Izmene Zakona o radu i Zakona o PIO stupile na snagu

Izmene i dopune Zakona o radu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO) stupile su danas na snagu.

Novine u Zakonu o radu su da pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4% po godini rada važi isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža, kao i da će naknada zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak iznositi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca.

Prediviđa se i da poslodavac pre otkaza o radu, mora da opomene radnika i da mu da uputstva kako da obavlja posao, ali i da mu ponudi neko drugo radno mesto u preduzeću.

Zakonom je predviđeno da zaposleni ima pravo na naknadu za noćni rad od 26%, ali ne i za smenski rad.

Nova rešenja predviđaju i gubljenje prava na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz.

Smanjuje se i broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet (venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihova smrt). Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana. Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60% osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Smanjene su i otpremnine za odlazak u penziju i iznosiće dve, a ne tri prosečne plate zaposlenog. Novine su i da radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, a može da se produži i do tri godine.

Predlagač očekuje da će ova mera pospešiti zapošljavanje, s obzirom na nezaposlenost u zemlji i broj radnika koji rade na crno. Izmenama zakona, zaposleni dobija pravo na korišćenje godišnjeg odmora dobija već nakon mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci.

Nova rešenje štite prava trudnica, ali su ta prava proširena i na dojilje i sprečava poslodavca da ih proglasi viškom.

Prvi put se zakonom definiše i rad sa nepotpunim radnim vremenom i rad na daljinu, i to tako da ti zaposleni moraju da imaju iste uslove rada kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.

Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju će se postepeno do 2032. godine izjednačiti starosne granice za odlazak u penziju žena i muškaraca.

Primena zakona počeće od 1. januara 2015. godine, osim odredbe o dodatnom stažu za majke koja će se primenjivati od 1. januara 2032. godine.

Zakonom je predviđeno da se počev od 2015. do 2020. za po šest meseci na godišnjem nivou povećava starosna granica za odlazak žena u penziju, a od 2020. za po dva meseca da bi 2032. ona bila 65 godina, odnosno da bi se izjednačila sa uslovima za muškarce.

Minimalan staž za odlazak u starosnu penziju zadržan je na 15 godina.

Uvedena je opcija odlaska u prevremenu starosnu penziju sa najmanje 40 godina staža i 60 godina života, uz prelazni period od 2015. do 2023. godine za muškarce, odnosno do 2024. godine za žene.

Iznos prevremene penzije umanjuje se za 0,34% za svaki mesec ranijeg penzionisanja. Penzija po tom osnovu može da se umanji maksimalno 20,4%. Zakon predviđa i da žena koja je rodila jedno dete po tom osnovu ima pravo na dodatnih šest meseci staža, a ona sa dvoje dece - jednu godinu. Žena koja je rodila troje i više dece ima pravo na dodatni staž od dve godine.

Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da Upravni odbor PIO fonda umesto 21 člana ima sedam članova, a biće ukinut nadzorni odbor tog fonda. Promenom upravljačke strukture PIO fonda od sedam članova Upravnog odbora tog fonda, četiri će biti predstavnici države, a po jedan predstavnik sindikata, poslodavaca i udruženja penzionera.

Do sada je u Upravnom odboru PIO fonda bio 21 član, i to predstavnik Vlade Srbije, a ostali članovi bili su predstavnici sindikata i poslodavaca, dok je nadzorni odbor imao predsednika i pet članova.