Koje industrije u Srbiji bi bile najviše pogođene uvođenjem karbonske takse

Od oktobra ove godine uvoznici određenih proizvoda u Evropsku uniju moraće da prijave koliko je CO2 emitovano u procesu njihove proizvodnje, a od 2026. godine počeće da plaćaju i takse Evropskoj uniji, koje će zavisiti od količine emitovanog CO2.

One će se fazno uvoditi, da bi do 2034. godine dostigle iznos karbonskih taksi u EU, koje trenutno iznose 80 EUR po toni emitovanog ugljen dioksida.

Ovaj faktički, ekološki porez, pod nazivom CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) će se primenjivati na uvoz gvožđa, čelika i proizvoda napravljenih od njih, aluminijuma, cementa, veštačkih đubriva i električne energije.

Prema analizi Svetske banke iz redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, prema podacima za 2022. godinu, oko 10% izvoza će biti pogođeno ovim mehanizmom, a više od polovine se odnosi na gvožđe i čelik, odnosno na izvoz železare u Smederevu u vlasništvu kineskog Hbisa.

Osim toga, najpogođeniji bi bio izvoz električne energije i u nešto manjoj meri aluminijuma i veštačkih đubriva.

U prošloj godini izvoz ovih proizvoda iz Srbije u EU iznosio je oko 2 mlrd USD.

- Nova taksa u praksi znači i da će naši proizvodi biti skuplji na tržištu EU. U perspektivi to može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici. Istovremeno, negativne efekte će podneti i EU, premda će svi pomenuti proizvodi koji dolaze sa tržišta Kine, Rusije, Turske i ostalih trećih zemalja dodatno poskupeti što ne ide u prilog aktuelnoj borbi sa inflacijom - navodi ekonomista Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova.

Procena Svetske banke je da bi CBAM uticao na BDP Srbije skromno, sa oko 0,23%.

Međutim, na stolu je i predlog da Srbija uvede sopstveni sistem naplaćivanja karbonskih emisija kako bi pogurala zelenu tranziciju, izbacivanje uglja iz energetskog miksa i smanjenje emisija gasova staklene bašte.

Osim toga u Svetska banka u svom izveštaju ukazuje i da su sve zemlje Zapadnog Balkana već prihvatile da implementiraju EU zakone o energiji klimatskim promenama potpisivanjem Sofijske deklaracije o zelenoj agendi i svim kasnijim dokumentima u okviru energetske zajednice, a među kojima je i uvođenje nacionalnih taksi na karbonske emisije.

Njihova procena je da bi uvođenje domaćih karbonskih taksi uticalo na smanjenje BDP-a od 0,4% u prvim godinama nakon uvođenja, da bi se "potpuno usklađivanje sa EU karbonskim taksama doprinelo rastu BDP-a za 0,1% iznad projektovanog rasta bez ovog sistema".

Istovremeno bi to donelo od 270 miliona do milijardu evra godišnje za budžet, iznose procene objavljene u izveštaju.

Međutim, stručnjaci ističu da tek treba videti sve efekte primene karbonskih taksi, ali da bi uvođenje našeg sistema karbonskih taksi povećalo inflaciju.

Analitičar Bogdan Petrović ističe da CBAM neće puno pogoditi našu privredu, jer Srbija nema veliki izvoz struje, a neće ga ni imati u narednih deset godina.

- Mi smo ove godine puno izvozili struje jer je bila blaga zima, a i zbog proizvodnje struje iz ruskog gasa, a ne iz naših resursa. Pitanje je koliko to može još da traje. U normalnim okolnostima mi nemamo veliki izvoz struje, a naše potrebe će još rasti. Cement ne izvozimo, veštačko đubrivo jako malo, a jedino što će značajnije biti pogođeno je gvožđe i čelik što proizvode samo Kinezi. Nek Kinezi biraju da li će da plaćaju taksu za izvoz u EU ili će da prodaju na primer u Afriku gde nema karbonskih taksi. Zašto bismo mi uvodili naše takse i opterećivali celo stanovništvo - napominje Petrović.

On ističe da bi uvođenjem karbonske takse posebno bila pogođena naša građevinska industrija.

- Ako bi poskupeli cement, gvožđe i čelik. Još ako bi i EPS morao da plaća to bi podiglo inflaciju - upozorava Petrović.

Prema računici stručnjaka, ako bi Srbija uvela karbonsku taksu od 80 EUR po toni CO2, koliko je u EU, EPS bi morao državi da plaća oko 60 EUR po MWh proizvedene struje za tu taksu.

Trenutno EPS prodaje struju stanovništvu po 45 EUR, a privredi po oko 100 EUR po MWh.

Ukoliko bi Srbija naplaćivala karbonsku taksu u istom iznosu kolika je u EU onda kompanije koje izvoze u EU ne bi morale da je plaćaju. Ukoliko bi plaćale manju od EU takse, onda bi plaćali samo razliku.

U izveštaju Svetske banke navodi se da se može očekivati da od 2025. godine zemlje Zapadnog Balkana imaju taksu od 4 do 26 EUR po toni ugljendioksida i da bi se postepeno povećavale do 80 EUR kao što je u EU do 2040. godine.

EPS je u martu saopštio da zajedno sa drugim elektroenergetskim kompanijama iz regiona razgovara o uvođenju regionalnih elektroprivreda u EU sistem trgovine emisijama ugljen-dioksida (ETS) i korišćenja namenskih fondova za finansiranje izgradnje zamenskih kapaciteta.

Crna Gora je već uvela nacionalni ETS i naplaćuje taksu od 24 EUR po toni.