Kako se efikasnije grejati na drva?

Efikasnost korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima u Srbiji je samo 1%, što znači da se koristi mnogo više drva za grejanje nego što je neophodno, izjavila je Tanjugu menadžerka projekta "Efikasno korišćenje ogrevnog drveta u domaćinstvima u Srbiji" Milica Vukadinović.

Projekat, koji je predstavljen u Užicu, deo je GIZ DKTI programa "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji", koji se sprovodi u okviru bilateralne saradnje Srbije i Nemačke.

Vukadinovićeva je istakla da je glavni cilj programa jačanje kapaciteta i stvaranje povoljnog okruženja za održivo korišćenje bioenergije u Srbiji, kao i edukacija domaćinstava u pogledu efikasnog korišćenja drvnih goriva, uključujući način i period nabavke ogreva.

- Ako se drva kupuju u aprilu, a ne pred početak grejne sezone, može se uštedeti dva kubna metra. Od 1,1 milion domaćinstava u Srbiji, na ispitivanom području je 69.000 domaćinstava, i ako samo 15% smanji potrošnju za dva kubna metra imaćemo uštedu od 700.000 EUR - kazala je Vukadinovićeva.

Ona ističe da su analize rađene u Leskovcu, Vlasotincu, Užicu, Bajinoj Bašti, Ivanjici i Novoj Varoši.

- Izvršeno je i merenje stope korisnosti nazastupljenijih uređaja za grejanje i kuvanje. Rezultati su pokazali da su uređaji daleko ispod deklarisane efikasnosti i da je stepen iskorišćenja prosečno 32%, što znači da 68% energije ode u atmosferu, a ne na zagrevanje doma - ističe Vukadinovićeva.

Užice u toku zime ima veliki problem sa zagađenošću vazduha sa najmanje dvostruko većim parametrima od dozvoljenih, tako da je ovaj projekat veoma značajan za ovaj grad, izjavio je za Tanjug direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor Slavko Lukić.

- Ovaj projekat je od velike pomoći da se kroz naučne analize dobiju podaci - na koji način pomoći građanima da promene dosadašnje korišćenje izvora energije, zbog zdravlja i velikih ekonomskih ušteda - kaže Lukić.

U realizaciju projekta koji će trajati od 2014. do 2016. godine, uključeni su "Srbijašume", Centar za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga i Regionalna razvojna agencija Zlatibor, uz podršku resornih ministarstava, lokalne samouprave, privatnog i civilnog sektora.