Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Sporazum o slobodnoj trgovini prekretnica u saradnji Srbije i Kine? - Više koristi uvek ima snažnija privreda
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay / Marcel_Elia)
Stručnjaci ukazuju da bi domaći privrednici mogli imati koristi zbog povećanog obima trgovine, smanjenja carina, veće konkurencije, ali i zbog šanse za veći priliv investicija iz Kine. Privrednici se nadaju boljem prodoru svojih proizvoda na ogromno kinesko tržište, a potrošači nižim cenama kineske robe u radnjama u Srbiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od januara do avgusta ove godine robna razmena između dve zemlje je bila oko 3,7 mlrd EUR, od čega je čak 2,2 mlrd EUR uvoz iz Kine, dok je oko 750 mil EUR vrednost robe koju su domaći privrednici u prvih osam meseci ove godine prodali na kineskom tržištu.
Predsednik Aleksandar Vučić je u Pekingu izjavio da je robna razmena između dve zemlje u poslednjih deset godina povećana za čak 185 puta. Iz godine u godinu je naš izvoz u Kinu sve veći, a u prošloj godini je dostigao skoro 1 mlrd USD.
Vučić je rekao da će sporazum obuhvatiti 10.412 srpskih tarifnih pozicija odnosno proizvoda i 8.930 sa kineske strane i najavio da će stupiti na snagu do maja ili juna. On je rekao da bi to značilo da više ne bismo imali nikakve carine koje su danas veoma visoke, na srpsku jabuku, šljivu, breskvu, sojino ulje, jer su to neki od najprodavanijih proizvoda. Predsednik je naveo da neće biti carine ni na smrznutu malinu, koja beleži rast od 350% u odnosu na prethodnu godinu. Proizvodi koji će imati privilegovani status kada je u pitanju prodaja na kineskom tržištu su i pivo, voda, kao i farmaceutski proizvodi.
On je naveo da će se carina na vino u narednih pet godina smanjivati po 20 odsto godišnje i dodao da će to značiti veći prihod za domaće vinare, ali i niže cene na kineskom tržištu, što će doprineti da naša alkoholna pića budu konkurentnija u izvozu. Period prilagođavanja za rakije će biti duži i očekuje se da carina na ovu vrstu pića bude svake godine niža za po 10%, a da bude potpuno ukinuta za deset godina.
Vučić je najavio da će i proizvodi koje uvozimo iz Kine, zbog ovog sporazuma biti jeftiniji na domaćem tržištu.
Niži i troškovi uvoza sirovina
- Sporazum o slobodnoj trgovini olakšava izvoz i uvoz roba između Srbije i Kine. Privrednici u Srbiji mogu očekivati povećanje obima trgovine, što može otvoriti nove prilike za izvoz njihovih proizvoda na kinesko tržište. On obično uključuje smanjenje ili eliminaciju carina na određene proizvode. To može značiti niže troškove uvoza sirovina i komponenti iz Kine, što je posebno korisno za proizvođače u Srbiji. Otvoreno tržište, takođe, može dovesti do povećane konkurencije, što bi moglo motivisati srpske privrednike da poboljšaju kvalitet i konkurentnost svojih proizvoda - kaže za RT Balkan dr Veljko M. Mijušković, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
On navodi da bi Sporazum o slobodnoj trgovini trebalo da olakša investicije iz Kine u Srbiju i obrnuto, što bi moglo dovesti do razvoja novih poslovnih projekata i otvaranja radnih mesta. Mijušković napominje da je to i prilika za pristup tehnologiji i znanju, jer je Kina poznata po svojim tehnološkim inovacijama.
- Sporazum o slobodnoj trgovini omogućava diversifikaciju tržišta za srpske kompanije. Ovo je važno kako bi se smanjila zavisnost od postojećih tržišta i rizika. Povećanje trgovine i investicija, takođe, može doprineti ekonomskoj stabilnosti zemlje i dugoročnom rastu - ukazuje dr Veljko Mijušković.
Dogovor podrazumeva da će se većina proizvoda izvoziti bez carina. I stručnjaci i privrednici smatraju da je na prvu loptu to izuzetan sporazum, ali da će biti i mnogo izazova, jer imamo sudar jedne male zemlje sa ogromnom ekonomijom.
Prilagođavanje pet do deset godina
Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, Privredne komore Srbije, kaže da više koristi od takvih sporazuma uvek ima ona privreda koja je snažnija, a da je u ovom slučaju to svakako kineska ekonomija, ali da i domaći privrednici očekuju benefite u trgovini sa Kinom.
- Kada isključimo bakar i drvo, mi gotovo da i nemamo izvoz u Kinu. Kada pogledate prehrambene proizvode, gde smo mi konkurentni na međunarodnom tržištu, izvoz u Kinu je manji od pola procenta u ukupnom izvozu prehrambenog sektora Srbije. Generalno nismo cenovno konkurentni sa kineskim proizvođačima, i do sada nam je bilo teško da dopremo do tog tržišta. Vlada tvrdi da će prilagođavanje trajati pet do deset godina u zavisnosti od proizvoda i da će privreda imati koristi od toga - kaže Bojan Stanić.
On smatra da je geografija glavni "krivac" što Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom teško može da zaseni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija potpisala sa Evropskom unijom.
- Mi smo blizu, "opkoljeni" smo tim zemljama EU, gotovo dve trećine naše trgovine je sa njima i trgovina je brža, a transport jeftiniji. Treba naći meru šta mala privreda kao što je srpska može da ponudi na tako dalekom tržištu, a da to bude ekonomski isplativo - kaže Bojan Stanić.
On napominje da postoji bojazan u pojedinim sektorima zbog jake konkurencije iz Kine, kada je u pitanju tekstilna industrija, poljoprivreda i agrobiznis, građevinska industrija, proizvodnja kuhinjskih elemenata, jer njihovi proizvođači imaju cenovnu konkurentnost i tehnološki su dosta ispred nas.
Na to ukazuje i Veljko Mijušković i dodaje da je zbog toga važno da Srbija pažljivo upravlja svojim trgovinskim odnosima sa Kinom kako bi osigurala dugoročnu održivost i korist za svoju ekonomiju.
On napominje da je do sada samo nekoliko evropskih zemalja i regiona potpisalo bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini ili su bili u pregovorima sa Kinom o takvim sporazumima.
- Švajcarska je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom 2013. godine. Island i Norveška, iako nisu članice Evropske unije, povezane su sa EU kroz Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA). Obe zemlje su potpisale sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom putem EEA sporazuma. Luksemburg je prva zemlja članica Evropske unije koja je još 1988. potpisala bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom - navodi Mijušković.
Vetar u leđa kineskim investicijama u Srbiji
Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od 2016. godine, kada je došlo do ubrzanja investicija iz Kine, zaključno s prvim tromesečjem ove godine, ukupna vrednost direktnih investicija iz Kine u našu zemlju dostigla je 4,1 mlrd EUR. Iz NBS navode da od 2016. godine investicije iz Kine ubrzavaju i da je u periodu od 2016. do marta 2023. uloženo oko 95% svih ulaganja iz Kine.
Gotovo petina stranih direktnih investicija je u periodu od 2018. do 2022. dolazila iz Kine, s obzirom na to da je njihovo učešće u ukupnim stranim direktnim investicijama iznosilo 19%, a Kina se u svakoj godini nalazila među pet najznačajnijih investitora.
- Prema zvaničnim podacima koji su trenutno raspoloživi za prva tri meseca tekuće godine, investicije iz Kine su u prvom tromesečju 2023. iznosile 112 mil EUR, ali se na osnovu preliminarnih podataka za drugo tromesečje može očekivati da će i u ovoj godini Kina biti jedan od značajnijih investitora u Srbiju - kažu u centralnoj banci.
Kada je reč o sektorskoj strukturi stranih direktnih investicija iz Narodne Republike Kine, najveći prilivi su zabeleženi u prerađivačkoj industriji, najvećim delom u proizvodnji delova za automobile i proizvodnji osnovnih metala, eksploataciji ruda, građevinarstvu i finansijskom sektoru.
Aleksandar Vučić je u Pekingu istakao da su najveći srpski izvoznici dve kinekse kompanije - Serbia Ziđin Koper i HBIS Smederevo. Veljko Mijušković smatra da potpisivanje sporazuma može imati značajan uticaj na kineske firme koje posluju u Srbiji.
- Sporazum o slobodnoj trgovini može otvoriti srpsko tržište za veći broj kineskih proizvoda i usluga. To može dovesti do povećane konkurencije, što će primorati kineske firme da poboljšaju svoje proizvode, usluge i konkurentske prednosti. Sporazum o slobodnoj trgovini obično uključuje smanjenje carina i trgovinskih prepreka između zemalja potpisnica. To olakšava izvoz proizvoda kineskih kompanija iz Srbije na tržište Kine. Sporazum o slobodnoj trgovini obično podrazumeva i određene odredbe o investicijama. To može olakšati investiranje kineskih kompanija u Srbiju, stvaranje novih poslovnih projekata i radnih mesta - kaže Mijušković.
On napominje da povećanje trgovine i investicija može doprineti ekonomskom rastu u Srbiji, što može stvoriti povoljniju poslovnu okolinu i za kineske firme.
Firme:
Republički zavod za statistiku
Ekonomski fakultet Beograd
Privredna komora Srbije
Narodna banka Srbije Beograd
Tagovi:
Aleksandar Vučić
Veljko Mijušković
Bojan Stanić
Peking
Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru
EEA sporazum
trgovinska razmena između Srbije i Kine
robna razmena između Srbije i Kine
jabuke
šljive
breskve
sojino ulje
smrznute maline
rakija
kineske investicije u Srbiji
vrednost direktnih investicija iz Kine
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.