(Evropa) Koliko košta početi samostalni život od nule ?

Iako istraživanja Centra za proučavanje mladih pokazuju da mladi i dalje visoko vrednuju brak i porodicu i imaju tradicionalna shvatanja – partnerstvo uglavnom vide kao brak, a roditeljstvo kao njegovu svrhu – problem je što se zajednice sklapaju sve kasnije.

Muškarci i žene koji sklapaju brak sve su stariji, što pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Pri zaključenju braka 1991. godine prosečna starost mladoženje iznosila je 29,75, a neveste 25,97 godina, dok je 2005. prosečna starost mladoženje 32.01, a neveste 28.04 godine.

Konstantno raste udeo neoženjenih i neudatih u populaciji bračno sposobnih, a u poslednje tri decenije veći je za preko pet odsto.

Sve je veći broj veza koje traju godinama, pa i preko deceniju, ali oba partnera i dalje stanuju svako kod svojih roditelja.

Objašnjenja su različita. Jedni tvrde da je razlog produženo školovanje, odnosno studiranje, koje u Srbiji u proseku traje oko osam godina, a drugi da platom ne mogu sebi da obezbede život kakav očekuju.

Iznajmljivanje stana takođe je opcija na koju se teško odlučuju. Mesečna kirija koja često prelazi 200 evra ne zvuči primamljivo za osnivanje porodice, a mnogi kažu da u tuđem stanu, iz kojeg gazda u svakom trenutku može da ih iseli, ne mogu da puste korenje.

Da li je mladima danas teško da zasnuju porodicu? Šta ih sprečava, a šta ohrabruje?

Odgovore na ova pitanja potražili smo od profesorke sociologije Smiljke Tomanović s Filozofskog fakulteta u Beogradu.

– Svi misle da znaju odgovor, i mislim da je najbolje uraditi istraživanje s mladima, na primer tridesetogodišnjacima koji nisu u braku (jer je ovde kritični ili prelazni uzrast 30 godina, a ne 20 kao na Zapadu) i pokušati da saznamo šta je u pozadini odlaganja braka.

Za to se, kao i za mnogo šta u ovoj zemlji nema sluha. Mladima danas u Srbiji sigurno nije lako da zasnuju, ali ni da održe porodicu.

Nesamostalnost od roditelja, posebno stambena, čini mladi brak – koji je sam po sebi kritična faza u životnom ciklusu porodice, jer podrazumeva prilagođavanja na partnerski život i roditeljstvo – još ranjivijim - ističe Tomanovićeva.

BROJKE
Umesto godina izlaganja troškovima iznajmljivanja stambenog prostora, mnogi parovi odlučuju se na kupovinu stana na kredit, pre svega uz subvenciju države.

Naravno, veliki je broj i onih kojima je ova mogućnost uskraćena zato što rade neprijavljeni ili imaju platu nedovoljnu za kredit.

Koliko zaista košta život udvoje, dok ne dođe dete? Ukoliko su vaša primanja ispod 25.000 dinara, čak i da imate vanrednih prihoda, ali koje ne možete da prikažete, u nekim bankama će vam odmah reći da odustanete.

Pomoću stambenog kredita, recimo od 35.000 evra, predviđenog za mlade do 45 godina, koji bi imao podnošljivu ratu, u Beogradu možete da kupite jednosoban stan, i to u zabačenijem delu grada, a otplaćujete ga 30 godina.

Ako stan nije uknjižen, izbor se sužava na one stare i preko 20 godina. Tada je neophodno staviti hipoteku na uknjiženu nepokretnost 30 odsto veće vrednosti od za one koju kupujete.

Potrebna inicijalna sredstva za podnošenje kreditnog zahteva, u koje su uključeni učešće, administrativni troškovi odobravanja kredita i premija osiguranja, iznose oko 2.500 evra, koje partneri moraju da imaju u džepu pre nego što uopšte pomisle na stan.

Agencija za promet nekretnina, koja posreduje u kupovini, uzima tri odsto od cene stana.

Za kredit od 35.000 evra banci vraćate 61.827, a rata prvih 25 godina iznosi oko 185 evra, a poslednjih pet oko 120.

Za njegovo podizanje potrebno je da imate najmanje 30.000 dinara prijavljenih prihoda.

Većina prodavaca zahteva i kaparu od deset odsto kako bi vas sačekali s kreditom, znači dodatnih 3.500 evra.

Ukratko, bez oko 6.000 evra u kešu, ne može se ući u ovaj posao, pa čak ni kad vas pomaže država. Što je kredit veći, to se i sve ove vrednosti proporcionalno povećavaju.

– Država malo toga čini da mladima olakša zasnivanje porodice. Štaviše, primeri sistemske nebrige za mlade su mnogobrojni.

Jedan od njih je da se godinama ne može koncipirati, doneti i primeniti nacionalna strategija za mlade, koja bi sveobuhvatno dala osnove za rešavanje različitih problema s kojima sa oni suočavaju.

A mnogi od tih problema suštinski su povezani sa zasnivanjem porodice – kaže Smiljka Tomanović.

OD KAŠIKE
Kada partneri napokon i dođu do stana, započinjanje zajedničkog života nimalo nije jednostavno. Kreću, kako su to nekada i njihovi roditelji činili, od kašike i viljuške.

Servis za jelo naći će i za manje od 800 dinara, ali s belom tehnikom neće proći tako jeftino.

Kombinovani frižider, kako ne bi kupovali zamrzivač, može se naći za 22.000 dinara, veš-mašina energetskog razreda A košta od 23.000, a šporet od 21.000 dinara.

Malo modernije dnevne sobe s trosedom, foteljom, klub stolom, stočićem i tabureom u kombinaciji s trskom u poznatom domaćem salonu nameštaja na sniženju koštaju oko 60.000 dinara.

Naravno, sve to može i za manje. Klasičan kauč, sto i dve obične fotelje, urađene kod privatnika, ali ni približno lepe kao u prethodnom primeru, više su nego duplo jeftinije.

Televizor se može naći za oko 8.000 dinara, trpezarijski sto i dve stolice za oko 19.000. Za krevet u spavaćoj sobi bi se moralo izdvojiti najmanje dvadesetak hiljada dinara.

Znači, samo za najosnovnije im treba još oko 2.000 evra. Naravno, ovo je daleko od osnovnog.

Za život je potrebno mnogo više. Posuđe, fen, posteljina, usisivač, mikser, izdatak su od minimum 100 evra.

Koliko mladih u Srbiji danas ima dovoljno novca da započne samostalan život? Da li je loša finansijska situacija pravi razlog njihovog odlaganja osamostaljivanja, ili su iza ovih argumenata skriveni sasvim drugi motivi?

Možda su, kako starije generacije obično kažu, njihova očekivanja previsoka. Možda nisu spremni da se odreknu ponekog espresa u kafiću, mobilnog, fitnesa, stranih cigareta, i svega onoga što njihovi roditelji smatraju luksuzom.

Mogu li, uopšte, ta odricanja da nadomeste toliko novca? Može li ljubav da zakrpi sve te rupe?

Smiljka Tomanović tvrdi da se prilikom zasnivanja porodice, pored društvenih ograničenja s kojima se susreću – nemanje posla, nedovoljno finansija, stambena zavisnost od roditelja – mladi se suočavaju i s nizom rizika svakodnevice koje moraju da kalkulišu.

– Tu je neizvesnost tržišta rada: nalaženje posla i održanje istog. Rizik koji mladoj ženi nameće poslodavac je da li će je otpustiti ako odluči da postane majka – postoje blanko potpisani otkazi.

Sledi nalaženje stambenog prostora i slično. Tu su i neizvesnosti života u politički i ekonomski nestabilnom društvu s veoma produženom i odloženom tranzicijom, koja mladima zamagljuje perspektivu i nagoni ih da razmišljaju o emigraciji.

Istraživanja pokazuju da o tome razmišlja nekih 40 do 50 odsto mladih, ali samo se deset odsto sprema da emigrira – kaže profesorka.

Postoje i rizici intimnosti, kao što je kalkulacija emotivnih ulaganja s neizvesnim ishodom, koja neke mlade nagoni na emotivno kuliranje, o čemu piše kulturolog Zorica Tomić.

U situaciji različitih neizvesnosti i povećanih rizika različitih vrsta – mladi biraju pasivnu strategiju odlaganja.

– Može se reći da ih porodica, škola i sistem nisu odgajali da preuzimaju odgovornost za sebe i druge, što je najkraće određenje prelaska u odraslost.

S druge strane, može se reći da oni možda i odgovornije pristupaju pitanju braka i zasnivanja porodice, pokušavajući da steknu solidne materijalne i emotivne osnove za budući zajednički život u društvu koje im to otežava, a ne omogućava – podseća naša sagovornica.

PROSEK
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u januaru 2007. godine, iznosila je 24.122 dinara, dok je za isti mesec prosečna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu iznosila 26.496 dinara.

Za dvoje je nešto manja, ali je nemoguće nemati dodatnih izdataka pored onih koji ulaze u ovu korpu. Nimalo obećavajuće.

Brak u Srbiji nema alternativu, čak ni za mlade – nema vanbračnog partnerskog života i malo je razvoda.

Strategija mladih u Srbiji je odlaganje svih važnih životnih događaja, pa i braka i roditeljstva.

Posledice toga su odlaganje braka i rađanja za kasnije, a samim tim i manje broj dece (akušeri navode da su prosečne godine kada žene počinju lečenje steriliteta kasne tridesete).

Pasivna strategija odlaganja važnih životnih odluka kod mladih čini se u tranzicionom društvu kao jedino rešenje.

O posledicama ne razmišljaju. Ali, u društvu u kojem ih niko, pa ni porodica, ne podstiče na hrabrost da sami rešavaju probleme i preuzmu odgovornost za sebe, izlaz još dugo nije vidljiv.

Najmanje 8.668 evra za osamostaljivanje
Za početak:
6.000 evra inicijalnih sredstava za kupovinu stana
2.000 evra za opremanje stana
Ukupno: 8.000 evra

Mesečno:
185 evra mesečna rata za stan ili prosečna kirija
70 evra računi
327 evra hrana i sredstva za higijenu
86 evra odlazak na posao
Ukupno: 668 evra

Najviše razvoda u prvim godinama braka
* Broj sklopljenih brakova je u stalnom opadanju – mada te apsolutne brojke u desetinama hiljada treba tumačiti obazrivo, jer su zbog starenja stanovništva generacije koje su u godinama za sklapanje braka sve malobrojnije

* Stopa sklopljenih brakova (nupcijaliteta – broj sklopljenih brakova na hiljadu tzv. bračno sposobnih stanovnika, starijih od 15 godina) konstantno opada

* Brakovi se sklapaju kasnije: godine sklapanja prvog braka su sve veće i za žene i za muškarce

* Konstantno raste udeo neoženjenih/neudatih unutar bračno sposobnih (porastao za preko pet odsto u poslednje tri decenije)

* Blago raste stopa razvoda brakova (i dalje je niska u odnosu i na svet i na region)
najveći broj razvoda se dešava u prvih četiri do pet godina braka;

*Veoma su malo rasprostranjene kohabitacije – vanbračne zajednice (i predbračne i postbračne, posle razvoda: oko tri odsto stanovništva

Radomir Počuča, voditelj
Jedva na pozitivnoj nuli
Radomir Počuča tvrdi da je lako doneti odluku da se stupi u brak ako dvoje shvate da se vole, imaju želju da probleme rešavaju zajednički, i ako su partneri u odbrani zajedničkih interesa.

Sanja Nakić, koleginica koju je odveo pred oltar prošle godine, i on prepoznali su se u tome. Budžet im je zajednički, bez obzira na procenat individualnih primanja.

Kažu da nisu rođeni sa srebrnom kašičicom u ustima, i naučeni su da stiču i bore se.

– Sanja je iz Smedereva, ja iz Vršca, a u Beogradu smo našli uhljebljenje i posao. Živimo privatno, ali planiramo podizanje sopstvenog gnezda ovde.

Živimo pristojno za srpske prilike, makar to značilo krov nad glavom i pun stomak. Najveći izdatak je svakako kirija, a krediti će verovatno zauzeti to mesto – kad odlučim da se ukopam u njih.

Život bez odricanja nije vredan življenja, jer tim je slađi kad se dostigne cilj. Neko troši kao fića, neko kao šleper.

Ako bih sebe stavio u srednju klasu, potrebno je dobro kalkulisati da bih dočekao sledeću platu na pozitivnoj nuli.

Štednja, šta je to? Kirija, računi, frižider, gorivo za kola, porezi – stvarno ne znam kako ljudi u Srbiji s prosečnim primanjima preživljavaju, ali je potrebna gomila svežnjeva da bi se popunile rupe kroz koje ističu dinari – tvrdi Počuča.

Smatra da su ekonomska sigurnost koju pruža roditeljski dom, tzv. pupčana vrpca, nezaposlenost, izuzetno niska primanja, seksualne slobode, zamena teza vrednosti, netolerancija prema potrebama partnera, samo neki od razloga sve kasnijeg stupanja u brak.

– Treba hrabrosti za stvaranje porodice. Ali, realno, šta nam drugo preostaje? Mladi ne shvataju da je egoizam faza, koju će zaboraviti onog momenta kad uzmu u naručje svoje novorođeno dete.

Vladajuća elita ne kapira da svaka posledica ima svoj uzrok, pa je malo blesavo ušivati rane dok mitraljez još uvek puca.

Neka neko skine prst s obarača! I naši roditelji su u zajednički život kretali s dva lonca, jednom krparom i polovnim kaučem, pa su opet izgradili sopstveni dom.

Danijela Pantić, voditeljka
Ništa bez roditeljske pomoći
– Sama sam počela da živim tek pre godinu i po, kada sam se odselila od tetke i brata. Iako sam počela da radim u četvrtom razredu gimnazije, zarada mi i dalje pokriva samo stanarinu!

Ali, uz malu pomoć roditelja, a kasnije i zahvaljujući svom znanju i srećnim okolnostima, najzad sam se osamostalila.

Imam slobodu, ali više nemam slobodno vreme! To je najizraženija karakteristika samostalnosti u Srbiji.

Ipak, kad se vratim od svojih roditelja ili sestre koja živi s mužem i dvoje dece, shvatim koliko sam usamljena i koliko mi, zapravo, nedostaje porodica i taj dobar osećaj pripadnosti.

Iznajmljujem stan. Volela bih jednog dana da imam svoj, ali, kada izračunam koliko mi za to treba novca i koliko godina bi trebalo da isplaćujem kredit, shvatim da je to nemoguća misija!

Ulažete u sebe i sopstveno obrazovanje i posle nekoliko godina studiranja, ponude vam platu od 250 evra, a iznajmljivanje garsonjere u Beogradu košta od 150 do 200 evra! Neizvodljivo!

Ognjen Amidžić, muzičar
Podigli smo kredit za stan
– Prošle godine smo se venčali, ja u 31. a Milica u 28. godini. Granice sklapanja braka su se, zbog načina života i rada i to u celom svetu, veoma pomerile.

Ljudi se danas mnogo više bave karijerom, jednim delom svojevoljno, a drugim zato što im to sistem nameće.

Finansijski momenat je važan, ali Milica i ja smo živeli zajedno i dok smo iznajmljivali stan, pa smo nastavili i u novom, za koji otplaćujemo kredit.

Rata je veća nego kirija kada smo iznajmljivali stan, ali uvek je bolje plaćati i više za nešto što nam ostaje.

Nije lako uzeti kredit, ali čovek treba da zagrize i uđe u sve to, pa da se usput bori. Koliko je jorgan dug, toliko se noge prostiru.

Mesečno najveći izdatak nam predstavljaju dažbine: rata, struja, voda...

poziv na preplatu na časopis na www.evropanedeljnik.co.yu