Početak izgradnje vetroparka u Kovinu do proleća 2015. - "Continental Wind Serbia" čeka novi Ugovor o otkupu električne energije

Kada će se zavrteti prve vetrenjače u Kovinu još je neizvesno. Iako je planirano da izgradnja vetroparka "Čibuk 1", vrednog 280 mil EUR, počne u oktobru ove godine, radovi su pomereni, saznaje "eKapija" od investitora.

- Početak izgradnje vetroparka je planiran 14. oktobra pod uslovom da se ugovor o otkupu električne energije i novi zakon o energetici usvoje do kraja juna. Zbog cele situacije u zemlji zbog poplava, sada ne deluje kao da će ovi dokumenti biti usvojeni u ovim rokovima. Početak izgradnje će biti neizvestan, odnosno odlaže se za kraj godine ako vremenske prilike dozvole ili za početak marta 2015. godine – rekla je u razgovoru za "eKapiju" Ana Brnabić direktorka kompanije "Continental Wind Serbia".

Naša sagovornica napominje da su oni završili razvoj projekta i potpisali pismo sa bankama koje će finansirati vetropark snage 150 MW.

- Dogovorili smo se o finansiranju sa tri najveće međunarodne institucije – EBRD, IFC i OPIC. U poslednjoj smo fazi pregovora oko ugovora "ključ u ruke" sa kompanijom "General Electric". GE je isporučilac vetroturbina, koje će biti proizvedene u Nemačkoj. Veliki deo investicije, ukupne vrednosti 280 mil EUR, ide za te turbine. GE je veoma zainteresovan za naše tržište, i ovaj projekat je prvi korak da se oni motivišu da nastave ovde da posluju – napominje Brnabić.

Ona ističe da će investicijom u vetropark "Čibuk 1" u narednih 25 godina država dobiti 259 mil EUR, od čega će najveći deo, od oko 90 mil EUR, ići u budžet.

- Trošak za građane je 165 mil EUR. To dovoljno govori o koristi ove investicije za državu, čak i da izuzmemo energetsku stabilnost koju donose vetroparkovi.

(Foto: danas.rs)

Na međunarodnom tenderu, posao izgradnje vetroparka dobio je konzorcijum, austrijski "Porr" i kompanija "Elnos", koji će imati podizvođače za skoro sve elemente građevinskih i elektro radova.

- Prvo radimo rekonstrukciju puteva zbog transporta opreme, potom ćemo izgraditi trafostanicu od 400 KV. Na kraju sledi postavljanje turbina. Građevinskom, elektro i transportnom sektoru u Srbiji biće isplaćeno 55 mil EUR, što će, na neki način, pokrenuti ekonomiju u Srbiji – kaže direktorka "Continental Wind Serbia".

Od kada krene izgradnja, prve vetrenjače bi trebalo da se zavrte u roku od 18 meseci.

Ugovor o otkupu struje problem za sve

Ana Brnabić, u ime Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA), kaže da već 3-4 investitora imaju građevinske dozvole i ugovor sa bankama, ali da čekaju ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora. U julu prošle godine Ministartsvo energetike je donelo model Ugovora koji nije bio prihvatljiv bankama tako da investitori ne mogu da zatvore finansiranje svojih projekata.

- Taj ugovor o otkupu električne enegije je naš problem, a i problem države. Treba da sednemo i da se konačno dogovorimo. Reč je o kompleksnom ugovoru. Ministarstvo energetike nikad nije pisalo takav ugovor i očigledno je to za njih bauk. EBRD je predložio da plati tehničku podršku za Ministarstvo energetike, da dođe neka međunarodna firma koja s ima iskustva i da ispregovara za advokatima banaka. Tako bi bio zaštićen interes države i građana i postigao bi se neki kompromis. Takav ugovor postoji u zemljama širom sveta. I kod nas bi trebalo da se što pre usvoji taj dokument kako energetski sektor ne bi bio zasnovan samo na uglju – objašnjava Brnabić.

Problemi energetskog sektora

Ana Brnabić ukazuje da zemlje u Evropi zatvaraju termoelektrane i nuklearne elektrane, i da se sve više okreću obnovljivim izvorima energije.

- Prioritet EU je da pojača svoju energetsku nezavisnost, žele da smanje ogromnu zavisnost od uvoza gasa i da naprave čistiju životnu sredinu jer vidimo kakve klimatske promene imaju posledice po ekonomiju. Cela sutuacija koja se desila sa poplavama ogoljava energetski sektor Srbije, i nažalost pokazuje koliko je on ranjiv. Jedini način da imamo održivi razvoj je da promenimo izvore energije i da se konačno okrenemo ka obnovljivim izvorima i demistifikujemo da su skupi. Kada bi se na mrežu priključilo 500 MW iz vetroparkova do 2020. to bi značilo povećanje cene struje za krajnjeg potrošača za 0,2 centa po KWh. To je stvarno u domenu statističke greške, a koristimo energiju koja je naša i koja bi susptituisala 90% uvoza struje zimi.

Brnabić navodi da su kao invesitori imali sastanak sa Aleksandrom Antićem, novim ministrom energetike.

- Taj sastanak je bio veoma pozitivan. On je rekao da imamo obavezne ciljeve, a to je da se 27% energije proizvede iz OIE do 2020. Ti ciljevi nisu postavljeni tako da ne bude nikakvih posledica. Ukoliko to ne budemo obezbedili iz naših kapaciteta moraćemo da uvozimo, ali će taj postotak morati da se ispuni. Ministar je tada naglasio da treba da se okrenemo našim izvorima.

Suzana Obradović