I odmor i lečenje - Banje, dentalni sektor i estetska medicina najjači aduti za razvoj zdravstvenog turizma u Srbiji

Srbija je odavno prepoznata kao jedna od destinacija budućnosti na tržištu zdravstvenog turizma. Naš najjači i najstariji adut – rehabilitacioni centri bogati lekovitim vodama, uspeo je da se izbori za svoje mesto na evropskoj mapi, pa tako nekoliko srpskih banja godinama beleži priličan broj gostiju iz inostranstva. Uz tradicionalne potencijale banjskog turizma, odnedavno se polako izdvajaju još dve oblasti na koje možemo da računamo – dentalni turizam i estetska hirurgija.

Ipak, da bi se celokupna grana značajnije razvila i u državnu kasu donela neke veće svote novca, nedostaje nam dosta toga. Prve svega, neizostavno je da Vlada i resorna ministarstva končano naprave celovitu strategiju razvoja zdravstvenog turizma, ali i da se reši pitanje infrastrukture – puteva i aerodroma. Nema koristi čak ni od luksuznih centara, ako gost do njih ne može da stigne bez muke.

Ono što je takođe važno, jeste i bolja saradnja državnih i privatnih ustanova. Pravi primer imamo u susedstvu - osnaživanjem privatnog sektora, Turska je poslednjih godina napravila pravi bum na tržištu zdravstvenog turizma, pa zašto ne bismo i mi nešto slično uradili?

Stranci merkaju srpske zubare

Osim naših ljudi na radu i inostranstvu i stranci sve češće čekaju odmor i kupuju kartu do Srbije, kako bi kod nas popravljali zube, ili ugrađivali veštačke. Razlog je vrlo jednostavan – kod nas su ove usluge i po nekoliko desetina puta jeftinije nego u inostranstvu. Osim toga, neki pacijenti imaju mogućnost i da im se u zemlji prebivališta refundira deo troškova (ako njihovo osiguranje to pokriva). U pojedine ordinacije u Srbiji pacijenti dolaze individualno, a neki su celu priču proširili, pa svojim klijentima bukiraju hotele i karte i organizuju čitavu "turu".

A kad gosti iz inostranstva već dođu da bi seli na zubarsku stolicu, naravno da će iznajmiti i sobu, otići u restoran, a zašto onda ne bi obišli i neke znamenitosti... Eto šanse da svi zarade! Lani je u Čačku, recimo, jedan investitor čak sagradio smeštajni objekat prvenstveno da bi dovodio goste iz inostranstva kod domaćih stomatologa.

Velike planove ovih dana predstavili su i niški zubari. Direktor Klinike za stomatologiju iz tog grada, doc. dr Aleksandar Mitić, podsetio je da ova ustanova ima mogućnost da radi u opštoj anesteziji i da su spremni da tu prednost iskoriste za razvoj zdravstvenog turizma. Mitić je otkrio da su već su pregovarali sa osiguravajućim kućama iz Velike Britanije, koje su prema njegovim rečima zadovoljne opremom, kadrovima i cenama. Ono što nedostaje jeste redovan aviosaobaraćaj i direktna linija, a Nišlije se nadaju da će, nakon najava nekih niskobudžetnih kompanija, ta prepreka biti prevaziđena.

Stomatologija je jedna od oblasti gde država, kada je reč o zdravstvenom turizmu, ima nameru da pomogne privatnicima, kaže za "eKapiju" ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

- Ministarstvo se zalaže da država pruži svu pomoć privatnicima u sektoru zdravstvenog turizma, a naročito ćemo insistirati na oblastima stomatologije i plastične hirurgije. Zajedno sa Ministarstvom trgovine i turizma spremamo plan da im pomognemo, i da mi dovodimo pacijente iz inostranstva za njih. Država će u tom slučaju morati da ima apslutni uvid i kontrolu nad tim ustanovama, budući da će garantovati za njih. To će naravno značiti i strogo ispunjavanje uslova i visok nivo kvalieteta koji će privatnici morati da zadovolje – kaže Lončar.

Da se Srbiji, osim tradicionalnih mogućnosti koje pružaju lekovite vode, otvaraju i mnoge druge šanse, smatra i Minet Musić iz kuće "Balkan Medical Travel", koja je prošle godine u Beogradu organizovala "Balkan Health Forum". On takođe ističe dentalni turizam, ali dodaje i da to nije sve.

- Bogatstvo cele naše regije u oblasti lekovitih voda je svakako neverovatan potencijal, ali postoje i mnoge druge mogućnosti. Otvaraju se nove ustanove vrhunskog kvaliteta u oblasti plastične hirurgije, kardiohirurije... Verujem da razvoj ovog sektora može biti jak vetar u leđa našim ekonomijama - kaže Musić.

Ipak, dodaje on, na konkurentnom tržištu estetske hirurgije mora da se uradi još mnogo toga kako bi ona postala značajniji doprinos za domaću ekonomiju.

Jedan od odličnih primera razvoja zdravstvenog turizma baš na polju estetike, jeste Specijalna bolnica "Merkur" iz Vrnjačke Banje. Ta ustanova, koja godinama sve brže grabi ka razvoju komercijalnih programa, letos je otvorila Centar medicinske estetike, u kome je objedinjen program balansiranja telesne mase, preoblikovanja tela, anticelulit i relaks programe. Odličan rezultat za vrlo kratko vreme i dobar odziv gostiju iz zemlje iz inostranstva, podstakli su ih da idu i korak dalje, pa su već spremili nove projekte – do kraja godine u svoju ponudu će uvrstiti i dentalni i antiage program, kao i estetski medicinski program.

Prodaja banja je klizav teren

Na spisku 502 preduzeća kojima Agencija za privatizaciju traži novog vlasnika, našlo se i 13 banjskih centara (specijalnih bolnica). Oko tog pitanja, odmah su se ukrstila koplja u javnosti.

Sa jedne strane je mišljenje da bi privatni sektor mogao da još više unapredi poslovanje onih ustanova koje su već sada dobre, kao i da podigne one "posrnule". Zagovornici prodaje kažu da, osim "svežeg novca" koji bi stigao u srpske banje, korist leži i u tome da što je privatni sektor strožiji po pitanju kvaliteta i edukacije, i tome što privatnici mnogo doslednije prate svetske trendove. Kažu, uspešne ustanove sa privatnim vlasnikom bile bi još uspešnije, a one koje tavore, dobile bi novu šansu. Sa druge strane, protivnici tvrde da bi prodaja specijalnih bolnica poput bilo koje druge firme, bila pogubna za ovaj sektor. Naročito negoduju u ustanovama koje nisu ni u stečaju ni u restruktuiranju, već koje dobro posluju i imaju komercijalne goste. Zašto bi se Srbija odrekla ovako perspektivnih resursa?

Iako su predstavnici države isticali da će, i kada specijalne bolnice budu prodate, prirodni resursi odnosno lekoviti izvori, ostati u državnom vlasništvu, stručnjaci pozivaju i da se ne dozvoli napuštanje tradicije rehabilitacionih centara. Bilo bi nedopustivo da se lečilišta pretvore u isključivo velnes i spa centre, pa da se sutra nađemo u situaciji da nemamo gde da pošaljemo pacijente na rehabilitaciju.

- Privatizaciju specijalnih bolnica za rehabilitaciju treba sprovesti nakon stvaranja preduslova koji će omogućiti očuvanje prirodnog lekovitog faktora koji mora da ostane u vlasništvu države, očuvanje postojećeg posteljnog fonda za rehabilitaciju, očuvanje delatnosti specijalnih bolnica i osnovnih principa fizikalne i rehabilitacione medicine, kao i već školovanog kadra u ovoj medicinskoj grani, i na kraju očivanje ravnomernog regionalnog razvoja Srbije – kažu za "eKapiju" u Specijalnoj bolnici "Mekur" iz Vrnjačke Banje, koja je jedna od ustanova sa spiska za privatizaciju.

Aleksandar Simić, direktor Specijalne bolnice "Čigota", koju država takođe nudi, nedavno je izjavio da bi za tu ustanovu mnogo prihvatljiviji model saradnje sa privatnicima bila neka vrsta javno-privatnog partnerstva, a sličnog su mišljenja i u "Merkuru".

- Oblik privatizacije za svaku banju ili rehabilitacioni centar mora da bude drugačiji, odnosno da se kreira od slučaja do slučaja. Jedan od najprihvatljivijih oblika saradnje je javno-privatno partnerstvo, ili strateško partnerstvo, koje je pre pre nekoliko godina nuđeno - kaže za "eKapiju" mr dr Dejan Stanojević, direktor SB "Merkur".

- "Merkur" već godinama profitabilno posluje i zapošljava više od 400 visokostručnih radnika. I Ministarstvo zdravlja je mišljenja da je državi neophodan određeni broj kreveta u rehabilitacionim centrima, a ulaganje privatnog partnera samo bi podiglo kvalitet i sadržaj usluga. Razvoj je potreban svima, pa i nama – kaže Dejan Stanojević.

I u Udruženju banja Srbije apeluju da se ne dozvoli ponavljanje lošeg scenarija sa prodajom pojedinih banjskih hotela, koji su sada u lošem stanju.

Direktor Lekarske komore Srbije prof.dr Dragan Delić kaže za "eKapiju" da su banje "zlatne koke" kojih država ne treba i ne sme tek tako da se odrekne.

- Nije stvar samo u tome da sam izvor, na primer, ostane u državnom vlasništvu. Šta je sa stručnjacima, sa vrhunskim lekarima i osobljem koje specijalne bolnice imaju? I oni su takođe resurs, i to vrlo dragocen i važan – smatra prof. dr Delić.

Dok predstavnici struke traže da država bolje brine o banjama, a predstavnici države obećavaju da će prodaji pristupiti ozbiljno, nama ostaje da se nadamo da biti moguće pronaći model koji će zadovoljiti sve strane. Jer na kraju, korist ili štetu od svega toga oseteće svi građani Srbije.