PKB zadovoljava 40% potreba Beograda za poljoprivrednim proizvodima - Stručnjaci predlažu da firma u Padinskoj Skeli ostane državna

Strepnjama zaposlenih da bi od privatizacije Poljoprivredne korporacije "Beograd" bilo više štete nego koristi pridružuju se i stručnjaci koji predlažu da PKB ostane državna firma ili da, ako mora da se privatizuje, budu precizno određene obaveze novog vlasnika.

Da je rano za prodaju PKB-a, smatra Milan Prostran, agroekonomski analitičar, jer bi ovo preduzeće za nekoliko godina moglo da izađe na tržište bez pomoći iz budžeta Srbije. Ni tada, dodaje on, država ne bi trebalo da ga proda, već da ga zadrži ili iznajmi.

– U Crnoj Gori, država uspešno upravlja "Plantažama" – bivšim Agrokombinatom "13. juli". Drugi model je da se PKB iznajmi nekom renomiranom domaćem proizvođaču hrane, kao što su u Hrvatskoj dali PIK "Belje" u zakup "Agrokoru" – ističe Prostran.

Prodaja PKB-a nosi rizik od gašenja stočarske proizvodnje, koja je obustavljena u svim privatizovanim kombinatima, ali i rasprodaje poljoprivrednog zemljišta kao građevinskog. Tako je PIK "Bečej" posle privatizacije sa 21.000 spao na 8.000 hektara, uz 50 mil EUR obaveza prema državi.

Trenutno, PKB zadovoljava 30 do 40% potreba prestonice za osnovnim poljoprivrednim proizvodima.

– U svakom trenutku, PKB ima oko 6.000 hektara pod pšenicom, kojom takođe snabdeva Beograd, baš kao i povrćem iz svojih plastenika – zaključuje Prostran.

Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, smatra da u javni poziv treba uneti obaveze koje bi kupac imao prema PKB-u.

– Potrebno je precizirati da se zemljište ne može pretvoriti u građevinsko osim onog što je nužno za infrastrukturne projekte. Veliki poljoprivredni sistemi su nosioci povezivanja sa sitnim proizvođačima, a država mora da misli na prehrambenu sigurnost stanovništva jer bi uvoz hrane pored takvog zemljišta bio apsurd – kaže Cvijanović.

Miladin Ševarlić, agrarni ekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta, smatra da PKB ne treba privatizovati već ga, po praksi sa američkih univerziteta, integrisati sa naučnim i obrazovnim institucijama.

– Ako hoćemo kvalifikovane kadrove koji će odmah posle studija preuzeti poslove, onda treba da imamo firme gde može to da se radi. Zato Poljoprivredni i Veterinarski fakultet, uz agrarne institute u Beogradu, treba da naprave partnerstvo sa PKB-om, najuređenijim zemljišnim kompleksom u Srbiji nadomak dvomilionskog beogradskog tržišta, najvećeg u Srbiji – smatra Ševarlić.

Samo primarna proizvodnja

Poljoprivredna korporacija "Beograd" do sada nije nuđena na privatizaciju, ali su u prethodne dve decenije njene prerađivačke celine – kao što su "Frikom", "Imlek", "Imes" – uz "Pekabetinu" mrežu trgovinskih objekata izdvajane i prodavane. Ostavši bez ovih celina, PKB se sa tržišne sveo na primarnu proizvodnju, ali je i dalje najveće agrarno preduzeće u Srbiji.

Đilas: Strateško partnerstvo pod državnim patronatom

Država treba da zadrži PKB i postavi profesionalni menadžment koji će naći strateškog partnera, smatra Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda po čijoj je zamisli 2010. grad preuzeo upravljanje državnim kapitalom u PKB-u.

– Ako je 1972. "Unilever", jedna od najvećih multinacionalnih kompanija, došao u socijalističku Jugoslaviju da u strateškom partnerstvu s PKB-om napravi "Frikom", ne vidim zašto danas ne bi neko ponudio sličan koncept – kaže Đilas.

Ocenjujući privatizaciju kao pogrešan pristup, on ističe da je PKB ogroman resurs i potencijal koji treba razvijati.

– Grad je pre četiri godine, preuzevši PKB, zatekao sto miliona evra duga, mehanizaciju staru 30 godina i firmu koja se gasila, a danas vredi stotine miliona evra, ima 10.000 krava, nove mašine i farmu, uz 2.000 zaposlenih sa platama znatno većim nego u istoj oblasti u privatnom sektoru. Svi mi pijemo mleko iz PKB-a koje prerađuju druge mlekare u Srbiji – uveren je Đilas.

Prednost PKB-a je, dodaje on, i zemljište pored budućeg autoputa ka mostu Borča–Zemun.

– Njive uz te saobraćajnice površine su 70 hektara. Ako bi ih prodao, PKB više ne bi imao ni evro duga. Da smo privatizovali PKB, danas bismo nekom privatniku plaćali milione evra da tu prođe autoput – kaže Đilas.

Za vreme njegovog mandata na čelu Beograda, planirano je da se oko 2.300 hektara gazdinstva PKB-a u Jakovu proda arapskoj "Al Dahri" kako bi se namirili dugovi PKB-a, ali sporazum nikad nije realizovan.

S druge strane, prema ideji tadašnje gradske vlasti, PKB-u je trebalo da budu pripojeni i drugi kombinati u Beogradu, poput "Voćarskih plantaža" nad kojima je nedavno pokrenut stečaj.

– Rekli su mi tada da "Voćarske plantaže" imaju 100 mil EUR duga. Moja je ideja bila da se sa stečajnim poveriocima dogovorimo da nam daju grejs period od tri godine dok jabuke ne rode, pa da im vraćamo posle toga dugove. Što na to ne bi pristali kad već deset godina ne dobijaju ni dinar. Nažalost, ni vlada DS-a nije imala sluha da se "Voćarske plantaže" daju gradu – zaključuje Đilas.