Zima ispituje energetsku stabilnost Srbije - Da li ćemo imati dovoljno struje i energenata za grejanje?

Sa obzirom na Miholjsko leto, toplane mogu malo da odahnu, jer grejna sezona neće početi standardno 15. oktobra. Ali, trebalo bi voditi računa da nas zima ne iznenadi. Ove godine čini se da je problem u energetskom sektoru veći nego ikad, pre svega, zbog poplava i ukrajinske krize.

U majskim poplavama je potopljen kop uglja "Tamnava-Zapadno polje", što će dovesti do neizvesnosti rada TE "Nikola Tesla" koja strujom snabdeva polovinu Srbije. Ispumpavanje vode u Lazarevcu započelo je tek 17. septembra, a radovi vredni 15 mil EUR, koji se finansiraju kreditom Svetske banke, trebalo bi da potraju 90 dana.

Ove godine se javio novi-stari problem. Naime, naša zemlja oko 90% gasa za potrebe tržišta, nabavlja uvozom iz Rusije, a jedini pravac snabdevanje je preko Ukrajine i Mađarske. Rezerve gasa na teritoriji Srbije mogu da se uskladište jedino u podzemnom skladištu gasa u Banatskom Dvoru. Sada je to skladište popunjeno do maksimuma (oko 450 miliona kubnih metara gasa), a u slučaju krize može da obezbedi snabdevanje oko četiri miliona kubnih metara gasa dnevno, što je dovoljno za potrebe domaćinstava, ali ne i industrije.

Da li se sad lakše diše?

Ministar energetike Aleksandar Antić izjavio je 9. oktobra da je Srbija dobila čvrsto obećanje od ruskih partnera da će naša zemlja imati sigurno snabdevanje gasom tokom predstojeće zime.

- Dobili smo obećanje da će ruska strana učiniti sve, i već preduzima korake da Srbija ima stabilno snabdevanje gasom po osnovu dugoročnog ugovora koji imamo sa "Gazprom"-om - rekao je Antić po povratku iz Moskve, gde se sastao sa ruskim kolegom Aleksandrom Novakom.

Obećanje da će ruska strana učiniti sve za sigurno snabdevanje Srbije gasom tokom zime, kako je naglasio Antić, ušlo je i u zvaničan dokument u okviru Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu.

- To je veoma dobra vest za građane i Vladu Srbije i posle toga se lakše diše – rekao je ministar.

Međutim, država još razmatra nekoliko scenarija kako bi obezbedila sigurnost snadevanja strujom i grejanjem. Opcije su - skladištenje gasa u Mađarskoj (kako bi se napravila rezerva od 250 miliona kubnih metara za industrijske pogone), uvoz struje i uvoz uglja.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović ističe da država mora biti spremna na svaki scenario i da obezbedi da zemlja bude energetski stabilna, jer je to uslov nacionalne bezbednosti.

- Uvozimo struju od trenutka kada su Srbiju pogodile poplave, ali to je samo deo energetskog bilansa, u koji ulaze gas, mazut, toplotna energija... Ispumpavanje vode je ključno za stabilnost snabdevanja i zbog toga mislim da se taj posao morao početi ranije. Kao država nismo mogli da utičemo na katastrofalne poplave, kao ni na krizu u Ukrajini, i zato sada moramo delovati brzo i sa jasnom strategijom. Zadatak Vlade je da spreči probleme u snabdevanju strujom, gasom, toplotnom energijom, na čemu radimo, ali je važno da nabavka energenata bude transparentna i da se što manje novca potroši – rekla je Mihajlović u intervjuu za "eKapiju".

Ekspert za politiku EU u oblasti energetike i klimatskih promena Aleksandar Macura smatra da će kvalitetno i sigurno grejanje ove zime biti veći izazov nego ikad do sada.

- Međuzavisnost pojedinih delova energetskog sektora je ogromna, a rizici po sigurnost snabdevanja mnogobrojni. Korisnici grejanja su u lošijoj finansijskoj situaciji nego ranije, pa će i samo plaćanje energenata biti veći problem nego pre. Sigurno snabdevanje električnom energijom je kritično. Korisnici daljinskog grejanja su zavisni, kako od sistema daljinskog grejanja, tako i od snabdevanja električnom energijom, jer pumpe u sistemu daljinskog grejanja neće raditi u slučaju nestanka struje – objašnjava Macura.

Bez restrikcija i bez poskupljenja struje

U "Elektroprivredi Srbije" su za naš portal rekli da je elektroenergetski sistem Srbije stabilan i da restrikcije električne energije nisu u planu.

U EPS-u ističu da neće do kraja grejne sezone podnositi zahtev za povećanje cene električne energije, ali podsećaju da je cena struje u Srbiji najniža u Evropi, što onemogućava bilo kakve investicije u nove proizvodne objekte.

- Zbog složenosti situacije posle poplava i zbog priprema elektroenergetskog sistema za narednu zimsku sezonu, Vlada Srbije i EPS razrađuju sve scenarije kojim će se osigurati snabdevanje građana i privrede električnom energijom. U opciji su i obezbeđivanje električne energije uvozom uglja i nabavka električne energije van sistema EPS-a – navode u EPS-u.

Da je teška situacija kada je reč o snabdevanju uglja potvrđuje i to da nekoliko termoelektrana sada ne radi, kako bi se uštedeo ugalj za zimu. Iz tog razloga, EPS struju uvozi, jer, kako kažu u tom preduzeću, "svaka tona uglja koja se sada uštedi, znači manju kupovinu struje tokom zime ili manju kupovinu uglja iz inostranstva".

- EPS je u 2014. godini van sistema nabavio 1,2 milijarde kilovat-sati i to je koštalo 55 mil EUR, s tim što je od 15. maja, odnosno od početka poplava, do 15. septembra nabavljena milijarda kilovat-sati za 47,4 mil EUR. Pritom, EPS je u 2014. godini uspeo da proda energiju na slobodnom tržištu za 41 mil EUR. To znači da je finansijski potrošeno 14 miliona od početka godine, a od toga kao posledica poplava 6,5 mil EUR – objašnjavaju u EPS-u.

Toplane su spreme za zimu

Milovan Lečić, direktor Poslovnog udruženja "Toplane Srbije", u razgovoru za "eKapiju" kaže da su toplane tehnički spremne za predstojeću grejnu sezonu.

- Toplane najviše koriste gas i računamo da će ga biti dovoljno. Ne očekujemo ozbiljnije probleme ove sezone, iako su neka postrojenja stara 25-30 godina. Neke toplane su skladištile i mazut, ali su skladišni kapaciteti veoma mali da bismo sada računali na taj energent.

U "Beogradskim elektranama" postoji mogućnost skladištenja mazuta, tako da su nabavljene dovoljne količine ovog energenta.

- Imamo veliko iskustvo iz 2009. godine kada je bila nestašica gasa, koja nas je iznenadila i tog momenta smo uspeli da se izborimo. Toplane su prešle na mazut tamo gde je to bilo moguće, a gde nije, koristile su ono malo gasa što je ostalo u sistemu. Za ovu sezonu smo potpuno pripremljeni, jer smo kupili dovoljno mazuta, iako ne očekujemo da će nam zatrebati. Iskoristićemo rezerve mazuta u narednim grejnim sezonama – kaže za naš portal Petar Vasiljević, pomoćnik direktora proizvodnje "Beogradskih elektrana".

Vasiljević smatra da uz količine rezervi gasa u Banatskom Dvoru i najavljen zakup kapaciteta u Mađarskoj "možemo mirno da dočekamo ovu sezonu".

Rezervni plan budućnosti

Izgleda da će sadašnja situacija podstaći nadležne da što pre realizuju projekte koji će omogućiti energetsku nezavisnost naše zemlje. Naime, stara ideja o toplo-dalekovodu od Obrenovca do Beograda ponovo je pokrenuta.

- Zajedno sa ministarstvom radimo na projektu toplo-dalekovoda od Obrenovca do Beograda. Topla voda koja se proizvodi u TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu išla bi u Novi Beograd gde bismo u prvoj fazi mogli da grejemo, a kasnije, kada pripremimo instalacije, i da rashlađujemo stanove. U toku je priprema za izbor konsultanta koji će raditi studiju izvodljivosti. Do sredine naredne godine očekujemo da se sve procedure završe i da studija bude gotova. Uporedo ćemo tražiti partnera za ovaj projekat, a već su zainteresovani investitori iz Kine – rekao je za "eKapiju" Marko Stojanović, sekretar Sekretarijata za energetiku grada Beograda.

Naš sagovornik navodi da preliminarne projekcije pokazuju da bi se na ovaj način supstituisalo 30% uvoznog gasa.

- To bi uticalo na uštede u budžetu, s obzirom na to da Beograd za grejnu sezonu potroši 120 mil EUR. Vrednost investicije je 200 mil EUR, ali je projekat veoma isplativ.

Stojanović je podsetio da grad priprema i investiciju u postrojenje za prepradu otpada u Vinči, koje će proizvoditi energiju, kao i da je prestonica bogata geotermalnom energijom, što bi u budućnosti moglo da se iskoristi.

Da naša zemlja proizvodi više energije iz obnovljivih izvora i da je većina objekata energetski efikasna, ne bismo se sada toliko brinuli da li će biti mraza. Možda već za nekoliko godina ugledamo vetrenjače širom Vojvodine, a naše zgrade spolja u svetlim bojama.

Suzana Obradović

Kompletan Tematski bilten "Okretanje ka energetskoj efikasnosti" možete pogledati OVDE.