Plate ne prima 56.000 zaposlenih

Izmene Zakona o radu omogućavaju radnicima koji ne primaju plate da preko menice, bez sudskog spora, naplate potraživanja. Praksa će pokazati koliko je to moguće bez podzakonskih akata i da li će to promeniti veoma nepovoljnu statistiku. Više od 56.000 zaposlenih radi, a ne prima platu.

Samo u Prvom i Drugom osnovnom sudu u Beogradu vodi više od 5.000 radnih sporova zbog neisplaćenih zarada, otpremnina i drugih primanja. Iako te sporove sudije sprovode po hitnom postupku, više od 500 radnika presude čeka duže od pet godina, a stotinak i više od 10 godina.

Verica Novović je posle jedanaest godina dobila radni spor. Iako poslodavac mora da je vrati na posao i isplati joj pripadajuće zarade, pokušao je to da izbegne tvrdeći da je u stečaju i da više nema zaposlenih.

U Agenciji za privatizaciju rekli su da ta firma nije u stečaju i ona je odlučila da sudski traži izvršenje presude.

- U ovoj zemlji, znači, pojedinac protiv sistema zaista ne može. Jedanaest godina je potvrda, to je petina mog života uništenog i onoga što sam ja dalje mogla da radim jer ako se vi prijavite na neki konkurs i kažete da ste dobili otkaz ko će vas primiti? - pita se Verica, inače ekonomista po struci.

Za moralnu satisfakciju nikada nije kasno, ali od nečega se mora živeti a to je teško bez redovne zarade.

Dobro to zna 66 zaposlenih u Stomatološkoj službi "Mažestik" u Beogradu. Oni zbog neusklađenosti zakona, zarade primaju sa nekoliko meseci zakašnjenja.

Plaćaju ih iz budžeta, ako ispune normu. Kako neki od njih to ne postižu, a plate svi moraju primiti u isto vreme, zarade kasne. Problem nije rešen mada su službeno obavestili sve nadležne institucije.

- Svi su mi rekli da shvataju naš problem ali da oni trenutno ne mogu da ga reše dok se ne usklade ta dva zakona: Zakon o radu i Zakon o zdravstvenoj zaštiti, da oni ne mogu da reše naš problem, a da novaca u budžetu predviđenog za nas nema - objašnjava dr Dušan Živanović, načelnik stomatološke službe "Mažestik".

U Inspekciji rada kažu da su 2013. godine imali 20 odsto više prijava radnika nego godinu dana ranije, najčešće za neisplaćena primanja.

Inspektori poslodavcu rešenjem nalažu da isplati zarade i podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

- Teška je situacija, nažalost, da su mnogi poslodavci u teškoj finansijskoj situaciji, da su im često računi u blokadi i da, kada dođe do te pravosnažne i izvršne sudske presude u korist zaposlenih, nažalost nema sredstava iz kojih bi se isplatila ta potraživanja - napominje Maja Ilić iz Republičke inspekcija rada.

Prema podacima Samostalnog sindikata, više od 56.000 ljudi u martu nije primilo zaradu.

Ministar Aleksandar Vulin kaže da će izmene Zakona o radu omogućiti zaposlenima da sa potvrdom o neisplaćenoj zaradi, traže naplatu. Iako je za to kazna bila od 800.000 do milion dinara, sudije su izricale mnogo niže sume.

Poslodavci su zbog toga odlagali isplatu ili plaćali kaznu, što im je bilo jeftinije od isplate zarade i izmirivanja doprinosa. Kazna je povećana na dva miliona dinara, ali efikasnost zakona, smatra se zavisiće od pravosuđa.

U Hrvatskoj je kazna poslodavacu za neisplaćene zarade tri godine zatvora, a radnicima je odobren štrajk čim plata kasni jedan dan.