Kako ubuduće do redovnih plata?
Izvor: Tanjug
Utorak, 12.08.2014.
16:41
Komentari
Podaci Unije poslodavaca Srbije pokazuju da je u prvom tromesečju ove godine samo oko 40% poslodavaca na vreme isplaćivalo zarade radnicima, a nadležni smatraju da će to biti prevaziđeno izmenjenim Zakonom o radu, koji porpisuje da zaposleni u izvršnom postupku bez vođenja sudskog spora može da reši taj problem.
Ministar rada Aleksandar Vulin upozorio je, naime, da će poslodavci ubuduće biti oštro kažnjeni ukoliko radniku ne izdaju obračunski list na osnovu kojeg, sudskim putem, može da dobije neisplaćenu zaradu, i da će u suprotnom imati posla sa inspekcijom za rad.
Pomoćnik ministra rada Zoran Lazić objašnjava da će u praksi, prema izmenama Zakona o radu, inspektor rada imati mogućnost da pre nego što ode u inspekciju izvrši uvid u centralni registar, gde između ostalog postoji i evidencija zaposlenih koji su prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje i ostalo.
- Inspektor nakon toga, pošto izvrši uvid u to koji su zaposleni prijavljeni ide u kontrolu i tamo mora da zatekne ugovor o radu, a ukoliko ga ne zatekne može svojim rešenjem da naloži da se zaključi ugovor na neodređeno vreme sa tim zaposlenim, a može da pokrene prekršajni postupak, budući da sada inspektor rada ima mnogo veća ovlašćenja - kazao je Lazić za Tanjug.
Što se tiče rešenja da bi platni listić trebalo da postane izvršna isprava, Lazić pojašnjava da onaj radnik kome poslodavac duguje platu, ili je oštećen ima pravo da se obrati sudu.
"I do sada je radnik, odnosno zaposleni mogao da se obrati sudu, ali parničnom i morao je da prođe dugačak parnični postupak da bi došao do neke presude, koja onda predstavlja izvršnu ispravu i onda da ide na postupak izvršenja", kazao je pomoćnik ministra.
Na ovaj način skraćen je taj postupak i nema više parničnog pa zaposleni sa tim rešenjem, odnosno predlogom za izvršenje "ide" direktno u izvršni postupak i na taj način brže ostvaruje svoja prava, ukazuje Lazić.
Na pitanje očekuje li probleme u sprovođenju te mere u praksi, on je rekao da se uvek mogu očekivati problemi.
- Ne možemo mi da obavežemo poslodavca da uzme platni listić i da sam sebi sprovede izvršnje i da odmah plati. Naravno, mi samo zakonom pružamo mogućnost zaposlenom da brže dođe do svoje zarade, ono što je njegovo osnovno pravo - poručio je Lazić.
S druge strane, predstavnici sindikata i poslodavaca mišljenja su da će zakonsko rešenje o kontroli poslodavaca koji ne isplaćuju mesečne zarade na vreme, teško biti sprovedeno u praksi.
Ukazuju da je potrebno doneti neki podzakonski akt kojim bi bila predviđena krivična odgovornost i automatski stečaj za takvog poslodavca.
Lazić ukazuje da bi to bilo pogrešno, "jer ako poslodavac ide u stecaj, onda i neće isplatiti zarade jer novca neće biti".
Generalni sekretar UPS-a Dušan Korunoski je ranije izneo poražavajući podatak UPS-a iz ankete poslodavaca da je u prvom tromesečju ove godine samo oko 40 odsto poslodavaca isplaćivalo mesečne zarade na vreme.
Korunoski je Tanjugu rekao da zakonsku mogućnost kontrole poslodavaca vidi kao "lepu populističku meru", za koju je izrazio bojazan da neće dati rezultate.
- Imate tu više razloga, a jedan je taj što neće svi radnici da tuže poslodavca koji im duguje platu u strahu da ne izgube svoj posao - objasnio je Korunoski i podsetio da je predlog UPS bio prilično jednostavniji, a podrazumevao bi automatski stečajni postupak za preduzeće koje mesec, dva ili tri, ne uspeva da isplati plate.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je Tanjugu da je činjenica da novi Zakon o radu apsolutno neće doneti promene u delu koji se odnosi na redovnost u isplati plata zaposlenima.
"Mi smo i dalje u začaranom krugu, više ne postoji način da se poslodavac iskontroliše i da se on sankcioniše zato što on ne isplaćuje zaradu", ocenio je Mihajlović i podsetio da je taj sindikat tražio da se u novi Zakon o radu unese odredba kojom bi se neisplaćivanje zarada poslodavaca cenilo kao krivično delo.
To što je u zakonu data mogućnost da zaposleni može sa platnom listom preko suda naplati to što mu poslodavac duguje, jednostavno je nezamislivo u našoj zemlji, jer u Srbiji ne postoje sudovi rada koji se bave, da to zaposleni reše na brz i efikasan način, kazao je Mihajlović.
Potpredsednik SSSS je izrazio sumnju da će zaposleni u Srbiji to stvarno dočekati, već će se i dalje povlačiti po sudovima sa platnom listom pokušavati da "isteraju" pravdu, podsećajući da sudski procesi takve vrste u našoj zemlji traju, na žalost, po nekoliko godina.
U susednoj Hrvatskoj u kojoj je novi Zakon o radu donet svega nekoliko dana pre nego u Srbiji, polovinom jula objavljena je lista poslodavaca koji ne isplaćuju plate.
Prema rečima tamošnjeg ministra rada Miranda Mrsića, objava te liste imala je dobar efekat i u prvoj nedelji 311 poslodavaca i 17 malih privrednika je isplatilo platu za oko 2.500 radnika.
- To znači, da su tom listom na neki način naterani da isplate plate - kazao je Mrsić Tanjugu, ukazujući da je ova mera višestruko dobra jer će osim satisfakcije za radnike, biti moguće da se reaguje znatno ranije nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu.
U Hrvatskoj trenutno 25.000 radnika ne prima redovno platu, odnosno to ne čini redovno otprilike 5.000 privrednih subjekata.
Ipak, Mrsić kaže da je mnogo više "savesnih poslodavaca", pa će se u narednom periodu oni stimulisati tako što će biti bjavljena i lista onih koje su redovne platiše.
- Najavili smo da ćemo objaviti listu poslodavaca koji isplaćuju platu, njih je više i s druge strane ta lista će biti jedan kontrapunkt ovoj listi poslodavaca koji ne isplaćuju plate. Ona sama po sebi je dokaz da se može poslovati u Hrvatskoj a da se mogu isplaćivati plate - kazao je Mrsić.
Ministar rada Aleksandar Vulin upozorio je, naime, da će poslodavci ubuduće biti oštro kažnjeni ukoliko radniku ne izdaju obračunski list na osnovu kojeg, sudskim putem, može da dobije neisplaćenu zaradu, i da će u suprotnom imati posla sa inspekcijom za rad.
Pomoćnik ministra rada Zoran Lazić objašnjava da će u praksi, prema izmenama Zakona o radu, inspektor rada imati mogućnost da pre nego što ode u inspekciju izvrši uvid u centralni registar, gde između ostalog postoji i evidencija zaposlenih koji su prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje i ostalo.
- Inspektor nakon toga, pošto izvrši uvid u to koji su zaposleni prijavljeni ide u kontrolu i tamo mora da zatekne ugovor o radu, a ukoliko ga ne zatekne može svojim rešenjem da naloži da se zaključi ugovor na neodređeno vreme sa tim zaposlenim, a može da pokrene prekršajni postupak, budući da sada inspektor rada ima mnogo veća ovlašćenja - kazao je Lazić za Tanjug.
Što se tiče rešenja da bi platni listić trebalo da postane izvršna isprava, Lazić pojašnjava da onaj radnik kome poslodavac duguje platu, ili je oštećen ima pravo da se obrati sudu.
"I do sada je radnik, odnosno zaposleni mogao da se obrati sudu, ali parničnom i morao je da prođe dugačak parnični postupak da bi došao do neke presude, koja onda predstavlja izvršnu ispravu i onda da ide na postupak izvršenja", kazao je pomoćnik ministra.
Na ovaj način skraćen je taj postupak i nema više parničnog pa zaposleni sa tim rešenjem, odnosno predlogom za izvršenje "ide" direktno u izvršni postupak i na taj način brže ostvaruje svoja prava, ukazuje Lazić.
Na pitanje očekuje li probleme u sprovođenju te mere u praksi, on je rekao da se uvek mogu očekivati problemi.
- Ne možemo mi da obavežemo poslodavca da uzme platni listić i da sam sebi sprovede izvršnje i da odmah plati. Naravno, mi samo zakonom pružamo mogućnost zaposlenom da brže dođe do svoje zarade, ono što je njegovo osnovno pravo - poručio je Lazić.
(Foto: Ivana Vuksa)
Ukazuju da je potrebno doneti neki podzakonski akt kojim bi bila predviđena krivična odgovornost i automatski stečaj za takvog poslodavca.
Lazić ukazuje da bi to bilo pogrešno, "jer ako poslodavac ide u stecaj, onda i neće isplatiti zarade jer novca neće biti".
Generalni sekretar UPS-a Dušan Korunoski je ranije izneo poražavajući podatak UPS-a iz ankete poslodavaca da je u prvom tromesečju ove godine samo oko 40 odsto poslodavaca isplaćivalo mesečne zarade na vreme.
Korunoski je Tanjugu rekao da zakonsku mogućnost kontrole poslodavaca vidi kao "lepu populističku meru", za koju je izrazio bojazan da neće dati rezultate.
- Imate tu više razloga, a jedan je taj što neće svi radnici da tuže poslodavca koji im duguje platu u strahu da ne izgube svoj posao - objasnio je Korunoski i podsetio da je predlog UPS bio prilično jednostavniji, a podrazumevao bi automatski stečajni postupak za preduzeće koje mesec, dva ili tri, ne uspeva da isplati plate.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je Tanjugu da je činjenica da novi Zakon o radu apsolutno neće doneti promene u delu koji se odnosi na redovnost u isplati plata zaposlenima.
"Mi smo i dalje u začaranom krugu, više ne postoji način da se poslodavac iskontroliše i da se on sankcioniše zato što on ne isplaćuje zaradu", ocenio je Mihajlović i podsetio da je taj sindikat tražio da se u novi Zakon o radu unese odredba kojom bi se neisplaćivanje zarada poslodavaca cenilo kao krivično delo.
To što je u zakonu data mogućnost da zaposleni može sa platnom listom preko suda naplati to što mu poslodavac duguje, jednostavno je nezamislivo u našoj zemlji, jer u Srbiji ne postoje sudovi rada koji se bave, da to zaposleni reše na brz i efikasan način, kazao je Mihajlović.
(Foto: Aleksandar Parezanović)
U susednoj Hrvatskoj u kojoj je novi Zakon o radu donet svega nekoliko dana pre nego u Srbiji, polovinom jula objavljena je lista poslodavaca koji ne isplaćuju plate.
Prema rečima tamošnjeg ministra rada Miranda Mrsića, objava te liste imala je dobar efekat i u prvoj nedelji 311 poslodavaca i 17 malih privrednika je isplatilo platu za oko 2.500 radnika.
- To znači, da su tom listom na neki način naterani da isplate plate - kazao je Mrsić Tanjugu, ukazujući da je ova mera višestruko dobra jer će osim satisfakcije za radnike, biti moguće da se reaguje znatno ranije nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu.
U Hrvatskoj trenutno 25.000 radnika ne prima redovno platu, odnosno to ne čini redovno otprilike 5.000 privrednih subjekata.
Ipak, Mrsić kaže da je mnogo više "savesnih poslodavaca", pa će se u narednom periodu oni stimulisati tako što će biti bjavljena i lista onih koje su redovne platiše.
- Najavili smo da ćemo objaviti listu poslodavaca koji isplaćuju platu, njih je više i s druge strane ta lista će biti jedan kontrapunkt ovoj listi poslodavaca koji ne isplaćuju plate. Ona sama po sebi je dokaz da se može poslovati u Hrvatskoj a da se mogu isplaćivati plate - kazao je Mrsić.
Firme:
Unija poslodavaca Srbije Beograd
Savez samostalnih sindikata Srbije
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije
Tagovi:
Zakon o radu
Aleksandar Vulin
Zoran Lazić
plata
redovna plata
platni listić
Dušan Korunoski
SSSS
Zoran Mihajlović
Mirando Mrsić
platna lista
platne liste
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.