govori o hrvatskoj ekonomiji?

Hrvatska je imala svoju šansu kao "Eldorado" za inostrana ulaganja. Predrecesijski investicijski bum završio je mršavim uspehom. Mahom su pokupovani tržišni udeli u kompanijama, preuzet je finansijski i turistički potencijal zemlje. U proizvodne delatnosti, s druge strane, ulagao se, pesnički rečeno - kikiriki. Danas, kao članica Evropske unije, s visokom cenom rada i demotivirajućim poreznim ssistemom i administracijom, između ostalog, i zbog zakonodavnog usklađivanja sa Bruxellesom, Hrvatska uživa višegodišnju stagnaciju koja je smešta na ekonomsko dno EU članica.

Srbija pak prolazi isti karmički ciklus koji je Hrvatska odradila pre desetak godina i čini se da je odlučila zaigrati na nešto inteligentnije karte. Vučićeva vlada podstiče nova zapošljavanja sa 10.000, ponegde i 20.000 EUR po radnom mestu. "Fiat" je otvorio svoje postrojenje u Kragujevcu, Ujedinjeni Arapski Emirati ulažu tri milijarde evra u projekt Beograd na vodi, tu je i nemački "Bosch" koji će u svoje postrojenje nedaleko Beograda uložiti 70 miliona evra. Čak se i "Microsoft" odlučio da preseli regionalnu kancelariju iz Zagreba u Beograd. Sve zvuči ipak malo drugačije od kupovanja banaka, medijskih kuća i turističkih resorta.

Ukupni iznos stranih investicija u dve države bio je više manje sličan u protekloj godini - 656 mil EUR u Hrvatsku, 778 u Srbiju, kaže Miroslav Zdravković, ekonomski analitičar iz Beograda. Iako nije preterno optimističan na duži rok – naime, Srbija će prije ili kasnije morati povećati domaću potrošnju, što je iz perspektive prosečne plate od 300 EUR i cenama ravnim onima u Zagrebu prilično fantazmagorični cilj – Zdravković je svejedno mišljenja da je struktura ulaganja u Srbiju bolja nego što je bila u Hrvatskoj.

- Ulaganje u proizvodne delatnosti mnogo je efikasnije u pogledu budućeg ekonomskog rasta. Ukupni vladini poticaji u privredi iznose 1,4 % BDP-a, dok je prosek u EU 0,4% - kaže on.

Zdravković predviđa kraj srpske investicione bajke rečima da će se usporiti ekonomski rast jer će država kroz približavanje Evropskoj uniji morati da usvoji birokratske procedure i standarde koji će poskupiti poslovanje i učiniti ga nekonkurentnim.

- Putanja će biti slična onoj hrvatskoj, a Srbija bi mogla izbeći tu sudbinu ukoliko bi došlo do izlaska iz ekonomske krize u EU, tj. kada bi počeo rast od 3-4%, što bi kod nas urodilo rastom od 5-6% - kaže on.

Agilnije poduzetništvo, manje birokratskih barijera, jeftinija cena rada i veće tržište u Srbiji doduše još uvek nisu dovoljno uverljivi parametri u očima Svetske banke. Njena statistika na temu 'Ease of doing business' smešta Srbiju na 93, a Hrvatsku na 89. mesto. Zanimljivo, Makedonija je pri vrhu, na 25. mestu, ali joj to kao maloj i politički nestabilnoj državi s neznatnim tržištem teško može pomoći da ubrza ekonomski rast, veli beogradski ekonomista.

Hrvatska investiciona disfunkcionalnost svoju egzistenciju delom duguje većoj prisutnosti i uticaju civilnih udruženja, nevladinih organizacija i nečem što bi nategnuto i dozom ironije mogli nazvati demokratskom procesu odlučivanja. U Srbiji je takav oblik interesnog sabotiranja praktično nepostojeći. Damir Novotny, ekonomista iz Zagreba, reći će kako je politička elita u Hrvatskoj bila vrlo zatvorena za strategiju koju vidimo kod nove srpske vlade – postavljanje nestranačkih stručnjaka sa bogatim međunarodnim referencama u ključna ministarstva.

-Mi smo perpetuirali stari model klijentelizma, dok je zemlji potreban snažan lider, a ne uskogrudne agende. Takav nije stvoren u zadnje vreme. Danas je u Hrvatskoj puno teže sprovoditi reforme nego u Srbiji tim više što je Hrvatska opterećena visokim nivoom javnog i privatnog duga koji su puno veći nego u Srbiji - kaže Novotny.

Hrvatski ekonomist Žarko Primorac vidi ključne prednosti srpskog tržišta, između ostalog, i u politici plivajućeg kursa i boljoj geografskoj pozicioniranosti prema kojoj gravitiraju Crna Gora i Makedonija, a Srbija, kaže, raspolaže i ozbiljnim potencijalima u energetskom sektoru, obojenim metalima.

- Agilniji su u upravljanju ekonomijom, otvorili su se prema Kini, pokušavaju održati relaciju jednako prema Rusiji i EU. Sve to ih čini interesantnima. Hrvatska je imala potencijale u turizmu, ali smo istrošili svoje ideje. Hrvatski izvoz je nekonkurentan i zbog fiksnog deviznog kursa o čemu je pre par dana progovorio i Međunarodni monetarni fond. Hrvatska narodna banka se s tim ne slaže rečima da štiti stabilnost. Pošto je na isti način štiti već dvadesetak godina, rezultati su poznati – stagnacija, recesija, nezaposlenost, visoki dugovi, opadajući izvoz...Je li to stabilnost o kojoj govori HNB? - kaže Primorac uz optužbu da regija pati od samoupravnog sindroma.

U čemu se sastoji dijagnoza? Jednostavno, za vreme Jugoslavije imali smo bolju tržišnu ekonomiju od svih zemalja tadašnjeg Istočnog bloka, pa smo nakon sloma komunizma mislili da je samo treba "došarafiti".

- Druge zemlje počele su od nule i izgradile konzistentan sistem. Napravile su korenite reforme. Mi smo pak mislili da je dovoljno samo malo korigovati zakon o radu i sve štima. Zato ga i menjamo toliko dugo - kaže on.

Investicioni desant na Srbiju stvar je više manje kratkoročnih istorisjkih okolnosti i zapravo se svodi na pitanje – a što kada presahne? Odgovor je, u obliku novog pitanja, ponudio Novotny, misleći pre svega na Hrvatsku:

- Zašto skupa Austrija privlači strana ulaganja? Recimo, pokrajina Koruška ih je prošle godine imala u obimu od 2 mlrd EUR. Zato što privlače tehnološke firme, one koje mogu platiti visokokvalifikovanu radnu snagu, a ne automobilsku ili obućarsku industriju. Koruška ima barem sto kompanija koje se bave novim tehnologijama, poput solarne energije, a takve se stvari finansijski podstiču u Uniji.

Zvuči odlično. Jedini je problem što se sve to u Hrvatskoj već odavno zna napamet, žmurećki i unatraške.