Italijanski materijal, proizvodnja domaća - Uspešna porodična firma "Anitex" u nerazvijenom delu Srbije
– Dve godine posle venčanja, suprug i ja smo sa poslovnim prijateljima iz Bosilegrada osnovali preduzetničku radnju "Tanja" za proizvodnju čarapa. Startovali smo uspešno i korektno sarađivali sa poslovnim partnerima koji su postali i naši kućni prijatelji. Pet godina kasnije, međutim, oni su odlučili da se presele u Beograd, pa smo se suprug Pavle i ja našli na novom raskršću – ističe za "Ekonometar" Dragana Ivanov, i nastavlja:
- Suprug i ja se nismo kolebali. Odlučili smo da nastavimo posao čarapara i osnovali samostalnu preduzetničku radnju "Anitex". Imali smo snažan uspon u poslovanju i danas su naši kvalitetni proizvodi poznati u celoj Srbiji. U Vranju, Leskovcu i Novom Sadu smo otvorili i tri svoja predstavništva, ali na tome, sigurno, nećemo stati.
"Anitex" sa bavi proizvodnjom ženskih hulahop čarapa, dečijeg pamučnog i muškog pamučnog programa. Sve vrste
repromaterijala, odnosno prediva, uvoze isključivo iz Italije. Pamučni program se samo delimično dopunjava repromaterijalom iz Srbije.
Sve mašine za šivenje i proizvodnju čarapa "Anitex" obezbeđuje preko italijanskih dobavljača. U skladu sa potrebama tržišta, ova uspešna porodična firma unapređuje proizvodnju visokotehnološkim mašinama jer se prate svetski trendovi.
- To je još jedan dokaz koliko se borimo za kvalitet proizvoda i za svakog novog kupca – uverava Dragana Ivanov i
podseća:
- Naši proizvodi se mogu naći danas u mnogim prodavnicama u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Bugarskoj, čak i u Švedskoj. Planiramo da uskoro prodajemo naše proizvode i na tržištima Rumunije, Mađarske, Austrije.
"Anitex" trenutno ima 32 stalno zaposlena radnika, od kojih su 22 žene. Svi zaposleni su sa srednjom stručnom spremom i rade kao složna porodica. Dragana Ivanov posebno ističe da "Anitex" neguje korektne odnose sa klijentima i da se iskreno brine o problemima svakog zaposlenog radnika.
Poslovanje "Anitexa" je zasad komplikovanije od poslovanja naših konkurenata. Zbog velike udaljenosti od poslovnih centara prinuđeni smo da otvorimo veći broj predstavništava, jer sadašnja tri (Vranje, Leskovac, Novi Sad) ne zadovoljavaju potrebe kupaca, pa i naše sve složenije poslovne ciljeve. Velika prednost naših kolega čarapara je u tome što kupac direktno ostvaruje kontakt sa njima i direktno preuzima robu. Za razliku od njih, mi moramo svojim
kupcima da šaljemo robu poštom i kontakte ostvarujemo isključivo telefonskim putem.
Sve su to ne tako mali troškovi koje "Anitex" ima u odnosu na firme mnogih čarapara iz Beograda, Novog Sada, Niša,
pa i gradova u regionu. Šta država čini i da li uopšte nešto preduzima kako bi se olakšala proizvodnja i promet firmi poput "Anitexa" iz Bosilegrada?
- Nikada nikakvu pomoć nismo dobili, niti je država pokazala interesovanje za probleme firmi poput "Anitexa". Zaboravlja se da radimo na krajnjem jugu zemlje,u veoma siromašnoj i nerazvijenoj opštini. Niko nas ne pita kako "Anitex" uspeva da obezbedi skroman život za 32 porodice – žali se i kritikuje odgovorne Dragana Ivanov.
Jedinu pomoć u proteklih osam godina "Anitex" je dobio od američke organizacije USAID. Preko njih je ova porodična firma dobila besplatne treninge poslovanja, kao i finansiranje kataloga i redizajn ambalaže. Dragana Ivanov ukazuje i na najčešće probleme sa kojima se "Anitex" suočava, a to su neredovna naplata i divlji prodavci čarapa koji se mogu svakodnevno videti na uglovima ulica u većini srpskih gradova.
– Kontinuirani proizvodni proces uspela sam da održim u najtežim i najnepovoljnijim ekonomskim uslovima. Zanimljivo je pitanje šta bi država danas trebalo da učini za nas i kako da olakšamo proizvodnju i promet? Po mom uverenju, država bi trebalo da bar izjednači tretman prema domaćim firmama u odnosu na strane kompanije, kojih je, što je i razumljivo, sve više u našoj zemlji. Svaki inostrani ulagač, koji odluči da dođe u Srbiju, ima neuporedivo veće privilegije u poslovanju nego domaće firme. Naš prošlogodišnji promet bio je 50.000.000 dinara. Mogao bi, svakako, da bude i veći i sigurniji, kad bi sva dugovanja prema nama bila izmirena na vreme i bez maratonskih sudskih procesa, ali nas, nažalost, ni na tom planu država ne štiti – kaže na kraju Dragana Ivanov i ističe da zaposleni, vredni i skromni, ne trpe posledice takvog odnosa države prema privatnom preduzetništvu. Njihova primanja su redovna i solidna za siromašni Bosilegrad.
Humanitarna podrška
Dragana Ivanov ističe da "Anitex" uvek nastoji da se nađe u humanim akcijama i da takav odnos porodične firme nailazi na zapažen odjek ne samo u Bosilegradu:
– Pružili smo značajnu pomoć Domu zdravlja Bosilegrad, učestvovali smo i učestvujemo stalno u prikupljanju sredstava za bolesnu decu. Godinama sarađujemo sa Crvenim krstom i prisutni smo u njihovim akcijama. "Anitex" je nedavno uputio i kontingent naših proizvoda za ljude u Srbiji koji su pogođeni poplavama.
Rat prekinuo studije
Kada je završila srednju veterinarsku školu u Doboju, Dragana Ivanov je upisala i uspešno započela studije na Veterinarskom fakultetu u Sarajevu.
- Počeo je rat u BiH i ja sam prekinula studije. Pavla sam upoznala u Sarajevu, venčali smo se 1989. i od tada živimo u Bosilegradu. Majka sam dve kćerke, starija ima 23 godine i završava studije u Beogradu, a mlađa 19 i nedavno je postala brucoš.
Autorka: Olga Vasiljević
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)