U Beogradu ima 150 nelegalnih grobalja - PKS traži izmene Zakona o sahranjivanju

Grupacija preduzeća za pogrebne usluge Privredne komore Srbije pokrenula je danas inicijativu za donošenje novog Zakona o sahranjivanju, kako bi se rešio problem velikog broja nelegalnih grobalja u zemlji.

Kako je navedeno na sastanku, analiza je pokazala da u Beogradu na 10 legalnih grobalja ima 150 nelegalnih, u Novom Sadu na 20 legalnih ima 16 nelagalnih, u Kragujevcu na 15 legalnih dođe 30 nelegalnih, u Smederevu na dva legalna ima 23 nelegalnih, u Alibunaru na 18 legalnih je 12 nelegalnih, dok u Subotici na 10 legalnih ima 18 nelegalnih.

Predočeno je i da je u toku 2013. godine u Beogradu 12.500 pokojnika sahranjeno na legalnim, a 2.000 na nelegalnim grobljima U Novom Sadu ne postoji nikakva evidencija o sahranama na nelegalnim grobljima.

Kao loš primer navedeno je nelegalno širenje groblja Mali Mokri Lug, koje se prostire na 10 hektara, od kojih je samo 2,15 hektara u vlasništvu opštine, dok je ostalo u privatnom. Predloženo je da inspekcija zabrani dalje sahranjivanje, ali se postavlja pitanje šta sa onima koji su već sahranjeni.

Istaknuto je da su nelegalna groblja ona koja ne poštuju propise i procedure postojećeg Zakona o sahranjivanju iz 1977. godine, ni Zakona o komunalnim delatnostima iz 2011. godine.

Na tim grobljima sahrane obavljaju samoogranizovana fizička lica, ne postoji infrastruktura, saobraćajnice, planovi po kojem se uređuju grobovi i spomenici, nema sanitarno tehničkih uslova, nije rešen smeštaj pokojnika a groblja nisu usklađena ni sa urbanističkim planovima razvoja određenih mesta.

Učesnici sastanka su zahtevali da se novim zakonom propiše da sahrane mogu da rade samo javna komunalna preduzeća, ali je zamenik gradonačelnika Kraljeva Milun Jovanović naveo da će za područje tog grada, koje se prostire na 1.530 kvadratnih kilometara, to biti nemoguće.

Predstavnik Ministarstva zdravlja Radosav Mitrović smatra da u zakonu treba izmeniti odredbu po kojoj pepeo kremiranog pokojnika čak ni privremeno ne treba ustupiti člnovima porodice, jer medicinski razlozi ne postoje a takvih odredaba nigde u svetu nema.

On je rekao da u zemlji još nije rešen problem medicinskog otpada, u vidu delova tela koji su odstranjeni operacijama, a koji mogu da budu vrlo opasni i zarazni, pa je preporuka da se oni i dalje sahranjuju.

Na sastanku je istaknuto da sadašnji zakon predviđa da lokalne samouprave određuju procedure za sahrane, pa su one veoma različite, umesto da budu jedinstvene za celu zemlju.