Tanja Kuzman, direktorka Centra za unapređenje konkurenosti Instituta FEFA - Važno je ostati dobar čovek

(Tanja Kuzman) Od ranog detinjstva je znala šta želi da postane u životu i hrabro je išla prema tom cilju. Radila je u Svetskoj banci (Međunarodnoj finansijskoj korporaciji), Privrednoj komori Srbije, Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije, Evropskoj komisiji, usavršavala se na univerzitetima u zemlji i inostranstvu, a ove godine proglašena je za jednog od 100 lidera budućnosti celog sveta i to sa samo dvadesetosam godina.

Međutim, i posle svih tih poslovnih uspeha ona sebi konstantno postavlja nove i više ciljeve. O tim ciljevima i planovima, ali i o svom detinjstvu, obrazovanju, karijeri govori za "eKapiju" Tanja Kuzman direktorka Centra za unapređenje konkurentnosti, pridružene institucije Instituta za strategiju i konkurentnost Univerziteta Harvard.

Rođena je 1986. godine u Mostaru u kojem je provela samo šest godina svog detinjstva. Njen rodni grad je bio zahvaćen vihorom rata, pa se Tanja Kuzman sa roditeljima i sestrom preselila u Beograd. Dane detinjstva provedene u Mostaru pamti kao "najlepše moguće", a kako kaže, promene koje je dolazak u srpsku prestonicu doneo bile su teške. Ipak, iz tih promena naučila je mnogo.

- Na pitanje šta ću biti kad porastem govorila sam: "Biću kao tata", tako da sam oduvek imala jasan fokus – seća se Tanja Kuzman dodajući da joj je očev posao na mestu komercijalnog direktora čuvene mostarske fabrike "Aluminij" izgledao baš kao nešto čime želi da se bavi.

U želji da ostvari svoje ambicije iz detinjstva, odlučuje da upiše Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) gde je diplomirala kao prvi student sa prosekom 10,00 i kako kaže, nikada se nije pokajala zbog izbora fakulteta koji joj je doneo dosta prakse.

- Ponekad sam svesno morala da se odreknem nekog putovanja za vreme letnjeg raspusta, jer sam znala da će to moj put ka uspehu učiniti bržim. To me je činilo srećnom, jer sam bila okružena stvarima i ljudima kojima inače ne bih bila, a i bilo je veoma zanimljivo – priča naša sagovonica.

Master studije završila je na Univerzitetu Sheffield (Šefild) iz Velike Britanije gde je bila jedan od najboljih studenata na svim postdiplomskim studijama. Više od dve godine, od 2009. do kraja 2011. godine, radila je i u Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije, kao mlađi savetnik potpredsednika za ekonomiju i finansije, i koordinator Nacionalnog saveta za konkurentnost.

- Posao je bio jako dinamičan, bilo je mnogo putovanja i različitih iskustava. Zahvaljujući toj poziciji provela sam mesec dana, u julu 2011. godine, radeći u Evropskoj komisiji, Direktoratu za ekonomiju i finansije u Briselu. Tamo sam se bavila pitanjima stabilnosti i održivosti finansijskog sistema i finansijskih institucija Evropske unije. Ta poslovna prilika je bila pravi izazov, ali bilo je i jako naporno, jer sam radila na paketu mera za spašavanje Grčke – objašnjava.

Kuzman i dodaje da je tamo upoznala profesionalce koji su je tretirali kao jednog od njih bez trunke skepticizma zbog činjenice da dolazi iz zemlje koja nije članica EU.

Učim od svojih studenata

Dok je bila u kabinetu, u februaru 2011. godine, upisala je i doktorske studije u oblasti finansija na Univerzitetu Singidunum.

- U to vreme koleginica koja je radila u Svetkoj banci, gde sam bila na praksi još kao student, pozvala me je da joj budem asistent na FEFA-i, gde i danas predajem. Naravno, kada sam se već odlučila za akademsku karijeru logično je bilo i da nastavim da se usavršavam, pa sam zato upisala doktorske studije – ističe sagovornica našeg portala koja je trenutno doktorand i direktorka Centra za unapređenje konkurentnosti Instituta FEFA.

Kuzman kaže da od svake generacije može da nauči nešto novo, kao i da studenti vrlo lako vide da li predavač daje svoj maksimum ili ne.

Jedna od 100 lidera budućnosti

Sagovonica "eKapije" je jedina sa prostora zapadnog Balkana koja je imala priliku da prisustvuje simpozijumu Lidera sadašnjosti i lidera budućnosti u švajcarskom gradu Sent Galenu, od 5. do 11. maj ove godine. Samit je održan po 44. put, a Tanja Kuzman je bila jedna od 100 lidera budućnosti celog sveta.

- Za razliku od Davosa gde je gornja granica za učešće mladih lidera 40 godina i mnogo radnog iskustva, u Sent Galenu je granica 30 godina, jer smatraju da do tada pokazujete da li imate sposobnosti i osobine lidera ili ne, a da posle toga dolazi samo do dalje nadogradnje – objašnjava Kuzman.

Zahvaljujući svom eseju o rešavanju problema nezaposlenosti mladih i svojoj bogatoj biografiji, izabrana je među mnogobrojnim mladim ljudima koji su želeli da se nađu baš u tih 100 lidera budućnosti.

- Lideri sadašnjice smatraju da su im "lideri budućnosti" ravnopravni partneri u rešavanju problema. Oni vide da nove generacije imaju potpuno različit pogled na svet od njih zbog čega je zajedničko rešavanje problema neophodno – priča naša sagovornica dodajući da je kao glavni utisak sa konferencije ponela saznanje da su svi ljudi koji iza sebe imaju impozantne karijere, jako skromni, pristupačni i otvoreni za razmenu mišljenja i ideja.

Tanja Kuzman se uverila da generacijskog jaza među liderima donekle ima, a kakva je situacija po pitanju žena lidera istražila je kao koautor knjige "Žene u odborima direktora", koju je izdala Međunarodna finansijska korporacija.

- Mislim da u Srbiji postoji problem sa liderstvom, ne u smislu da mi nemamo lidere, već da se kod nas liderstvo pogrešno percipira. Što se tiče žena kao lidera, mislim da imamo još mnogo toga da uradimo da bismo razbili taj zid. Iako žene imaju svoja udruženja i osvajaju medijski prostor, činjenica je da u tom kontekstu postoji još mnogo toga što se može uraditi – navodi sagovornica našeg portala i zaključuje da su istraživanja pokazala da su žene mnogo obrazovanije od muškaraca, ali da su do liderskih pozicija došle prilično kasno u odnosu na suprotan pol.

Ne treba izgubiti osećaj za ljude

Osim angažovanja na FEFA-i, Tanja Kuzman je i konsultant Međunarodne finansijske korporacije na korporativnom upravljanju, a radi i u Centru za ekonomsku izuzetnost na projektu koji je vezan za finansiranje malih i srednjih preduzeća. Takođe, bila je i konsultant Privredne komore Srbije sa kojom i danas sarađuje na jednom projektu.

Onda sledi i pitanje kako sve to postiže? Iako mnogo radi, naša sagovornica tvrdi da za sve stvari koje želi ima vremena - za porodicu, prijatelje, dečka, sebe, putovanja, skijanje...

- Ukoliko ne uspostavite balans između svih stvari koje volite, postaćete mašina koja ne obraća pažnju na ljude. Obično mladi poneseni prvim obavezama, izgube osećaj za svoju okolinu. To sam shvatila i u Sent Galenu, gde su mi ljudi na visokim pozicijama pokazali da nisu izgubili osećaj za ljude i da su sačuvali stavove i principe koji su imali i pre nego što su dospeli na te pozicije. Razlog leži u činjenici da nisu vrtoglavom brzinom postigli uspeh. Put "stepenik po stepenik" je mnogo sporiji i bolniji, ali je zato mnogo stabilniji – smatra Tanja Kuzman koja planira da uskoro odbrani doktorat i da svoju karijeru uzdigne na međunarodni nivo, ali joj je pre svega važno da ostane dobar čovek.

Irina Milošević