Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Nikola Vujadinović, fudbaler - U Srbiji je teško napraviti ime
Ponedeljak, 14.07.2014.
17:10
Komentari
Prelazni rok donosi mnogobrojne analize pojačanja naših najjačih domaćih klubova. Dok su u "Crvenoj zvezdi" već angažovali nekoliko igrača, "Partizan" nikoga još nije predstavio kao novog aduta za predstojeće evropske kvalifikacije i domaće prvenstvo. Možda bi to mogao da bude Nikola Vujadinović, visoki štoper (189 centimetara) koji je proveo poslednje dve sezone u austrijskom Šturmu. Imao je vrlo uspešan angažman u klubu iz Graca za koji je odigrao 69 utakmica i postigao 10 golova.
Vujadinović je rođeni Beograđanin (1986), prve fudbalske korake napravio je u "Crvenoj zvezdi". Mlad je otišao u inostranstvo, prvo u CSKA iz Sofije da bi 2008. potpisao ugovor sa "Udinezeom". Posle nekoliko sezona provedenih na pozajmicama otišao je u "Šturm".
Nikola trenutno ima brojne ponude za nastavak karijere, među njima i onu od srpskog vicešampiona.
– Jedino što mogu da kažem je da stvarno prija interesovanje tako velikog kluba kao što je "Partizan". Zaista sam ponosan i kontakt postoji, a priča traje već neko vreme. Trenera Marka Nikolića mnogo poštujem, on me poznaje još iz mlađih kategorija. Kratak period u karijeri proveo sam u "Radu", cenim ga posebno kao čoveka. Nikolić je jedan je mlađih i perspetivnijih stručnjaka. U narednih nekoliko dana videćemo kako će se odvijati stvari što se tiče "Partizana".
Koliko poznaješ kvalitet i prilike u srpskom fudbalu? Pre nekoliko godina, kao pozajmljeni igrač Udinezea, kratko si bio u "Javoru"?
– Sticajem okolnosti tada sam se vratio u naš fudbal, najrealnija opcija bio je "Javor" i odigrao sam polusezonu, neka tri meseca. Fudbal u Srbiji mogu da poredim sa italijanskim i sa austrijskim naročito, gde sam proveo poslednje dve godine. Ovde se igra dosta sporije, međutim, teže je postići gol. Realno je defanzivcima lakše da igraju u Srbiji, nego recimo u Austriji. Austrijanci kapiraju taj nemački sistem i igraju mnogo ofanzivno. Nije lako biti dobar defanzivac tamo, što je meni u neku ruku uspelo. Prošle godine sam bio u idealnom timu austrijske Bundeslige, bio i najefikasniji defanzivac. Nije lako postići 10 golova na mojoj poziciji. Dobro, imao sam i sreće, da budem u pravom trenutku na pravom mestu. Za mene su protekle dve godine bile stvarno lepe u "Šturmu". Navijači su me zavoleli, to je veliki i dobar klub, a postao je takav u Osimovoj eri. "Šturm" je ekipa koja uz "Rapid" ima najbolje navijače u Austriji.
Otišao si mlad u inostranstvo – CSKA, "Udineze", Rumunija, Škotska, Austrija... O tebi se u Srbiji manje zna nego van granica naše zemlje?
– U Srbiji je teško napraviti ime, saradnja s klubom baš ume da bude komplikovana. Ljudima je nekada vrlo teško da prihvate određene činjenice i kvalitet nekog igrača. U Austriji sam to uspeo, dosta mi je pomogao i bivši igrač "Partizana" i moj trener Darko Milanič. Sjajan trener i čovek. Pored njega sam stekao veliko samopouzdanje i pobednički mentalitet. Usadio nam je u glavu to da moramo da verujemo da svakoga možemo da pobedimo.
Da li osim s "Partizanom" pregovaraš i sa "Šturmom" ili nekim drugim klubovima?
– Da. Sa "Šturmom" pregovaram baš dugo, meni je ugovor zvanično istekao krajem juna. Ima mnogo opcija, videću šta će biti najbolje rešenje za mene. U najboljim sam godinama, veće sam ime realno napravio u inostranstvu. U Bugarskoj sam igrao za najtrofejniji klub CSKA, sticajem okolnosti radovao sam se poslednjoj tituli koju je klub osvojio. To mi je možda bio najlepši period u karijeri.
Praktično si prošao sve mlađe kategorije "Crvene zvezde", ali nisi napravio odlučujući korak za prelaz u seniorski tim. Sada postoji mogućnost da to učiniš u "Partizanu"?
– Nikada nisam bio neki zagriženi navijač, niti navijački opredeljen. U "Crvenu zvezdu" sam došao na preporuku Dragana Savića, rođenog brata Dušana Savića. On je prijatelj moga oca. Stigao sam u "Zvezdu" kao dečak na probu, potom prošao sve od petlića. Moglo je isto tako da se dogodi da me neko dovede u "Partizan" i da počnem od mlađih kategorija crno-belih. Jednostavno, na te stvari gledam tako da moraš da budeš posvećen klubu u kojem si trenutno i da mu pružiš maksimum. Nebitno je kako se klub zove. Svaki veliki klub donosi sa sobom i ogroman pritisak, kao što je slučaj sa igranjem u "Partizanu" i "Zvezdi".
Da se vratimo na "Rad" kojem te je "Zvezda" prosledila na pozajmicu još 2004?
– Dogovor je bio da se kalim tamo i da me "Zvezda" vrati ako se dokažem. Nije na kraju došlo do dogovora. Tada su stvarno za Zvezdu igrali odlični štoperi poput Vidića, Dudića, kasnije i Biševca. Zbog takve situacije tražio sam opciju da odem negde da igram. Otišao sam posle u "Zetu" i potpisao na godinu dana, još je bila zajednička liga Srbije i Crne Gore. Odigrao sam odličnu sezonu kod Dejana Vukićevića, takođe dobrog stručnjaka. On mi je prvi pružio pravu šansu u prvom timu. Izborili smo Intertoto kup, a posle rasprada Srbije i Crne Gore nisam sebe video u crnogorskoj ligi. Opet je bilo dosta ponuda i opredelio sam se za Bugarsku i CSKA.
Došao si u Sofiju sa svega 19 godina?
– Divan grad, Bugari mnogo vole Srbe. Sličnog smo mentaliteta i temperamenta. Igrali smo u ekipi koja je bila stvarno odlična, sa mnogo reprezentativaca. Na kraju sezone mnogo igrača je otišlo u inostranstvo. Tu sam bio i ja. CSKA je najtrofejniji klub Bugarske. Osvojili smo titulu bez poraza, mislim da smo imali samo sedam nerešenih rezultata, a koliko se sećam primili tek 11 golova. Tada sam važio za mladog i talentovanog igrača. Pratilo me je mnogo klubova, tražio me je "Keln", "Dinamo Bukurešt", "Dinamo Moskva"... Iz Srbije niko. Bio sam i mladi reprezentativac Crne Gore tada. Odazvao sam se pozivu zbog mojih korena. Odigrao sam u kvalifikacijama sedam utakmica.
Dobra sezona u CSKA uticala je da odeš u "Udineze". Transfer je vredeo milion evra, ugovor si potpisao na pet godina?
– Odrastao sam uz Kalčo, uvek sam ga gledao i divio se Milanu, Dejanu Savićeviću i ostalima. Izgledalo mi je da to može da bude dobar put za mene. Sa ove tačke gledišta izbor možda i nije bio najbolji. Bez dileme, "Udineze" je sjajan klub. Stigao sam kao pojačanje i kao veliki talenat. Sećam se i da je "Gazeta delo Sport" napisala ozbiljan tekst o meni. Nesreća je bila to što sam se povredio sedam dana pred početak prvenstva, u pitanju je bio primicač. Dugo je trajala rehabilitacija, a trebalo je da počne prvenstvo. E onda se oporavio Zapata, tu je bio i levonogi štoper Felipe, kasnije je stigao Domici koji je i dalje u klubu. Igrao je i Aleksandar Luković. Stvarno mi je bila čast da budem deo jednog takog tima, još Paskvale, Basta... Odbrana je imala sedam ili osam odličnih štopera. Ta prva godina je bila teška za mene. Iako sam bio u fokusu, kao mlad i talentovan, nisam uspeo da se izborim za veću šansu i tražio sam priliku u drugim ligama. Otišao sam najpre u rumunsku "Unireu" na pozajmicu.
Vratio si se potom u "Udineze", međutim, ubrzo si otišao u "Aberdin"?
Kako si se opredelio za Škotsku?
– Imam tu sreću da zbog dede imam pravo na bugraski pasoš koji imam od kada sam igrao u CSKA. Nigde ne zauzimam mesto strancu, što mi je pomoglo u odabiru klubova. Pre potpisa za "Aberdin", bez obzira na pasoš EU, morao sam da prođem nešto što se naziva "panel", sastanak na kojem se rešava da li sam dovoljno dobar kao neko ko dolazi sa strane za škotsku ligu. Iza sebe sam imao dva velika kluba i na kraju sam dobio dozvolu. Odigrao sam standardno, bile su to divne utakmice protiv "Seltika" i "Rendžersa". Prelep ambijent, pun stadion, oko 65.000 ljudi. Aberdin je lep, granitni grad. Iskreno, bio sam malo usamljen. Imao sam odličan odnos sa saigračima, ali su oni drugačijeg mentaliteta. Nema kafe ili pića, da se negde sedne, tačno se zna ko šta radi. Dosta su ljubazni, ali opet hladni i rezervisani. Što se tiče fudbala bila je fenomenalno. Još pamtim prvu utakmicu protiv "Dandi Junajteda". Navijači su blizu, maltene sa tobom na terenu. "Aberdin" je hteo da me zadrži. Nije mogao da se dogovori sa "Udinezeom" oko obeštećenja, a posle "Aberdina" vratio sam se u "Udine".
Dugo si po inostranstvu. Koliko si često u Beogradu? Odrastao si na Dorćolu?
– Retko kada uspevam da dođem i budem malo duže. Koristim letnju pauzu. Sa Andrijom Milutinovićem treniram godinama, on je stvarno najbolji trener u državi što se tiče kondicije i oporavka. Svake klupske pripreme dočekujem s prethodnim radom kod njega. Mogu da se pohvalim da sam među prvima počeo.
TRI REPREZENTACIJE
Da li te je FS Bugarske zvao da igraš za reprezentaciju, s obzirom da imaš bugarski pasoš?
– Imao sam kontakt te vrste prve sezone u "Šturmu". Dobio sam poziv od sekretara fudbalskog saveza Bugarske, rekli su da su zaintresovani i da o meni razmišljaju. Iskreno, bio sam zatečen, ali mi je opet prijalo da neko ceni, prati i poštuje moj rad u Austriji. Rekli su da je na meni da se opredelim. Nisam odustao, međutim, nisam bio spreman da prihvatim. Što se tiče reprezentacije imam pravo da igram i za Srbiju, jer sam bio u mlađim kategorijama Crne Gore. Kada se govori o reprezentaciji, sve to zavisi od mojih budućih igara i angažmana.
Piše: Milan Vuković
Izvor:
