Dragiša Marinković, DMD Sistem - "Nisam štedljiv"

Prošlo je, bezmalo, dvadeset godina od kada je posle jednog slučajnog susreta odlučio da se posveti privatnom biznisu i otvori zanatsku radnju. Te 1986. godine, kao mladi inženjer elektronike, našao se u Sloveniji, a susret sa vlasnikom jedne tamošnje kompanije pomogao mu je da donese odluku, koja "osamdesetih" i nije bila tako popularna u Srbiji.

Otišao je iz društvenog preduzeća, potražio novi izazov u samostalnom biznisu i dokazao da se i u tim vodama mogu postići odlični rezultati. Potvrda ispravnosti takve odluke je i kompanija "DMD sistem" čiji je vlasnik i direktor. Inženjer elektronike po obrazovanju, Dragiša Marinković, danas, je poznat i priznat menadžer na čelu "DMD", vlasnik 30% akcija u kompaniji "Vatrosprem" i jedan od osnivača Srpske asocijacije menadžera.

Dragiša Marinković (Foto: lična arhiva)

Gotovo dve decenije uložio je u kreiranje evropske kompanije koja zapošljava 900 radnika i opslužuje više od 3.000 klijenata. Godinama radeći u sferi bezbednosti, "DMD Sistem" je osvojio poverenje mnogih javnih i državnih institucija, renomiranih banaka i privrednih subjekata. Marinković je stvorio firmu sa visokim rejtingom, lidera u "security" svetu.

- Kada sam otišao u privatnike, prvi cilj mi je bio da zaradim onoliku platu koliku sam imao kao inžinjer u "Goši", kako bih mogao da izdržavam porodicu. Na samom startu konstruisao sam sopstveni uređaj iz sfere bezbednosti, jer u to vreme privatnici nisu imali pravo uvoza gotovih proizvoda. Kada sam shvatio da je Velika Plana postala tesna za sve moje ideje preselio sam u Beograd.

(Foto: lična arhiva)

Menadžersku mudrost nije stekao ni iz kakvih biznis udžbenika. Jedinu knjigu koju je pročitao o biznisu je "Najbogatiji čovek Vavilona", koja opisuje tajne drevnih ljudi o uspehu. Milioni čitalaca imali su koristi od čuvenih "Vavilonskih parabola" među kojima je i naš sagovornik. Kaže da je menadžerske sposobnosti pokazao još kada je u studentskim danima iz Turske donosio indijske haljine i prodavao ih komisionima u Nišu i tako sebi obezbeđivao veoma ugodan život.

Pošto, kaže, nije školovani biznismen, u implementaciji novog projekta udarao je glavom o zid, "prvo u zid sa leve strane, pa s desne", a tek u trećem pokušaju našao izlaz i rešio problem.

On je borac, progresivac i inovator. Nema konto u banci, ni slamaricu. Kaže, važne su mu druge stvari, jer "svrha življena je život, a ne novac".

- To što nisam štedljiv mi je najveć mana, mada izuzetno poštujem ljude koji su štedljivi. Uvek sam sav zarađen novac ulagao i tako beskonačno. To što nikada nisam imao novac sa strane je jedini "greh" koji imam prema supruzi Mirjani, jer ona kao racionalna "Devica" se sigurno oseća jedino ako ima opipljivu ušteđevinu za "ne daj Bože".

U drvenom ramu za slike, na radnom stolu, luksuzno i sa ukusom opremljenog kabineta, stoje dve fotografije. Na jednoj Dragiša sa kćerkom Lanom, a na drugom Mirjana sa sinom Nemanjom.

- Tate kvare žensku decu, a mame mušku. Vaspitavali smo ih tako da uvek treba da imaju svoje mišljenje. Starija Lana nekoliko godina radi u kompaniji "Philip Morris", jer želi da prođe kroz veliku firmu i shvati šta su međunarodne finanije u jednoj takvoj kompaniji. Nemanja studira u Italiji i čezne za beogradskim curama.

Čovek, meraklija, voli kafanu, i naglašava, sa muzikom. Poslovni sastanci po restoranima i nisu mu omiljeni, ali gušt mu je da izlazi sa prijateljima uz muziku. Njegovi prijatelji kažu da ima i ličnog pevača - Kalda, koji prema Marinkovićevim rečima ima izuztne vokalne sposobnosti i veliki repertoar, pa može da zadovolji i najprobirljivije goste.

M. K.