Kako nam podvaljuju na deklaracijama - Neuređena regulativa ostavlja mnogobrojne mogućnosti za manipulacije

Podvala, kažu, ima kod voćnih sokova, čajeva, proizvoda od mesa gde su sastojci životinjskog porekla zamenjeni onim biljnog porekla, o čemu potrošači, naravno nisu obavešteni.

Oni ističu i da nepotpune informacije o proizvodima ne nanose štetu samo kupcima, već i predstavljaju nefer konkurenciju i ugrožavaju "dobre" proizvođače.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović istakao je da u deklaraciji moraju biti navedena bitna svojstva i karakteristike samog proizvoda, i ne smeju se sakrivati.

On je napomenuo da bitna svojstva ne moraju da budu nabrojana taksativno, ali da je za svakog potrosača veoma bitno da zna opšte poreklo prehrambenih proizvoda koje kupuje.

Prema oceni Papovića, stanje na domaćem tržištu kada je u pitanju deklarisanje robe, je haotično, a zloupotrebe brojne godinama unazad.

Kako je napomenuo, istraživanje jedne nevladine organizacije je pokazalo da je gotovo trećina od 2.000 ispitanih proizvoda bila pogrešno deklarisano.

Papović je kao primer naveo sokove i čaj od brusnice, koji je u jednom slučaju, sadržao svega 3% arome brusnice.
On je istakao da treba pojačati nadzor nad tržištem i formirati Nacionalni komitet za bezbednost hrane, jer su u suprotnom, upozrio je, otvorena vrata domaćim i stranim špekulantima.

Papović je rekao da je dosta toga u toj oblasti uređeno zakonima, ali postoje problemi u njihovoj implementaciji i prazan prostor koji otvara mogućnosti za manipulacije.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd Petar Bogosavljević rekao je da je da je "mnogo hvaljen" Pravilnik o deklarisanju upakovanih proizvoda usvojen krajem prošle godine.

- Kritike koje smo imali na račun tog pravilnika su ignorisane, a priprema se donošenje novog pravilnika, ali sada pod pritiskom ovih iz EU, jer aktuelni nije u potpunosti usaglašen sa obavezujućom regulativom EU - kazao je Bogosavljević.

On je precizirao da se to odnosi na spisak sastojaka i aditiva, kao i izgled same deklaracije kojom treba da se omogući potrošaču da brzo dođe do onih informacija koje su za njega vrlo bitne.

Neke odredbe Zakona o trgovini, sada, tvrdi Bogosavljević, idu na štetu potrošača. On je dodao da se to odnosi na to da na deklaraciji ne mora da se navede proizvođač, već samo trgovac koji preuzima robu proizvođaču.

S druge strane, imate obavezujuću regulativu iz EU da potrosač mora da ima informaciju o proizvođaču i učesnicima u toj proizvodnji, odnosno put ključnih komponenti, istakao je Bogosavljević.

On je takođe ukazao na dovođenje u zabludu potrošača kada su u pitanju voćni sokovi i nektari, odnosno osvežavajuća bezalkoholna pića. Bogosavljević je objasnio da je u nekim slučajevima voćni slučaj vrlo mali, ispod 10%, ali je na proizvodu istaknuta slika voća, što ne bi smelo da se dešava.

Bogosavljević smatra da treba doneti poseban zakon o deklarisanju i tako ići i ispred obavezujućeg minimuma koji traži EU, pre svega u interesu domaćih potrošača.

Više o Pravilniku o deklarisanju proizvoda, koji je donet prošle jeseni i od koga se dosta očekivalo, pročitajte u tekstu "eKapije" OVDE.