Sa ili bez tendera izgradnja kreće u junu - Projekti u pripremi, montažne kuće spremne za područja pogođena poplavama

Nakon poplava, koje su nanele velike štete Srbiji, prioritet će biti obnova energetske, putne i železničke infrastrukture, kao i stambenih objekata, najavljeno je iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kako je izjavio državni sekretar tog ministarstva Dejan Trifunović, obnova infrastrukture oštećene u poplavama trebalo bi da počnu u junu. On je najavio da će do 30. maja lokalne samouprave dostaviti preliminarni popis štete na teritoriji svake od opština koja je bila pogođena poplavama.

Stručnjaci se već pripremaju za svoj deo posla kako bi pomogli što bržoj obnovi pogođenih područja. Građevinci tvrde da ima dovoljno materijala za izgradnju i sanaciju objekata i da je operativa spremna da počne posao. Međutim, dok ne budu pristigle tačne informacije, ne zna se koliko će novih objekata morati da bude izgrađeno i kog tipa. Takođe, još se nadležni organi nisu dogovorili kako će se poslovi sklapati odnosno da li će biti raspisivani tenderi ili će biti direktne pogodbe sa kompanijama.

Nove srpske tradicionalne kuće

Iz Ministarstva građevinarstva se javila inicijativa da se glavni projekti srpskih kuća koji su ranije opredeljeni za besplatnu podelu građanima prilagode za objekte koji su nastradali u poplavama, saznaje "eKapija".

- Ideja je pokrenuta, sada radimo na metodologiji kako bi na najbolji način mogli da obezbedimo odgovarajuće projekte. Ranije su urađena idejna rešenja, a za svaku pristiglu prijavu građana je rađen poseban glavni projekat. Sada bi trebalo da angažujemo arhitekte da urade tipske glavne projekte – rekao je za naš portal Nikola Jovanović iz tog ministarstva, koji je bio i član komisije za izbor idejnih rešenja projekata srpskih kuća.

(Jedno od idejnih rešenja srpske tradicionalne kuće)

Grad Valjevo je već rešio kako će izgledati kuće koje će biti izgrađene. Novih 16 tipskih kuća dobiće 42 meštanina sela Rebelj, čiji su domovi uništeni ili oštećeni do nemogućnosti življenja u velikom klizištu na Medvedniku. Kako je najavljeno iz Direkcije za izgradnju grada, u pitanju su tipske kuće projektnog biroa "Krsmanović", rađene i posle zemljotresa koji je pogodio Kolubarski okrug 1999. godine, od 35, 62 i 87 kvadrata u zavisnosti od broja članova domaćinstva.

Nekoliko hiljada novih objekata

Nadležni još nisu objavili informacije o tome koliko je objekata neophodno sanirati, a koliko će morati da bude izgrađeno. Kako je u razgovoru za "eKapiju" rekao Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore, prema, sadašnji podacima srušeno je 1.700 objekata, a tek bi trebalo da se proceni koliko će od oštećenih biti za rušenje.

- Još niko ne zna koliko je ukupna šteta. Formirana je komisija koja sada popisuje objekte, a nakon toga će se proceniti koji objekti se mogu sanirati, a koji će morati da se ruše. Nekoliko hiljada novih objekata će sigurno biti građeno, a dobar deo koje je zahvatila poplava će morati da se sanira – kaže Rodić za naš portal.

Rodić napominje da bi trebalo ubrzo uraditi i projekte sanacije svih objekata kako bi se što pre realizovala rekonstrukcija.

- Treba da se izvrši i procena za objekte uništene klizištem odnosno utvrditi da li na tom području ponovo graditi ljudima kuće. To je veoma teško jer treba predvideti da li će tu i ubuduće biti klizišta – ističe naš sagovornik.

Montažne kuće spremne

Potpredsednik Građevinsko-industrijske komore podseća da Srbija ima klizišta na 30.000 kvadratnih kilometara u Srbiji i da se nikad ne zna koje će da proradi. Preporuka komore je da se na takvim terenima postave montažne kuće.

- Preporučićemo da na mestima gde je nesiguran teren, pre svega zbog klizišta, kao i u svim brdsko-planinskim mestima, gde je teško doći sa materijalom, da se urade montažne kuće, kako bi ti ljudi što pre dobili krov nad glavom. Imamo dosta domaćih prozvođača, tako da neće biti problem da se brzo obezbede ti objekti.

Rodić smatra da u ravničarskim područjima mogu da se izgrade standardne kuće ili montažne, i da će to zavisiti od samih vlasnika objekata.

Iz Inženjerske komore Srbije ukazuju da bi odluke o izboru zidanih ili montažnih građevina trebalo da utvrde stručnjaci u saradnji sa lokalnom samoupravom i državnim institucijama imajući u vidu potrebe na tom području, zatim raspoložive kapacitete u materijalu, opremi, radnoj snazi i raspoloživim novcem.

- Nadamo se da lokalne samouprave raspolažu sa preciznim podacima na svojoj teritoriji koliko ima preduzeća, koji se bave projektovanjem i izgradnjom svih vrsta objekata, zatim proizvodnjom građevinskog materijala, njihovim kapacitetima, opremljenosti kako kadrovski tako i tehnološki. Svi ovi podaci o raspoloživim resursima trebali bi biti centralizovani u nekoj od državnih institucija, možda u Privrednoj komori Srbije, da bi se mogli ti kapaciteti ravnomerno usmeravati, a prema utvrđenim potrebama – kaže za naš portal Gligor Obrenović, potpredsednik Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije.

(Montažna kuća "Maker")

Obrenović podseća da Inženjerska komora broji više od 26.500 licenciranih inženjera različitih struka i profila, i da je spremna da pruži stručnu pomoć na svim ugroženim mestima.

Pitali smo "Maker" iz Ivanjice, jednu od kompanija sa dugogodišnjom tradicijom koja je gradila montažne kuće za različite krajeve naše zemlje, da li su spremni da učestvuju u dopremanju objekata na prostorima pogođenim poplavama.

- Montažne kuće se mogu postaviti na bilo kom terenu. Pre toga, treba ispitati tlo da bi se videla koja vrsta temelja će biti građena. Brdskim krajevim više odgovaraju montažne kuće jer je manja težina opreme tako da se lakše i brže dostavlja – rekao je za naš portal Vladan Maričić, direktor ivanjičke firme "Maker".

Maričić je naveo da prosečna cena kuća od 60 kvadrata može da se postavi za 4 dana, a nakon toga zanatski radovi da se uradi kupatilo, uvede, struja i sredi pod i dimnjak. Siva faza kako mi to zovemo košta 185 EUR po kvadratu sa PDV-om. Pitanje je da li će sada biti donacije crepa ili stolarije pa bi cena onda bila manja – objašnjava naš sagovornik.

Tender ili direktna pogodba

Iz firme "Maker" ukazuju da ako budu potrebne veće količine objekata, trebalo bi organizovati nekoliko firmi u konzorcijum, a kao primer navode sporazum posle zemljotresa koji je pogodio Kraljevo 2010. godine.

- Tada je sklopljen međuopštinski sporazum. Naime, Kraljevo je sklopilo direktan sporazum sa opštinom Ivanjica odnosno konzorcijumom na čijem čelu je bila Direkcija za izgradnju opštine Ivanjica. Ostali proizvođači nisu ispunili uslove. U Ivanjici ima nekoliko firmi koje se bave proizvodnjom montažnih kuća, a i imamo dosta sirovina u ovom kraju tako da možemo da obezbedimo veće količine – napominje Vladan Maričić.

Iz nadležnih službi još nema odgovora na koji način će biti dodeljivani poslovi u obnovi zemlje posle poplava.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore, smatra da će se fizičkim licima davati novac iz nekog fonda na osnovu procene o šteti pa će oni sami odlučiti koja firma će im sanirati ili izgraditi kuću.

- Komisija za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda će proceniti na koji način će to da se uradi. Kada je reč o javnim objektima to će biti preušteno lokalnim samoupravama na čijoj teritoriji se nalazi određeni objekat. Treba se pozvati na Zakon o pomoći građevinskoj industriji u uslovima ekonomske krize, prema kom lokalne samouprave na osnovi nekoliko ponuda urade direktni ugovor sa nekom firmom.

Na kraju svih ocena i procena, u slučaju da se poslovi sklapaju direktnom pogodbom, verovatno će morati da se formira još jedna komisija koja će ocenjivati da li je došlo do nekih zloupotreba. Ipak, ovo nije prva nepogoda koja je zadesila Srbiju, tako da sa pribavljanjem koristi iz narodne nesreće već imamo iskustva.

Suzana Obradović