Birokratija "ne vidi" onlajn plaćanje

Već nekoliko godina i u Srbiji je moguće sve račune platiti onlajn – sa računara ili mobilnog telefona, bez odlaska na šalter. Udobnije je i ne plaća se provizija. Međutim, srpska birokratija ne priznaje nove tehnologije, pa svaki dokaz o uplati mora da ima pečat.

Teoretski, umesto da idete u najbližu banku, opštinske takse mogli biste da platite mobilnim telefonom. U praksi – to je pusti san. U opštini Palilula, na primer, neće prihvatiti ni ako im potvrdu da ste platili, pošaljete imejlom ili je odštampate kod kuće.

Kažu da onaj ko je izvršio uplatu preko računara ili mobilnog telefona, mora da ode u matičnu banku i uzme pečat ili drugu overu.

- Kada dođe i dokaže na taj način da je izvršio uplatu, naš radnik može da mu izda traženi dokument - kaže Nenad Đurđević, član Veća opštine Palilula u Beogradu.

Kao razlog za odbijanje onlajn ili štampane potvrde navode to što do sada nisu imali takve slučajeve, ali i strah od falsifikata, mada zakon jasno reguliše tu oblast.

- Ono što postoji u zakonu o dokumentu jeste da ako je dokument izvorno nastao u elektronskom obliku, on se može koristiti dalje u tom obliku - objašnjava Vladan Anastasijević iz NALED-a.

Ako je dokument nastao na papiru, važi samo na papiru. U praksi to znači da skenirana odnosno digitalna verzija nekog čeka ili računa, iako na sebi ima snimljen potpis i pečat, nije važeća.

- Osnov svega toga jeste što nije izjednačena upotrebna vrednost elektronskog dokumenta. Uvođenjem toga svi bismo se rasteretili i ubrzali poslovanje, učinili ga efikasnijim i jeftinijim - kaže Anastasijević.

Do tada, zbog neusklađene regulative tesna je arhiva Poštanske štedionice. I digitalni dokumenti moraju da se čuvaju odštampani, jer samo takve sud priznaje. A čuva se sve, od ugovora i penzionih uputnica, do čekova i računa.

- Omogućeni smo kao banka da radimo skeniranje, imamo kvalifikovani elektronski potpis koji to potpisuje tamo negde u pozadini, na serveru, to se ne vidi, i vremenski žig. To su tri stvari koje daju sigurnost i za koje mislim da bi trebalo da prođu i kod suda - kaže Ljiljana Sekulić iz Poštanske štedionice.

Put do sigurnog, ali i opšteprihvaćenog elektronskog poslovanja nije dug, ali se kod nas prelazi puževim hodom. Potrebno je donošenje podzakonskih akata, koji se čekaju još od 2009. kada je donet Zakon o elektronskom dokumentu i promena sudske prakse.