Pčele upozoravaju - Proizvodnja meda velika šansa za razvoj srpske ekonomije

Upravo nas je obradovala činjenica da je Evropska unija prepoznala da je pčelarstvo u Srbiji velika šansa za razvoj, a posebno imajući u vidu da pčelarstvo u Srbiji koristi jednocifreni procenat od ukupnog potencijala. Da bi se i konkretno podržao razvoj pčelarsta Evropska unija je u 2013. godini finansijski podržala realizaciju projekta "Panonia Bee - Increasing of competitivness of beekeepers in the Cross-border Area" sa sredstvima iz IPA fonda a u okviru konkursa prekogranične sradnje Hrvatske i Srbije.

Ali očito je da i takva konkretna podrška nije dovoljna da bi pčelarstvo u Srbiji iz "folklorne" poljoprivredne oblasti presla u oblast koja će snažno doprineti ekonomskom razvoju Srbije. Hemizacija u prirodi u Srbiji je ogromna i preti da ugrozi i tako vazne oprašivače kao što su pčele. Nestanak pčela i njihovo uginuće u svetu već je poprimilo alarmantne veličine. Nestankom pčela, nestalo bi minimum 100.000 biljnih vrsta a time i mnoge životinje, pa na kraju i čovek bi bio ozbiljno ugrožen.

Pčele, kao predatori, preživele su milione godina, ali svedoci smo da čovek u borbi za što veće prinose u poljoprivredi nemilice upotrebljava pesticide, herbicide i druge znane i neznane hemijske otrove i preparate. Nekako, upravo s proleća pokreće se ponovo pitanje čime se prskaju komaraci? U Srbiji se upotrebljavaju tri preparata za zaprašivanje odraslih komaraca. Dva za zaprašivanje iz aviona, jedan za zaprašivanje sa zemlje. Sva tri, međutim, sadrže lambda-cihalotrin, supstancu čija upotreba zvanično nije ispitana. U Agenciji za hemikalije potvrđuju da toksični efekti lambda-cihalotrina nisu do kraja ispitani, ali da nije u pitanju propust naših institucija, već neusklađenost naših propisa s propisima EU.

U zemljama EU zaprašivanje iz aviona zvanično je zabranjeno od 2012. godine. Tako je jedina dozvoljena opcija zaprašivanja lambda-cihalotrinom u Evropi svedena na njegovo korišćenje u spreju za zidne i nepristupačne površine. Poplave su stvorile izuzetno povoljne uslove za pojavu komaraca, ali i drugih štetočina, posebno one koje oštećuju poljoprivredne biljke.

U poljoprivredi upotreba hemijskih preparata primenjuju se od semena, pa do potpuno sazrelih biljki. Teško je pronaći meru u tome jer u besomučna trka za što većim profitom, prosto prisiljava na upotrebu hemijskih preparata. I onda se ulazi u začarani krug jer se upotrebom hemije možda dobijaju dobri prinosi, ali štetočine mutiraju i postaju otporne na te preparate poprimajući zastrašujuće slike. Sa druge strane mnogi korisni insekti, a posebno socijalni insekti kao sto su pčele, masovno nestaju.

Kao što je slučaj sa supstancom lambda-cihlotrinom, tako i sa drugim hemijskim supstancama koje su u upotrebi u poljoprivredi Srbije, a nisu ispitane kako deluju na pčele a počesto ni na ljude.

Upravo sredstva IPA fonda za podrsku realizaciju projekta "Panonia Bee - Increasing of competitivness of beekeepers in the Cross-border Area" doprinela su pre svega da se na pčelarstvo u Srbiji počne gledati kao na šansu i priliku da doprinese razvoju ruralnih sredina ali i zapošljavanju neuposlenih mladih ljudi.

Da bi pčelarstvo doživelo očekivani i mogući razvoj treba razrešiti mnogobrojne probleme od kojih je hemizacija u prirodi alarmantna.

Jedno od mnogih rešenja za sveukupni razvoj pčelarstva u Srbiji jeste osnivanje centra za istaživanje i razvoj pčelarstva. Takvu inicijativu pokrenuo je inovativni klaster "Panonska pčela" i dobio ogromnu podršku u Srbiji ali i od partnera iz Hrvatske. Naime, iz inicijative trebalo bi se preći na izradu projekta, osnivanja Centra i sa njim zajedno sa partnerom iz Hrvatske konkurisati na predstojećem konkursu preko-granične saradnje Hrvatska-Srbija za sredstva iz IPA fonda EU.

U okviru tog Centra osim obrazovno-edukativnih aktivnostima u cilju dobijanja što obrazovanijih pčelara spremnih da pčelare na savremen način, baveći se uz pomoć naučnih instituta i ispitivanjima delovanja hemijskih preparata koja se kod nas primenjuju na pčele. Centar će biti uključen i u proučavanje uzoraka sve veće primene antibiotika u pčelarstvu, ali i ispitivanju kvaliteta bitnih supstanci za pčelarstvo kao što je vosak.

Trenutno nas pčele upozoravaju da i ne pomišljamo na razvoj pčelarstva dok ne rešimo problem hemizacije u prirodi i uspostavimo prirodan sistem koji će omogućiti da zujanje pčela donese radost i prirodi i nama. Saznanje da je Ministrastvo u kojem se nalazi i sektor zaštite prirode prepoznalo značaj projekta "pčele upozoravaju" koji je izradio inovativni klaster "Panonska pčela" odobravajući njegovu realizaciju, budi nadu u budućnost pčela.

Autor: Hađži Zoran Jovanović, menađžer klastera "Panonska pčela"

(Napomena: tekst je preuzet iz časopisa "Eko list")