Nekad jurišali na strane "milke" danas na naše džezve, "vinjak" i "medeno srce" - Srpski proizvodi sve češće na meti plagijata

Retki su oni koji su prošetali glavnim gradom, a da nisu primetili "3 milke za 100 dinara". Doduše, s krizom porasla i cena pa se sada uglavnom prodaju "samo" dve za 100, iako je u prodavnicama to realna cena za jedan komad. Da su u pitanju falsifikati nema sumnje, a to posebno postaje jasno kada umesto natpisa "milka", "falsifikator" napiše "milke".

Odavno već, nisu samo strani proizvodi na meti falsifikatora. Sve je više domaćih brendova koji, zasada, uspešno vode tržišnu i pravnu bitku.

A falsifikuje se sve i svašta. Lažno posuđe "Metalac", "Pionirovi" slatkiši, "Rubinov" vinjak, "euro krem" kompanije "Swisslion".

S obzirom na to da je imao ovakvih iskustava, "Metalac" je uspostavio tesnu saradnju sa Carinom i nadležnim inspekcijama.

- Pri tome strogo vodimo računa o zaštiti svoje intelektualne svojine u saradnji sa nadležnim Zavodom - kaže za "eKapiju" generalni direktor "Metalca" Petrašin Jakovljević.

Za falsifikate, poput najprodavanije džezve sa tzv. "ćilim šarom", podneli su tužbu, a na osnovu sudske presude izvršeno je uništenje plagirane robe na dve adrese za koje je potvrđeno da tu robu uvoze i distribuiraju, kažu u "Metalcu".

("Metalac" džezva) - Naravno da nam je važno da se branimo od ovakvih pojava, kako zbog uticaja na prodaju, još više sa ciljem da očuvamo reputaciju svog brenda i da potrošače sačuvamo od kopija znatno nižeg kvaliteta. Brane nas i naši lojalni kupci, direktnim pozivima i upozorenjima kad posumnjaju da je roba plagirana - kaže ovim povodom generalni direktor "Metalca" Petrašin Jakovljević.

Ono što je bitno naglasiti jeste da postoje, uslovno rečeno, dve vrste falsifikata. Jedna vrsta su oni koje teško prepoznajete jer je iskopiran svaki detalj i potpisan originalni proizvođač, kao što je slučaj sa "Metalcem". Drugu vrstu čine proizvodi koji zvanično imaju drugog proizvođača, ali pakovanje, logo, naziv i ostali brend elementi upućuju na već postojeće artikle na tržištu. Takav je na primer nedavno slučaj imala kompanija "Pionir".

Naime, pre nekolio nedelja pojavile su se kopije tri proizvoda konditorske kompanije "Pionir" iz Subotice. Kako je navedeno, prodaju se kopije "negro bombona", "medenog srca" i "minjon kocki". "Pionir" je tim povodom, podsetio da je žigom zaštitio svoje proizvode i da je "česta meta falsifikovanja, i to pretežno od strane inostranih kompanija".

Iz "Pionira" napominju da je proizvođač plagijata "negro" bombona makedonsko privredno društvo "Evropa" Skopje, uvoznik za Srbiju je privredno društvo "Inter-Gorex" iz Užica, a distributer je privredno društvo "Makedo Evropa" iz Niša.

(Levo originali, desno kopije) Proizvođač plagijata "medeno srce" je "Vincinni" (preko svoje firme "Makprogres" Vinica, Republika Makedonija), a uvoznik za Srbiju je privredno društvo "Kozmetik plus" iz Niša. Proizvođač plagijata "minjon kocke" je privredno društvo "Nelly" iz Loznice.

Odmah na početku akcije, zaplenjeno je 15.000 komada proizvoda "Medenjaci Vincinni" ", 9.000 komada proizvoda "Bon Bon Noire" kao i 154 komada "minjon" kocki "Nelly", a akcija i dalje traje, pa su iz "Pionira" zamolili sve potrošače koji na tržištu primete falsifikovane proizvode, da odmah prijave tržišnoj inspekciji ili direktno kompaniji "Pionir".

Međutim ovo, nije prvi put da je "Pionir" kopiran. Pre dve godine na tržištu Srbije se pojavila kopija njihove tradicionalne "lešnik karamele", koja se proizvodila u Turskoj. Plagijat je na rafovima u trgovinama bio tik pored originala, i to sa istom cenom.

Miroljub Aleksić, predsednik "Alco Group" u čijem sastavu je i "Pionir", pre toga je upozoravao i da je "Milka" (tačnije kompanija "Kraft" koja je vlasnik brenda "milka") plagirala njihovo "medeno srce".

Ko treba da reaguje

Tržišna inspekcija najčešće reaguje, tek kada dobije prijavu firme koja je uočila da je njen proizvod krivotvoren. Kada inspekcija pronađe falsifikovani proizvod, povlači ga s tržišta, oduzima i uništava, a legalni proizvođač dobija sve podatke na osnovu kojih može da pokrene sudski postupak za naknadu štete.

Da nešto nije u redu proizvođač obično može da shvati po nerealno niskim cenama. Kao sa "milkama" s početka priče.

Falsifikati domaćih brendova obično se prave u Srbiji ili regionu, najčešće u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, u ilegalnim radionicama i magacinima, a prodaju se u kineskim radnjama, na pijacama, buvljacima, ali i u malim privatnim prodavnicama.