Privreda nema poverenje u sistem sankcionisanja firmi iz sive zone

Privreda nema poverenje u sistem sankcionisanja firmi koje posluju mimo zakona. Samo tri od 10 privrednika veruje da će preduzeća koja posluju u sivoj zoni biti otkrivena, svaki peti misli da će to preduzeće biti kažnjeno, a tek svaki osmi da će kazna biti naplaćena, pokazalo je drugo istraživanje stavova privrede o sivoj ekonomiji, sprovedeno u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije, koji realizuju NALED i USAID.

Privrednici su, kao i u prvom istraživanju iz maja, u visokom procentu (70%) istakli da postojanje sive ekonomije nije opravdano, a ohrabruje i podatak da se povećao udeo onih koji tvrde da je država odlučna da se izbori sa ovim problemom (sa 42% na 48%). Međutim, nepoverenje u sistem sankcionisanja doprinelo je da procenat onih koji ne bi prijavili nelojalnu konkurenciju ostane gotovo nepromenjen. Svaki drugi privrednik smatra da to nije njegov posao već posao državnih institucija.

Istraživanje, koje je predstavljeno danas u beogradskom Medija centru, pokazalo je da privreda suzbijanje sive ekonomije stavlja na prvo mesto liste prioriteta Vlade. Osim toga, u vrh liste privrednici su svrstali smanjenje poreza i doprinosa, kao i reformu javnog sektora, a promena koju su veoma pozitivno ocenili u odnosu na majsku anketu jeste uklanjanje restriktivnih pravila zapošljavanja usled izmena Zakona o radu.

Sve je više firmi koje sve transakcije obavljaju preko računa (rast sa 62% na 70%) tako da se sada tek petina transakcija u privredi vrši gotovinom. Predstavnici privrednih subjekata navode i da se uočava manji broj neregistrovanih preduzeća (37% odgovora) u odnosu na maj (50%). S druge strane, privrednici su uvereni da svaki drugi radnik (53%) u njihovoj delatnosti ima ugovor, ali nije prijavljen na celokupnu platu, kao i da svaki treći radnik (36%) nije prijavljen.

Kada je reč o odnosu sa inspekcijama, 52% anketiranih imaju zamerke na rad inspektora. Svaki drugi privrednik ocenio je da inspektori kontrolišu samo male kompanije, koje nemaju finansijsku moć ili političku zaštitu. Na drugom mestu liste zamerki (23%) je podmitljivost, a treće mesto dele neobučenost i nekoordinisanost inspektora (česte posete jednoj firmi, a nijedna kod konkurencije).

U pogledu birokratije, rezultati pokazuju da su privrednici najmanje zadovoljni šalterima sa kojima se najčešće sreću iako na njima ne provode najviše vremena - banke (13%), RFZO, Poreska uprava (po 12%), katastar (9%). Kako su istakli, najduže čekaju na šalterima katastra (35,8 minuta), sudova (34,3 minuta), Fonda PIO (34,2), policije (33,6) i RFZO (32,3), a najmanje na šalterima banaka (14,5 minuta), Pošte (15,6), APR-a (16) i lokalnih samouprava (16,8 minuta).