Grčka u koju se ređe ide - U jednoj od prestonica srednjovekovne Srbije (FOTO)

Iako se mnogi od nas, čim "zvoni" za kraj poslednjeg radnog dana pred odmor, često istog dana zaputimo ka popularnim grčkim letovalištima, neretko se među domaćim turistima javlja želja da se taj put ipak nekako preseče – da se napravi neka pauza sa prenoćištem i da se onda prvog dana odmora na plažu stigne čio i odmoran. Međutim, najčešće se među našim turistima ova pauza pravi negde u Makedoniji, a često se izbor i ponavlja. I stalno se nekako trči da se što pre stigne na plažu, a toliko toga se usput, i to u Grčkoj, još može doživeti.

Na primer, na oko sat vremena od ulaska u Grčku, a još manje ako se ide preko Bugarske, a u smeru Kavale, odnosno Tasosa, postoje dve lokacije na kojima biste mogli napraviti pauzu za prenoćište i doživeti nešto definitivno novo.

Nacionalni park jezero Kerkini

Jedna od lokacija na koju biste mogli svratiti ukoliko ste ljubitelj netaknute prirode i životinjskog sveta jeste Nacionalni park jezero Kerkini, koji je od Evzonija udaljen oko sat i po vremena, a od granice na Dojranu svega 40 minuta. Ovaj nacionalni park površine od 4.500 do 7.500 ha - u zavisnosti od nivoa vode, u sebi skriva više od 300 vrsta ptica - pelikana, kormorana, flamingosa - njih doduše u aprilu, i raznih drugih. Kažu da je ovo jedno od najboljih mesta u Evropi za posmatranje ptica i baš zbog toga, zarad raznih istraživanja, ovde dolaze naučnici iz celog sveta.
Ovo jezero je i stanište bivola, a u nekim od tamošnjih ugostiteljskih objekata može se probati i stadoled od bivoljeg mleka. Ovde, takođe, može da se uči jahanje konja, može da se vozi bicikl oko jezera, da se jezero obilazi brodom ili terenskim vozilima, ali za sve to vam predlažemo da izaberete neku organizovanu turu, a i da pre polaska za sve detalje – ulaznice, mogućnost obilaska i slično, kontaktirate njihovu zvaničnu adresu.

Srpsko carstvo i Dušanov zakonik


Nakon njegove iznenadne smrti, Serom je vladala njegova udovica, carica Jelena, a potom je Serskom oblašću upravljao despot Uglješa Mrnjavčević, sve do Maričke bitke 1371. godine, kada je Ser ponovo prešao u ruke Vizantinaca, a onda 1383. u ruke Turaka.

No, nastavićemo kasnije o vezi naše istorije i ovog mesta, ali prvo da se pozabavimo smeštajem. Ovde se inače i za manje od 50 evra može naći dobar smeštaj za dve-tri osobe, što je povoljnije nego u Solunu u sezoni.

Takođe, sigurno će vas zanimati i cene hrane i obroka u restoranima, pa da vam kažemo da su u vreme naše posete bile na nivou beogradskih. A ponuda je bila drugačija od one na kakvu obično nailazimo u grčkom primorju - tipa giros, suvlaki i slično. Ovde se u restoranima češće mogla videti nešto lakša hrana – tipična mediteranska.

Strani turisti nisu česta pojava

Ono što se takođe odmah uoči kad se sedne u neki od lokala u Seru jeste da stranci, a pogotovo Srbi, i nisu tako česta pojava. Čak je i među ugostiteljima bilo onih koji ne vladaju najsjajnije engleskim jezikom. Ali su svi nekako nasmejani, prijatni, opušteni. Na nas je grad ostavio potpuno drugačiji utisak od Grčke na koju smo navikli. Nekako nam je i klima bila svežija, a nije bilo ni preterane gužve na ulicama. Istina, to je bilo u prepodnevnim satima i predveče, a kažu da i u ovom gradu kasnije uveče i te kako zna da bude živo.
Pre podne je posebno mirno. U centru grada, na platou gde se prethodne večeri čula dečja graja i žamor ljudi, maltene nije bilo ni žive duše. Da li što je bio radni dan, ili je i inače tako, ne možemo baš da garantujemo, ali da taj mir u Grčkoj iznenađuje i prija, to svakako. Možda smo zahvaljujući tom miru i tišini i mogli da izoštrimo sva čula, pa smo iz jedne od pekara u centru osetili jedan zaista primamljiv miris, a onda ka njoj i pojuriili. Ovaj neverovatan miris širio se od ovdašnjeg lokalnog specijaliteta - bugace. Posle smo saznali da je Ser inače prestonica bugace i tu se svakog oktobra održava festival posvećen ovom specijalitetu. Bugaca, ili neka vrsta grčke pite, pravi se i u slanoj veziji, sa sirom, mlevenim mesom itd., i u slatkoj, sa vanila kremom i posuta šećerom u prahu ili cimetom. E ovu drugu smo mi osetili i iz daljine i poželeli da je kupimo i za kasnije jer smo posle obilaska centra naumili idemo van grada, do lokacije koja je za nas u tom trenutku bila najvažnija za obilazak – do gore Manikej. Ali o tome ćemo posle, nego da vam kažemo još jedan savet. Ako u šetnji u centru ugledate manju porodičnu prodavnicu ratluka, obavezno svratite – mi smo ovde probali jedan od najboljih ratluka u životu. A može i da se ponese kao suvenir.
E sad kad se napunili stomake i opremili se hranom i za izlet, da vam kažemo šta je to što se u ovo gradu može videti. Iako se malo izvan grada nalazi lokalitet koji je vezan za našu istoriju, svakako ćemo vam predstaviti ono što se nalazi u samom gradu.

Mesto proglašenja Dušana Silnog za cara

Ovdašnja turistička organizacija će vam, pre svega, preporučiti da posetite i Kulu - Akropolj, odnosno njene ostatke. Ova vizantijska građevina izgrađena je u 9. veku nove ere na vrhu drevne tvrđave iz 7. veka pre nove ere. Istorijski dokumenti pominju postojanje četiri kule unutar Akropolja tokom antike, a do danas je preživela samo jedna kula. Poznata je i kao Kraljeva kula, Ili Orestisova kula ili Kula Orestisa Kulasa. Ovo je, inače, mesto gde se car Dušan proglasio za cara. Iako od samog utvrđenja nije ostalo mnogo, možda ćete uspeti da na jednom od preostalih zidova, koji gleda ka Seru, vidite delove Dušanovog grba.

Posle toga možete u centru da obiđete Bedesten (Bezistan) s kraja 15. veka, koji je danas Arheloški muzej Sera. Bedesten je inače podignut u 15. veku i jedan je od dva sačuvana u Grčkoj – drugi je u Solunu. Ovaj je postao dom Arheološkog muzeja Sera od 1970. godine, a u njemu se mogu videti eksponati iz doba srednjeg i kasnog neolita, ranog i kasnog bronzanog doba, rimskog doba i helenističkog i vizantijskog doba.

Turistička organizacija Sera predlaže da u Seru svratite i do bazilike iz 13. veka posvećene Svetom Teodoru, a posebno do muzeja Sarakačana (Karakačana). Reč je o pastirskom narodu koji je nekada živeo u Grčkoj, Makedoniji i Bugarskoj (danas ih u Bugarskoj ima oko 15.000), a u ovom muzeju se mogu videti razni etnološki predmeti, njihova nošnja, model slamnatih kuća u kojima su živeli itd.

Takođe, jedna od atrakcija u Seru je Zinzirli džamija, jedna od najpoznatijih otomanskih džamija u Seru. Izgrađena je pre više od 500 godina i istaknuti je primer osmanske arhitekture.


Inače, kada pođete ka manastiru, u navigaciju ukucajte Timios Prodromos Serres. Zvaničan naziv na engleskom koji se pojavljuje za ovaj manastir je i Monastery of Saint John the Baptist, ali to baš i nije dobra ideja za navigaciju. Svakako, Timios Prodromos je među lokalcima poznatije i manastir ćete lakše naći ako bilo kome ovaj naziv pomenete. A od centra Sera zaista se lako stiže. Ima malo više od 10 km i oko 20 min vožnje. Od centra se ide prvo jednim glavnim bulevarom, a onda od njega prilično dobrim planinskim putem sve do samog manastira.


A ova gostoprimnica je zapravo muzej u kojem se mogu videti stari kuhinjski predmeti, pa stara burad za vino, pa alati i oruđa za proizvodnju vina i maslinovog ulja, pa za obradu zemlje... U okviru gostoprimnice se, na spratu, i manastirska prodavnica. Tu možete pronaći štošta što vredne ruke monahinja prave - od brojanica, ikona, tekstila, raznih predmeta za kuću do ručno rađene kozmetike i biljnih preparata. Ove preparate prave od meda, biljaka i ostalih prirodnih sastojaka koje same pronalaze u okolini manastira, a jedna firma im to pakuje kako bi bezbedno i očuvano stiglo i u udaljene krajeve sveta. Propolis, med, razne kremice, tonici za lečenje i ulepšavanje, za alergije, proširene vene... Čega nema.

S obzirom na to da vas narednih dana čeka obično ne tako miran i tih period odmora na obali, iskoristite vreme ovog boravka u manastiru da napunite baterije, da odmorite svoje misli, a i da se vratite sebi i onome što je važno kako biste u predstojećem odmoru zaista i uživali.